Narodno blagostanje
26; април 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Страна 263 |
ПРАВНИ ПРЕГЛЕД
ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О АКЦИОНАРСКИМ ДРУШТВИМА У ФРАНЦУСКОЈ
Француски закон о безименим друштвима од 27. јула 1867. прописује различну композицију акционарских скунштина и начин гласања на њима према значају предмета о коме акционари имају одлуку да донесу. Као правило поставља, да на скутитини треба да буде заступљена најмање једна четвртина друштвене главнице И да већина гласова присугних или заступљених акционара гласа за једну одлуку, да би била пуноважна. Од овога правила прави два изузетка : (1) скупштина, која има да изврши верификацију апора, да именује први Управни одбор и да одлучи о изјави оснивача односно уписа и уплате друштвеног капитала, треба да буде
састављена од акционара, који претстављају најмање по-
. новину друштвеног капитала, а (2) скупштина, која би била сазвана ради промене статута у погледу предмета и форме друштва, мора увек претстављати, по изменама од 22. новембра 1913. најмање три четвртине друштвеног капитала, а да одлука буде пуноважна треба да за њу, у свима случајевима, гласа најмање две трећине гласова присутних или претстављених акционара.
Закон од 1867. оставио је пуну слободу друштвеним статутима, као уговору међу акционарима, да утврди број акција, који је потребан једноме лицу, да би имао право учешћа на акционарским скупштинама, и број гласова на који има право сваки акционар с обзиром на број акција којих је сопственик. Закон од 22. новембра 1913. дерогира ово правило, кад се тиче акционарских скупштина које треба да донесу одлуку о промени друштвених правила, и поставља ове принципе: а) да сваки акционар, ма колико акција имао, ма и једну само, има пуно право да узме учешћа у скупштинама сазваним да већају о променама статута; 6) да сваки акционар има право да решава и гласа на овим скупштинама са онолико гласова колико има акција, без ограничења ; и в) да се права пода) и 6) не могу статутима ограничити и да се свака одрегба статута, противна овоме, сматра као ништавна и без правног дејства.
Овом променом учињена је правда малим акционарима и у важним променама основног уговора дато им право учешћа и одлучивања. С друге пак стране ова промена је, забрањујући статутима да ограниче број гласова, утврдила
и осигурала свемоћ великих акционара. Ова је одредба много критикована. Тражено је, да се акционарима остави да слободно утврде, да ли ће акционарима дати неограничен број гласова, који одговара броју њихових акција, или ће тај број ограничити. Сада се изменама, које је ових дана после Скупштине изгласао и Сенат, даје пуна слобода акционарима и у овоме погледу. „На овим скупштинама сваки акционар има толико гласова колико акција претставља и то без ограничења сем ако ограничење није предвиђено статутима и под условом да је ово ограничење једно и исто за све акције, па и у случају ако има више категорија акција створених на основу Закона од 16. новембра 1903.“.
Још је једна измена учињена, која је значајна за заштиту акционара. По Закону од 1913. ако кворум од 3/, капитала нема скупштина, која је сазвана да решава о променама друштвених статута, онда се може сазвати нова скупштина у року од 15 дана, која решава са кворумом од +, капитала, а ако и ова не буде имала овај кворум, онда се сазива трећа, која пуноважно решава, ако је на њој заступљена 1|, друштвеног капитала. Ово, разуме се, не важи за промене статута, које се тичу предмета и форме друштва: за њих се увек тражи кворум од 3/, друштвеног капитала.
Шта, ако и трећа скупштина не добије овај кворумг Нове измене дају могућност, да се и ова трећа, одложи најдуже за два месеца. Ова четврта скупштина пуноважно решава, ако је последњи позив за скупштину објављен најмање шест дана пре дана одређеног за збор, ако је на скупштини заступљена најмање :/, друштвеног капитала и ако је за измене гласало најмање 2ј, присутних или заступљених акционара.
=
Према потребама привредног саобраћаја друге земље усавршавају своја законодавства. А кад ће се код нас у измени застарелог законодавства поћи за потребама данашњег привредног живота 2 Хоћемо ли икад добити Трговачки закон 2 Наше су наде мале, јер смо чули да се Трговачки закон неће донети пре грађанског, а овај се већ скоро две године не миче с мртве тачке. А међутим од ова два закона нема ни значајнијих ни потребнијих.
А. П.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Ми смо скоро писали о материјалном стању београд· ских лекара. Они су на својој годишњој скупштини (Лекарска комора) тврдили, да је један део лекара скоро без посла и због тога су у врло тешком положају. Ту скоро Удружење инжењера и архитекта одржало је у Загребу своју годишњу скупштину, на којој је инжењер г. Домаинко поднео предлог да се развије живља акција за материјалну помоћ и за доношење закона о обавезном зачлањењу инжењера у ово удружење. У предлогу је истакнуто, да је нарочито тешко стање јавних инжењера и оних који раде код приватних предузећа. Тако су се ти инжењери и лекари нашли на истој линији, као две либе-
Умни пролетаријат
ралне професије, којима прети озбиљна криза. Из тога се може извести закључак, да се и код нас почео стварати умни пролетаријат. Та појава је чудна и изненађујућа за наше прилике, кад се зна да смо до скора били сви у опанцима. [1 само по себи намеће се питање: какав ће положај бити наших интелектуалаца (а нарочито слободних професија) после десет година, када кроз школе продефилују још неколико генерација и нађу се са дипломама у јавном животу 2
Што се тиче обавезног зачлањења инжењера у инжегерски еснаф, ми верујемо, да оно не може побољшати њихов положај. Код лекара имамо за то пример. Лекарска комора не само да није побољшала стање лекара, већ шта више млађи тврде, да су се у њој ушанчили старији, који воде рачуна само о својим интересима.