Narodno blagostanje

19. ашвил 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 241

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

ЛУКСЕМБУРШКИ ЗАКОН О ХОЛДИНГ-КОМПАНИЈАМА

•

Економска концентрација која се с особитом брзином врши после рата, карактерише се индустријском концентрацијом и финансијском концентрацијом. Индустријска концентрација је довела не само на националном, већ и на интернационалном пољу, до споразума између више предузећа, до образовања синдиката за производњу, картела. Овим именима означавају се споразуми којима се више предузећа истог рода здружују и међу собом успостављају везе остављајући ипак свакоме извесну аутономију. То је т. зв. хоризонтална концентрација, која у тресту добија бар за данас, своју завршну тачку развића. Индустријска концентрација се није задржала само на овоме. Једно предузеће је тражило не само споразум са предузећем исте врсте, већ и са предузећима која стоје у извесној вези са његовом производњом, која могу његову активност ометати или чија је економска продукција потребна његовој сопственој производњи. То је т. зв. вертикална концентрација, која је у концерну добила свој највиши израз. ;

Финансијска концентрација, која је претходила индустријској, пратила је ову свом брзином. Гомилали су се лични капитали, па потом они скупљени у виду разних друштава. Акционарско друштво је било најпогоднији облик за скупљање личних капитала и уштеђевина, да би се одатле по једном плану и по схватањима разним даље разливали.

Извесни капиталисти, да би најуносније пласирали своје капитале и да би разделили ризик, удружују своје капитале, стварају нарочита друштва, друштва за пласирање, за финансирање пуезипеп trust, financings company, која прибављају акције и облигације других друштава, пажљиво изабраних, или јавно правних заједница, која дају максимум гаранција и користи у сваком погледу. То прибављање акција других друштава може да буде и у циљу, да се куповином довољног броја акција осигура контрола и задобије дирекција у друштвима, чији се господар на тај начин жели постати. Тако друштво, које држи акције, постаје утицајан акционар, господар који одлучује у друштву, које долази потпуно под старатељство оног првог, које се зове ћојаг, буквално српски „онај који држи". Безбројан је начин на који се финансијска концентрација може манифестовати,

али се ћојф пр одликује тиме, да оно у своме портфељу држи.

већи или мањи број акција других предузећа и да, базирајући се на концентрацији капитала, врши стално разливање капитала у друга предузећа, која према своме плану ствара, откупљује или у њима стиче препондерантан утицај, прибављајући њихове акције и стављајући их у свој портфељ. У хољдинг компанији се најчешће и најцелисходније стичу и финансирање и диркција и контрола других друштава и предузећа. Ова врста друштва се показала као најпогоднија, да једно једино друштво узме учешћа својим финансијским средствима у многим предузећима по свом избору и да себи осигура дирекцију и контролу у целој једној економској бранши, без тешкоћа и без много формализма.

Овај се облик финансијске концентрације јавио нај"пре у Сједињеним Америчким Државама. Брзо се потом раширио и у Европи. Има много ћојфаг компанија европских, чије је седиште у Канади — због фискалних разлога. С тога су европске државе почеле преправљати своје фискално законодавство да би себи привукле ова друштва.

Луксембург се први пожурио. По Закону од 31. јула 1929. ова врста друштва овако је дефинисана :

„Сматра се као холдин-друштво свако луксембуршко друштво, које има за циљ искључиво узимање уче~

шћа, у ма којој форми то било, у другим предузећима, луксембуршким или страним, управљање и искоришћавање ових учешћа тако да оно само не развија никакву индустријску активност и да не држи никакву трговачку радњу створену публици. Портфељ холдинг друштава може имати луксембуршке и стране државне папире од вредности".

Са гледишта фискалног, холдинг ужива особите повољности. Не плаћа никакав порез ни таксе на принос ни у ко"о = 101 форми. Ни на купон ништа не плаћа.

И остале таксе су знатно смањене. На капитал при оснивању холдинг плаћа само 0.32 франака на сто, а на издане акције или облигације плаћа 0.10 франака на сто. Такса ва циркулацију акција и облигација, коју свако друштво годишње плаћа („претплатна“ такса) на укупан износ издатих акција и облигација према просечном курсу ових папира у претходној години, смањена је од 0.25% на 0.16%.

У нас не постоји никакав специјалан правни режим за холдинг друштва. То, у осталом, није ни потребно. Холдинг јуридички није ништа друго до друштво друштава, те би се Закон о акц. друштвима имао потпуно на њега применити. Према томе би холдинг компанија имала да плати на свој капитал 1%, за образовање друштва и 3% на акције, ако су на доносиоца, односно 1.5%, ако гласе на име. То је много : седам пута више но у Луксембургу.

Што се тиче порезе, по нашем закону холдинг не би платио никакав порез на принос од акција наших друштава које држи, на дивиденду коју на њих прима, јер је тај износ већ једном порезан као добитак друштва од кога су акције. Тако је извесно и са акцијама страних друштава. Принос од тих акција је слободан од пореза и по том основу, што бије у земљи реализиран. Исто тако не би имао да плаћа ни таксу на купон. Холдинг не би плаћао порез ни на принос од облигација изданих од друштава и јавно-правних тела које држи у своме портфељу. Само овде није много поможено. У ствари овде не постоји никакво олакшање, јер је приход од капитала, интерес који се добија од облигација друштва, оптерећен порезом и дужно га је платити друштво, које је новац позајмило и при исплати интереса одбити повериоцу плаћени порез. Тако је исто и са таксом на купоне.

Извесно је, да су потребна фискална олакшања, ако би се желело помоћи образовање холдинг компанија, најпогоднијег облика друштава за финансирање предузећа и радиности. А. П.

НОВИ ЗАКОНИ

— Нови закок о државној архиви. Новим законом о државној архиви су специфициране исправе из круга делатности државних органа, које обавезно припадају државној архиви и утврђена је санкција за невршење дужкости параграфом 102 Кривичног Закона. Потреба овог закона осећала се од увек. Било је потребно спречити оне, који су узимали многа драгоцена документа из државне архиве, преносили их у своје архиве и на основу њих писали мемоаре, којима су се желели прославити. Новим законом о државној архиви постављена је граница између приватне и дршавне архиве, на основу које бе мнсги морати разликовати шта је њихово, а шта државно,