Narodno blagostanje

5. април 1930.

Ш Резиме

Г. Поенкаре непрестано упоређује парламентаризам француски са енглеским у намери да покаже како је први карикатура другога. Он у томе није оригиналан. Кад год је парламентарац на министарској столици пледира за енглески парламентаризам; а кад дође на посланичку клупу, практикује француски. Енглески парламентаризам је најстарији. Само историјски посматрано, он се може узети за тип. Социолошки посматран, енглески парламентаризам је само један облик парламентаризма, формиран потребама јавног живота у Енглеској. Никад не би енглески парламентаризам био могућан у Француској, нити би користио. Енглески парламентаризам је продукт специјалних прилика, због чега је он остао без млађе браће.

Пре свега, у Енглеској је највише сачувана ли берална доктрина немешања државе у економски живот. У колико се држава меша у економски живот. то је диктирано социјално-политичким, а не економско-политичким мотивима. Енглеска државна поли тика тек је после рата учинила неколико чедних покушаја у области унапређења народне привреде, . иначе она се исцрпљује тежњом да утиче на поделу социјалног продукта међу поједине продукционе елементе. У Француској стотинама подузећа и газдинства живе и зарађују захваљујући заштитној царини, субвенцијама, премијама и т. д. од чега у Енглеској нема ни трага. Због тога енглески парла ментарац нема разлога да се крви за власт као француски. Француски парламент не може се батином отерати на изборе, а у Енглеској влада расписује изборе чак и онда кад има већину у парламенту.

То је први диференцијал између Енглеске и Француске. Други, не мање важан, лежи у облику ! владавине. Енглеска је монархија, а Француска република. Круна је фактор правни, политички и. MOрални, а нарочито политички. Енглеска круна је у току векова напуштала једну по једну од својих HOзиција у борби са парламентом и дошла је до последње позиције. Али ову не би хтела ни смела да напусти. У монархији се не може без ичега даље дз | удара на власт коју има краљ, јер он њу може да брани и одбрани. Зато су у монархији парламенти срећни кад између њих и круне влада потпуна хармонија. 2

Трећи, не мање важан, диференцијал лежи у енглеском империјуму. Велика Британија је држава која се простире на четири континента. Да оставимо, на страну перипетије њезине колонијалне политике и да се задржимо само на чињеници да се за последњих осамдесет година Енглеска развијала из колонијал-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 211

Енглеска је престоница једнога великог краљевства. Данас је круна веза између појединих доминија, али је она то била и пре прве империјалне конференције. Краљ је увек био мање више фактор у парламентима Емпајра. Ако нам је допуштено да употребимо један израз из модерног банкарства, онда бисмо рекли да је Енглеска један међу.:ародни холдинг. Холдинг је акционарско друштво, чији је задатак искључиво у чувању пакета акција већег броја акционарских друштава. Холдинг не производи и не тргује, већ живи од зараде своје деце. Он нема великих трошкова, али има врло велику бригу око своје многобројне деце. Таква је функција Енглеске у холдингу Емпајра, а Енглези су директори холдинга. То је однос високог поверења, а поверење се мора да негује. Када би се у Енглеској појавила уставна борба срушио би се Емпајр. Парламент нема рачунх да удара на носиоца круне који је једини амалгам целога Емпајра. А краљ још мање има рачуна да удара на енглески парламент, кад је то само један од многих парламената у којима он има своју реч.

Сасвим друкчије стоји ствар у Француској. И Француска има колонија и нарочито после рата поклања велику пажњу тим великим својим колонијама, али су колоније у Француској од безначајног утицаја на снагу и благостање метрополе. Француска је Галија. У Француској лежи извор духовне и материјалне величине. Ретко се која држава у Европи развијала тако аутократски, аутономно и аутохтоно као Француска. Француска се развијала хиљаду година из своје сопствене снаге не узимајући ништа из иностранства. Тако се формирао француски менталитет. По менталитету у Француској живи један човек, један је програм, једна идеја па и једна воља. У француском политичком животу има доста и корупције и грамзивости, али су то све само детаљи из динамике државне управе. Оно што је главно то је, да Француском влада француски народ. Може при ликом избора да се промакне и по који корупционаш, који рђав човек уопште, али је то изузетно и не за дуго време. Г. Фланден, министар трговине у првом кабинету г. Тардје-а (а и у данашњем) истакао је у своме говору, који је држао пре три месеца у пари ској трговачкој комори, да је Француска земља којој цео свет завиди, и то је апсолутно тачно. Данас је Француска земља максималног народног благостања, оно је веће но у Америци, због тога, што је тамо много неравномерније подељено национално богатство но у Француској. Француски народ је задовољан јер он управља својом државом, а та је управа показала најбоље резултате. Код таког стања ствари безнадежно је свако тврђење да се француски парла-

ног краљевства у неку врсту федеративне државе. | ментаризам налази у кризи.

ОК ИЕ cim ===> | | > 4 (8) К e зна сој ујео а eo | eo: о

· Државна | Жишотекајрте | Бенке

| |

OC O a a IC O = a a a a aa aa Ia aa ee ga a a aa OC a O

на обвезнице Ратне штете ТО 520'— дин, од комада са 8%9 годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОШЕ У ЈЕ,

ДАЈЕ, ЗАЈМОЊЕ, [

менице новчаних завода са аду, камате нето.