Narodno blagostanje

26, април 1930,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261

Привредна 1929. година није била рђава

И површном посматрачу нашега јавнога живота нарочито у почетку 1930. године морала је пасти у очи једна дисонанца у исказима у томе, каква је била привредна 1929. година. Док је у многобројним извештајима акционарских друштава с Народном банком на челу, и у нашој штампи 1929. година обележена за најгору, услед пада цена „пољопривредних производа", дотле с друге стране имамо исто тако врло повољних оцена. У оптимистичке погледе на 1929. годину долази и експозе Министра финансија за 1930/31. годину. А тако имамо и факта, која се могу оптимистички да тумаче. То је пре свега кретање државних прихода и.то како непосредних пореза тако и посредних. Нарочито су трошарине најбољи индекс за куповну снагу широких маса народа. Међутим и непосредне порезе могу да послуже у 1929. години као индекс благостања због тога, што се зна, да у њој није било ванредне егзекутивне наплате пореза. „Народно благостање" је у својим месечним анализама нашег народног благостања последњих месеца такође подржавало гледиште да је коњунктура у 1929. год. врло повољна. Због тога би било потребно да се поново вратимо кратко нап тање о томе, каква је била наша народна привреда у 1929. години. 1929. година може се поделити на две половине. Прва половина представља врхунац депресије; то је била једна од најгорих периода у историји Југославије, у њој су се кондензирали лоши резултати двеју неповољних пољопривредних година. Поред тога дошле су још и незгодне атмосферске прилике, оштра и врло јака зима и поремећај промета добара тако, да месеци април и мај представљају врхунац депресије. То је доба и највиших цена и најмањег промета добара; високе цене су биле много неповољније по сељака, него ниске јер је сељак онда био купац пољопривредних производа и баш због тога, што је пољопривреда њих куповала, цена је била необично висока. Затим је у мају месецу дошл. ликвидација реперкусије тих двеју рђавих година на наш трговачки ред, т. ј. на трговце пољопривредним производима. Мај месец анонсирао нам је велику серију стечајева у целој земљи, нарочито у Србији. Ми смо о томе опширно писали и не желимо да с враћамо на то, али напомињемо, да је велики де. тих стечајева резултат рђаве пословне политике наших трговаца житарицама.

Већ у јуну месецу почиње обрт на боље. Ве: лики догађаји бацају сенке унапред. Осећа се већ у велико предстојећа добра жетва жита. Поврће, ливаде, воће и све остало налазимо у најбољем стању. Јули месец представља врхунац коњунктуре за житарице. Како је било даље развиће у другој половини 1929. године, није потребно да описујемо. Док је прва половина, као што рекосмо, бележила највећу депресију Југославије, дотле друга половина 1929. године представља врхунац полета. Ван сваке сумње да је кретање цена једног дела пољопривредних производа од велике штете. Неописан би био полет, да су цене свију пољопривредних артикала остале на висини прве половине.

Да видимо сада на основу података, како се у збиру показује 1929. година као економска хронолошка целина.

Земљорадња и сточарство су главне гране наше народне производње. Довољно је напоменути, да се 76% целокупног становништва овим гранама бави, а овај нам факат дозвољава, да Југославију убројимо у претежно аграрне земље. С тога је природно, дг благостање нашег народа у првом реду зависи од исхода пољопривреде.

Према познатом прорачуну нашег националног дохотка: излази, да доходак од земљорадње износи 29,5%, а онај од сточарства 20,5% од целокупног националног дохотка. Ове две цифре нам показују у исто време и квантитативни однос између ових двеју привредних грана.

Аграрна производња претставља низ грана, од којих је једна или више спојена у једном газдинству, што зависи у првом реду од климатских прилика и земљишта.

Површина, која служи пољопривреди, износи 46% целокупне земаљске површине, а од тога отпада (према стању од 1928. године) 20% на производњу кукуруза а 16% на производњу пшенице. Ми ћемо се у нашем даљем разлагању задржати једино на овим двема врстама, као главним претставницима биљне производње, не улазећи у друге врсте. Исто тако ћемо у погледу сточарства узети говеда, свиње и пернату живину као базу за посматрање и извођење закључака.

Ако упоредимо вредности горе поменутих производа земљорадње и сточарства, онда добијамо, да од целокупне просечне годишње вредности тих производа од 30,5 милијарди динара, 58,27% отпада на стоку, 23,35%на кукуруз а 18,38% на пшеницу Специјализирањем стоке видимо, да од поменуте величине главни део, т. |. 67,8%, отпада на говеда, 30,5% на свиње, а 1,7% на пернату живину.

После ових статистичких излагања да се вратимо на постављено питање и да видимо, да ли је наша пољопривреда у 1929. години била у кризи.

Пре свега није допуштено казати да је »пољспривреда« у депресији и то стога не, што се под овим изразом разуме читав низ грана са врло разли читом коњунктуром током 1929. године.

Што се тиче производа земљорадње — а ми узимамо кукуруз и пшеницу као њене главне претставнике — тачно је, да су они у прошлој годин! претрпели јак пад цена. Али је још увек питање, ла ли је наш сељак толико рђаво прошао, колико то на први поглед изгледа. Ако узмемо, да просечна годишња производња кукуруза и пшенице укупно износи 47,9 мил., онда од тога отпада само 14,5 миелиона товара или 30% на извоз. Значи, дакле, д: далеко највећи део наше зрнасте хране остаје у земљи за исхрану становништва и стоке и за сетву. Ово је већ један разлог за мањи песимизам.

Други повољан факат који морамо установити је тај, да је главни део нашег извоза из 1929. године обављен до месеца новембра, дакле још за време релативно повољних цена. Док индекс цена »Народ ног благостања« за непрерађене пољопривредне производе у новембру показује 59,04 а у децембру чаћ

56,14 (јануар 1929. — 100), дотле је у месецу јулу

1) Ђуричић, Тошић, Вегнер, Рудченко и Ђорђевић: „Наша народна привреда и национални доходак",