Narodno blagostanje

12. април 1930.

Јак је interes i za dionice Jadranske plovidbe. Novac je 502 a da robe nema na pomolu.

I za dionice Isis pokazao se je veći interes i zabeležen je znatan porast kurseva.

Kod ostalih industrijalnih papira nema znatnije promene.

Kod državnib babira interes za dolarske papire još je uvek znatan. Za prvih 8 dana ovog meseca promet je iznosio preko 40 hi. ljada dolara. Danas već na mnogim sastancima promet u dolarskim obveznicama zna po protuvrednosti biti jači od prometa Ratnom štetom. Kod Ratne štete promet je nešto opao. Kurs raste i pada za naj više 2—53 dinara, što smeta većim transakcijama. I kod dolarskih papira kurs je bio nešto popustio što je povećalo promet. Popravak kursa delovao je loše na promet.

Konačno je došlo do promene kursa i kod bosanskih agraraca. Za nekoliko dana porasli su za 2—3 dinara što znači 5% kursa. Time su i oni nekako izjednačeni sa 7% investicijonim zajmom, koji je usled porasta Blairovog zajma bio znatno poskočio.

BEOTPAJICKA BEP3A

Већ више недеља на југословенским берзама траје прогресивно оптимистичко расположење. Истина нису сви папири непрекидно у скоку ; доларски су у застоју. То долази од Њујорка. То је један доказ, колико је курс тог папира код нас у апсолутној зависности од њујоршкога курса. Али је баш та стагнација била повод, како јавља наш берзански дописник из Загреба, за повећањем обрта. Београдска берза још увек мало ради са тим папирима, док је на загребачкој берзи обрт врло велики. Али је и Београд почео да се интересује. До пре кратког времена у Београду је било неколико њих, који су имали доларских папира на расположењу у Београду. Али се свакодневно купују од стране Београђана. А то је услов за развиће тог посла на београдској берзи.

Али док се оптимистичка тенденција на нашим берзама са доларским папирима огледа у обрту, дотле се код ослалих државних харија огледа и на порасту курса. Пораст је код 7% инвестиционог зајма. Али оптимистичко коло води још увек акција Народне банке, која је стигла већ висину од 8900 динара. Скочила је за 700 динара за месец дана. Робе нема.

И Ратна штета је у порасту. Показује се тачним наше предвиђање, да су београдски берзијанци на путу да остану без робе. И прошле недеље Загреб је односио стално готову робу. Али је има све мање. Београдски берзијанци су престали да дају робу и сад се тражња повећава. То је учинило да се курс попео на 419. Добро расположење на новчаном тржишту и на берзи повукло је и остале хартије, па и акције. И у њима је био већи обрт прошле недеље.

жож

На девизном тржишту ситуација је остала у току ове недеље мање-више непромењена. У вези са швајцарским франком је на међународном тржишту и динар нешто чвршћи, што је имало за последицу да су и код нас скоро све девизе попустиле. Обрт у девизама износио је 30.3 милиона. Кајвише је трговано у девизи Њујорк (8.6), Лондон (5,4), Праг (4,6), Женера (4,3) милиона дин, и т. Д.

Рента Ратне штете отпочела је недељу 4. о. м. са курсом од 418 ; на следећем састанку попустила је на 417.875 а ка састанку од 8. O. M. попела се на 419 и код тог курса завршава недељу. Обрт је износио промпт 1.5 милиона, термин 680.000 — дакле укупно 2,18 динара. 7% Инвестициони зајам тргован је у овој недељи по курсу од 86,87 и 86,75, а обрт је износио скоро 300.000 динара. 7% доларске за-

ожнице Хипотекарне банке трговане су по курсу од 87,0

и 56,25 а обрт је износио 690.000 динара. 4% аграрци трговани су по 54 (108.000).

Акције Народне банке продужавају своју хосу. На дач

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 239

7. о. м. трговане су по 8850 а на следећем састанку по 8900 и више. Обрт је износио 330.000 динара.

У акцијама приватних предузећа трговање је нешто оживело. Тако се у свој недељи трговало: у Прометној бавци по курсу од 975 (60.000), у Извозној банци по 725—728 (180.000 дин.), у Врачарској задрузи по 430 (26.000).

На дан 10. о. м. Београдска берза није радила.

На Њујоршкој берзи наши доларски папири нотирали су као што следи:

На дан 7% Блер 8% Блер 7%Д.Х.Б. 1. април 85.50 97.25 84.50 2 84.75 96.50 84.3500 97.75 84,50 {LO 86.— 97.25 84.di 85.75 97.25 84.95.00 85.75 97.25 84.12

РОБНО ТРЖИШТЕ

На светском тржишту жита је у току последњих четрнаест дана дошло до снажног преокрета. Цене су престале да падају и, у место лабаве тенденције, курсеви су показали кретање на горе. Ипак је шпекулација (хосистичка) депримирана, јер тај преокрет на боље не показује онај темпо, који се очекивао. На против, пре би се могло говорити о стабилизацији, но о порасту курсева. Флуктуације су до душе врло велике, али се повишене цене не могу одржати. Стварних, нових хосистичких момената нема, тако да се овај пораст и стабилизација може тумачити једино веуштачком интервенцијом канадске и С. А. Д. владе. На супрот томе, на снази су и даље сви бесистички моменти, који доGpjajy на интензитету због вести о врло добром стању усева. Осим тога се јавља, да ће се у Канади, Аустралија ал Индији поново повећати земљиште, намењено усеву. Пољопривредно министарство С. А. Д. објављује, да ће се производња летње пшенице смањити за преко 10%.

Стабилизација цена имала је за последицу да је тражња нешто повећана. Према американским извештајима, опале су у С. А. Д. видљиве залихе за скоро 2.000.000 бушела, док су у Канади остале готово непромењене. За ситуацију на европском тржишту типично је, да се је повећала тражња. На нашим суседним тржиштима. главни је интерес у кукурузу, а послови у пшеници врло су мирни. Код нас 12 последњих дана тражња нешто оживела — а живљи посао побољшао је и цене. Пшеница нотира : на Сави, франко шлеп 180; на главним пругама 175—180 ; банатска, франко вагон 190 и бачка 205—-210. Цене кукуруза за вагонску робу ове су : на главним пругама у Србији 97.50—99 ; на бачким сланицама 100—102; сремски 102.5; шлеповска роба на Севи, Дунаву и Тиси, промпт утовар 107—107.5 ; за мајски термин 110, а за јуни 11245.

На европском тржишту угља депресија је у последњим недељама појачана; у свим произвођачким центрима гсмилају се залихе и прилике су толико неповољне да је поковно снижење цена белгијских угљенокопа остало скоро без утицаја. И код нас је стање угљенокопне индустрије врло неповољно.

Исто тако је неповољна ситуација на међународном тржишту гвожђа тако, да се у европском картелу вентилира питање евентуалног снижења цена. Метална тржишта показују у последње време нешто чвршћу тенденцију пошто је, као што се јавља, потрошња много повећана. Чврсти су бакар, цинк, калај и олово. Нешто се поправило и сребро, док ie платина нешто лабавија.

На тржишту колонијалне робе ситуација је остала не. промењена, док је код нас, због повишења увозне царине, поскупила кафа и чај.