Narodno blagostanje
Страна 286
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 18
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА
STANJE NARODNE BANKE МА РАМ 22-17-1,5,
NAŠA NARODNA PRIVREDA DALA ЈЕ NARODNOJ BANCI BESKAMATNI ZAJAM OD 160 MIL. VIŠE NO šTO JE ONA DALA NARODNOJ] PRIVREDI PREKO ESKONTA I LOMBARDA. METALNO I DEVIZNO POKRIĆE NOVČANIČNOG OPTICAJA DOSTIGLO JE REKORD ZA CELU 1928., 1929. I 1930. GODINU
KMretanje poslova Narodne banke ne razvija se slučajem, ni po kakvom diktatu, već pod uticajem ekoromskih činilaca. Može se reći da postoji izvesna pravilnost u godišnjem kretanju kod Narodne banke. Godišnja krivulja uvek je približao ista. To su u glavnom sezonski uticaji koji rešavaju. -
У милионима динара
Уто
31. XII 1928
15 IV 1930
НИЛА
22-IV 1930
8, IV 1930
31 XI] 1929
у злату, и сребру у девизама и страној монети')
11798 17985
2973.3
1179,4 11597
2938.8
1079.0 9331
20121
11785 18217
3009.2
11684 1759.2
2921.6
Метална подлога
1083 7 230 0 1313.2
1470.5 253.8
17243
1102.3 241.2
13435
1092.8 238.1
1330.9
1287.5 2-0,1
1517,6
на менице на хартије од вредности
Зајмови:
укупно
рачун за откуп крунских новчаница
рачун привремене размене
1007,4 227,8 2966,3
4201.5
948.3 1839 2991 1
4129,3
948.3 181.9 2997.1
4127.3
948.3 179.9 2997.1
41253
948 3 205.9 2998.8
4153.0
Државни дуг:
по зајмовима на бонове
укупно
51375 1799
55217.1 227.8
5386.9 1839
5244.3 181.9
5917.9 205.9
Новчанице у оптицају. . „ Држ,. рачун прив,. размене . . Потраживање државно по раз-
ним рачунима
367.7| 99.6) 5254] 480.0) 5469
1149.2 1539
1303 2
1268.5 148.0
1416,5
493.2 318.3
8115
1250.0 160 8
1410.8
по жиро рачунима .:. по разним рачунима
161.6 1472 8
Разне обавезе
укупно
у одсто целокупног новчаничког оптицаја . . .
3740) 5031) 55.50] 56,04! 57.88
у од сто свију обавеза по виђењу, . - - | > с
Метално покриће
3246) 39,95! 4167] 41,15! 41,54
") U zlatu 96,5 mil.; u srebru 17,5 mil.; u stranoj moneti
0,71 mil. din.
Zna se na primer da su u prolećnim mesecima poslovi najslabiji, a u jesen najjači. U aprilu i maju obično su stanja Narodne banke najmršavija, a u oktobru najdeblja. Ista se tendencija pokazuje i i ovoj godini.
Izuzetak od toga čini metalna podloga (sa deviznim stokom). Normalno, ona treba da se kreće istom linijom kao i ostali poslovi, ali je to kod nas pod utficalem raznih faktora, specijalno javno-pravtnih finansijskih operacija, bilo uvek izuzetno. Đevizni stok pokazuje stalnu tendenciju porasta kroz celu 1929. godinu do danas. Prošle nedelje devizni stok je opao za 31,8 miliona dinara, a u ovoj skočio za preko 34 miliona dinara. On iznosi danas 2973,3 miliona dinara.
Najjači pad pokaztije menični i lombardni Dportfelj Narodne banke. Ima mnogo meseci, kako je of u padu. 31. decembra 1928. godine on je iznosio 1721 milion dinara, a u isto doba 1929. godine 1517 miliona dinara, a 22. aprila samo još 1313 miliona dinara. Tako
nisko stanje nismo imali od 1928. godine. Tome |e mnogo doprinelo i sužavanje sezonskih kredita, a i činjenica da banke obiluju novcem, jer su one svoja dugovanja kod Narodne banke ili potpuno isplatile ili svele na najтапји теги.
i u prošloj hedelji je eskont opao za 9,6 i 1јотбага za &,9 miliona dinara, ukupno 18,5 miliona dinara. Za očelivafi je da će odluke Narodne banke pre дуе педеlje o vanrednom konfingentu za privatnike i za Narodnu banku početi dejstvovati u mnajbližoj budućnosti, proširujući posiovno-lukrativni kontingent.
Žiro-depoziti pokazuju takođe izuzetnu tefidemciju. U prošlo| nedelji oni su porasli za 56,3 miliona dinara i to 42,7 privatnih komitenata, a 12,6 za račun državnih privrednih poduzeća. Ukupan pak iznos žiro-depozita popeo se ma 1478,8 miliona dinara. To znači da je narodna privreda dala Narodnoj banci beskamatni zajam za 160 miliona dinara više no što je Narodna banka dala privredi u vidu meničnog eskonta i lombarda hartija od vrednosti.
Kad bi smo podneli stanje Narodne banke strancu koji ne poznaje našu zemlju, on bi rekao da je to stanje novčanične banke zemlje, koja se guši u kapitalu,
1 и оуој nedelji najveća promena bila |e na državnome račtmii. Kao što smo to već naglasili u prošlom izveštaju, bilo je za očekivati, da se potraživanje državno penje do kraja meseca. U prošloj nedelji porast iznosi 66,8 miliona dinara i time je državna gotovina dostigla iznos od 546 miliona dinara.
Jako povećanje pasive tičinilo je da je novčanični optica| opao i io za pumih 106,8 miliona dinara. Time je on opao na 5137 miliona dinara. U ovo doba godine novčanični opticaj je uvek u opadanju, ali je ovoga pufa opadanje počelo nešto ranije i uzelo je maogo veći obim no što je to bilo ranijih godina. Za nepuna četiri meseca pao je od 5917 miliona na 5137
i3112| milioaa dinara, i to za 800 miliona dinara li za čita-
vih 13%.
Potreba za platežnim sredstvima naše marodne privrede je neverovatno mala, naravno u koliko nisu povećana plaćahja putem dobropisa i drugih surogata novca.
Pokriće novčaničnoge oplicaja dostiglo je visinu od 57,88%, koja je rekordna od juna 1927. godime, a pokriće sviju obaveza po viđenju iznosi 41,54%.
ZAGREBAČčKA BERZA
Deuvizno Pžište. Promet u devizama prošle nedelje bio je nešto slabiji. A ni prvih dana ove nedelje nije mnogo bolji. Potražnja je manja a kako se ponuda kreće u ranijim granicama, intervencija Narodne banke sada je manja. Ukupni promet devizama u mesecu aprilu biće nešto veći nego u aprilu prošle godine i ako je aprila 1920. dao једап јак ргоглег.
Tržište akcijama. A bankovnim papitima zna na pojedinim sastancima biti i veći promet. U aprilu prometano je akcija novčanih zavoda oko 3 puta više nego u aprilu prošle godine. Promene u kurscevima nema. Srpska banka ustalila se je na kursu od 180 dinara i izgleda da više neće sa tog piedestala silaziti. Može najviše da još poskoči. Računalo se je da će znatan porast kursa imati za posledicu da će se na tržištu pojaviti više robe. Međutim to nije bio slučaj. Kod dionica industriskih poduzeća promet je slabiji. Prevladava čvrsta tendencija kod parobrodarskih papira. Dubrovačka paroplovidba izgleda da će ove godine dati dividendu od 40 umesto ranijih 30 dinara. Potražnja je dosta znatna, osobito za račun Dubrovnika. Jadranska plovidba daje dividendu od 25 dinara. To je prva dividenda od postanka zavoda. Ob-