Narodno blagostanje
12, април 1930.
В. Бајкић
" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 225
ТОПАЗ
— Позоришни комад од Марсела Пањола —
(Соцаолошке
1 Социална страна „Топаза“ као узрок његовог успеха
»Топаз« је највећа драмска сензација после рата. А по материјалном успеху за писца он је Tykac све досадање рекорде; за непуне две године комад је освојио непрегледан број позорница и данас је на репертоару од Париза до Јокохаме. Тако велики успех једног Француза није ни мало изненађујући, јер · је Француз већ педесет година водећи у комедији. Он је на савршен начин спојио поезију са драмском техником. Док је Немац песник и мислилац, дотле је Француз пре свега песник, па затим моралиста и мислилац. Ниједан народ није успео ни у једној периоди свога полета, да на тако савршен начин пот" чини морал поезији, као што је то успео Француз. То је оно, у чему нико код нас није до сада успео, сем Нушића. Морал је отужан, а поезија пријатна. Наши драматичари моралишу у виду драме, — док · Француз даје само уметничко дело. Морал је унутра, јер је позоришни комад слика из социјалног живота, а морал је његова основа. Морал је живот, стварност _а поезија је машта, фантазија. Песник изводи пред
нас људе, који су производ његове маште, а мислилац опева живот.
Наши драматичари узимају за јунаке и фигуре људске створове, које мрзе, којима хоће да напакосте или да им се освете. Мржња, завист и злоба су |
_ слабости, са којима се не може узлетети на Парнас. Наши драматичари имају садистичка задовољства у тортури свога главног јунака. Међутим драмски писац мора да воли свог јунака ма како он био не-
_ моралан и асоцијалан. Песник није ни жандарм ни судија.
"Тако огроман успех Топаза изазива природно помисао, да се на њему могу да анализирају услови успеха драмског дела. Али успех Топаза не лежи у његовим уметничким преимућствима, већ у његовом сопијалном значају. Да је овај комад писао какав надридраматичар, он би му сигурно дао наслов »корупција« (и тиме би на сваки начин унапред упропастио најмање 50% интересовања код публике). По наслову » Гопаз« никад се не може да погоди његова | садржина. А то је први услов за драму. Топаз је пун духовитости и контраста у ситуацији, што га чини интересантним и веселим; али оно, што га је учинило славним, то је сликање једне социјалне средине, каква се још није видела на позорници. Нас прилично чуди, да Топаз није забрањен ни у Француској ни "у другим земљама. Пре рата би његова појава на позорници била искључена.
i
Џ Топазов „милје“
Да бисмо разумели социјални значај » Гопаза«, потребно је да у најкраћим потезима репродуцирамо социјалну средину, како ју је он представио.
А. Школа
Од свију јавних установа писац је највећу пажњу посветио школи. То је сасвим природно: за политички живот, и уопште за једну социјалну сре-
рефлексије)
дину, од највећег је утицаја школа. Писац нас упознаје са педагошким, дидактичким и пословним методама једног од државе концесионираног приватног пансионата за ученике средњих школа, који стоји под школским надзором државе, а којих у Француској има врло много. Управник и сопственик пансионата г. Миш сав је садељан од неваљалства; он ни зашта друго у животу нема разумевања, него за паре. Паре, паре и паре! то је његова прва и последња мисао. Ученике класифицира по томе, у којој мери узимају услуге, које не спадају у основну цену пансионата, а које, кад се саберу, дају износ већи од прве. Прва је дужност наставника, да придобијају нове ученике и то што имућније. Они имају права да дају и приватне часове, с тим да 10% од хонорара имају предати управи школе. Г. Миш је био до крајности 'узбуђен, кад је приметио, да наставник Топаз даје приватне часове у учионици једноме ученику, који тешко схвата. И ако је то вршио г. Топаз бесплатно, и пре службеног рада, г. Миш му је забранио. Не доноси школи ништа! За г. Миша сасвим је споредно, каквог је владања и учења ученик; за њега је меродавна само корист, коју има од њега. Кад је бароница Питар (која је своју слободу и комотан живот сачувала, пославши сва три сина у пансион Миш), протестовала против »јединице«, коју је наставник Топаз администрирао једноме од тројице њезиних синова, г. Миш је неуморно поку-
| шавао да убеди наставника, да је та јединица резул| тат заблуде, и да је дечко заслужио бољу оцену. А
кад је овај на то дао неповољан суд о стању здравља и интелигенцији дечка, и кад је због тога увређена бароница окренула леђа и претећи пошла кући, г. Миш шаље г. Топаза, да јој се извини и да је врати И пошто у томе не успева, г. Миш га отпушта без отказа. Отпуштен је најбољи наставник, што није поправио оцену најгорем ђаку, чија мати не само богато плаћа за сва три детета, већ прима недељно један пут г. инспектора,
Школа се налази у једној згради, коју је госпобица Сизи назвала шталом. Дворишта уопште нема због тога је деци забрањено да трче.
Кад је мало допније отпуштени наставник Топаз постао богатим, — захваљујући искључиво корупцији, -— г. Миш га именује за председника од. бора за делење награде. А кад му онај на то примећује, да је он компромитован прљавштинама, које је починио у друштву извесних политичара, г. Миш хитро одговара: »Шта се све не говори о људима!«
Г. Миш није само страстан среброљубац, већ практикује и друге пороке. Приликом једне свађе између њега и његове ћерке, (девојке, о којој ће бити мало доцније речи), сазнајемо од ове, да се у вароши већ одавно говори, како он стоји у недозвољеним односима са куварицом у пансионату.
Б. Политичке установе
Писац нас не упознаје са парламентом, као централном политичком установом у Француској, вероватно због тога што би се управе позоришта устезале да комад унесу у репертоар. Али зато ништа