Narodno blagostanje
Страна 290
чину прерађене репе у једној кампањи ставимо у однос са. бројем фабрика у раду, онда добијамо тросечну прераду или просечан капацитет за једну фабрику. ~ |
Упоређујући просечне капацитете фабрика шећера у Југославији, Немачкој и Чехословачкој за кампању 1926./27., добијамо ову слику:
Југославија) 699.911 q Немачка») 495:548 _ Чехословачка») 410.065 „.
Дакле видимо јасно, да, је просечан капацитет фабрика већи у Југославији него у овим другим двема земљама. | | Потребно је на овом месту утврдити, да индустрија шећера у Југославији није постала од задруга, произвођача репе, већ стоји на чисто капита-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ |
листичкој основи. Отуда код нас тежња за грађењем
Таблица бр. 1.
Бр, 19
великих фабрика, док у земљама, са развијеном индустријом шећера на задругарској основи, мале фа-
"брике преовлађују. Те фабрике имају тамо за зада-
так, да. прераде репу која им долази из најближе околине. Наше пак фабрике оријентисале су се већ од самог почетка за једном широм географском базом, те довлаче репу желевницом са одстојања, од по 200 километара. Другим речима, југословенска. индустрија шећера нема карактер једне споредне гране аграрне производње, већ претставља једну потпуно самосталну индустријску грану.
О величини и важности наше индустрије шећера најбоље ће нас информисати приложене табеле 1 и 3, од којих нам прва даје један преглед развитка целокупне наше индустрије шећера од оснивања Југославије, а, друга, једну детаљнију анализу по фабрикама за кампање 1927./28. и 1928./29.
Статистика производње од 1918,/19, до 1928,/29. год.
~ а = ; o ~ ~ => = | = 2 о УМЕ POD на 5 < 55 Bi =-=-— 2 BRE S2BOO зом Но 5 де 858 8 оне s ~ Rode КАМПАЊА 92 E 56. 552 Ба ова Бе КЕ та: ORO = = = с SE 5 Ро E ко Oe. з > = O EO x o = - а = = ~ OB. = = | =- == | 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 i 1918./19. 17,1 3,4 5'' 2575,6 515,1 315,1 63,0 12,23 8,18 0,73 1919.120. 8,6 1,0 7 936,9 133,8 88,6 127 9,45 10,58 0,27 1920./21 13,7 17 8 21625 270,3 229,2 287 10,60 9,43 0,48 1921.22. 16,0 2,0 8 1919,8 240,0 270,6 33,8 14.09 7,10 0,53 1922./23. 18,8 2,4 8 3163,1 395,4 383,7 48,0 12,13 824 — 0,72 1923./24. 20,1 3,5 8 3289,4 411,2 461,7 57,1 14,04 7,12 0,77 1924./25. 50,4 6,3 8 121892 15236 1395,5 174,4 11,45 8,73 1,69 1925./26. 34,7 4,3 8 ' 5500,0 687,5 647,5 80,9 11,77 8,50 0,76 1926./27. 41,9 5,2 8 5599,3 700,0 795,7 99,5 14,21 7,04 1,01 1927.28. 4) 53,7 6,0 9. 6974,2 774,9 871,4 96,8 12,49 ' 8,00 0,95 1928./29. 59,6 7,4 8 9540,0 1192,5 1317,7 164,7 13,81 1,25 1,38 Просечно за - | 1918./19.—1928./29. 30,9 3,9 4895,1 622,2 616,0 78,2 12,39 8,20 0,84 Просечно за | 1925./26.—1928./29. 47,5 5,7 6903,4 838,7 908,1 110,5 13,07 7,69 1,02 ност беле робе = о редност ние робе х 88 претворили у
а) Подаци „Савеза фабрика шећера“.
ђб) Подаци „Савеза фабрика шећера“ односе се на
вредност шећера беле робе, које смо по обрасцу: вред-
Али пре него што се упустимо у разматрање таблица, потребно је претходно рећи неколико речи о стању статистике шећера у нашој држави. Пада у очи, да се укупне цифре о прерађеној репи у обема таблицама 1. и 3. не поклалају; у таблици бр. 1. налазимо количину од 6,974.200 метр. центи за кампању 1927.28. и 9,540.000 за, 1928./29., док су одтгоРарајуће величине у таблици бр. 3. 6,707.312 одн. 8,614.772 метр. центи. Откуда ова, диференција # То Нас води питању о изворима југословенске статистике шећера. 1. „Савез фабрика. шећера Краљевине
1) Израчунато према статистици шећера Краљевине Југославије“
2) Раазсће-Вапеп5, стр. 1180. 8) Geschdftsbericht, crp. 92,
„Савеза фабрика
вредност сирове робе.
с) Податке за светску производњу узели смо из „Пе deutsche Zuckerindustrie” Ne 21/1929, | -
d) Заједно са подацима о фабрици у Ст. Бечеју.
Југославије“, који у Београду има свој биро, држи > посве резервисано у погледу података ; не публикује ништа и оно, до чега се може доћи, то су једино сумарни прегледи о годишњој засејаној поврњини, о количини прерађене репе и произведеног шећера. 2. Један детаљнији преглед о раду појединих фабрика шећера добијамо из података које је за кампање 1927./25. и 1928./29. прикупио и средио секретаријат „Општег радничког савеза Југоелавије“. 3. На трећем месту треба навести годишње публикације Министарства пољопривреде и вода, у којима се налазе подаци о засејаној површини ше-
| ћерном репом и о приносу.) 4. Најзад располаже
5) Министарство пољопривреде и вода: „Статистика обрађене површине и жетвеног приноса“, 1920.—1929. .
А