Narodno blagostanje
10. мај 1930. -
облигације јавно-правне и приватно-правне са великим каматама, како би изазвали интерес код Американаца. Све је то имало релативно малог успеха. Американци су примили један мали део тих облигација, већи део остао је у портфељима банака, које су их емитовале. И ако је у последње време већи обрт у тим папирима, то долази отуда, што за последњих четири пет година Европа нагло купује натраг своје сопствене облигације емитоване своједобно по невољи и под тешким условима у Америци.
Обрт на Њујоршкој берзи Хартије од вредности: Од 1. јануара до 18. априла
1929. год. 1930. год.
Акције (број комада) 347,297.460 296,016.300
Облигације (долара) 768,692.150 924,997.100
Од тога:
Унутарње државне и оп-
штинске облигације 41,786.100 37,616.000
Облиг. страних држава 195,622.550 219,162.500
Железн. и инд. обл. 531,243.500 668,218.600
Обрт у облигацијама исказан је у доларима, а онају акцијама у комадима. Обрт у облигацијама износи 924 мил. долара. Ако узмемо да просечна вредност једне акције износи само 20 долара, онда обрт акција износи округло шест милиарди долара, односно шест и по пута више. Ако узмемо заједно акције и облигације индустриске и железничке, онда њихов обрт износи 6668 мил. долара, а државних и самоуправних облигација само 256 мил. долара. Од тога је половина најмање за рачун странаца, тако да су Американци обрнули од 1. јануара до 18. априла само 130 мил. дол. у облигацијама. Изгледа да се неколико великих банкара решило, да са мало бруталним и драстичним мерама лече Американце од те маније за акцијама. Неколико великих финансијских листова јављају, да су они приредили ову бесу акција, при којој су шпекуланти наравно врло велике паре погубили и да ово неће бити последња, ако потраје и даље ово стање. Американски банкари сматрају да Европа има велики број врло добрих, рентабилних и сигурних облигација, које морају ла интересују и Американце, а међ њима на првом месту сматра Морган да су немачке репарационе облигације, којих ће бити као што знамо, врло велика количина у току времена, одличан папир. Они желе да отворе врата том папиру у Америци, и тога ради су почели да кваре курс акцијама. |
a KKKGEKESK==O=O—
Тек са „закључењем споразума о т. звисточним репарацијама, који је 28. пр. м. постигнут у Паризу, може се сматрати да је репарациони проблем ликвидиран и скинут с дневнога реда целокупне светске политике. После постигнутог решења о немачким, бугарским и аустријским репарационим дуговима, сада се у томе споразумело и с Мађарима, који су својим отпором задавали велике муке делегатима на конференцији. Већ је Хашка конференција у јануару 0. г. дала основне идеје за решавање мађарског репарационог дуга, али су ове биле непотпуне и нејасне, тако да се због тога морала сазвати једна посебна конференција у Паризу, која је после дугих дискусија и непомирљивог држања Мађарске ипак довела до споразума између представника Енглеске, Француске, Ита-
Источне репарације
пппоповсввипоивинпипипо внпапишпшвинннонивиљанш вишања
НО) АОМАБ (а.
BEOGRAD — KRALJA PETRA 70.
давававаннинашанананитананинаниннваввавинананвилнананнитипининн
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Киса. 1 геда рохлаја po čistoći i konforu (topla i hladna tekuča voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta i t.d,) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima. Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama,
«
Страна 295
лије, Румуније, Чехословачке и Југославије с једне и Мађарске с друге стране. Споразум се састоји из четири дела. У првом су утврђена репарациона плаћања Мађарске, која од. 1944. до 1966. године износе 13 и по милиона златних круна годишње, а истовремено се ослобађа хипотеке на сва државна имања. Мађарски ануитети од 1930. до 1944. године одређени су још раније у Хагу. Од особитог је значаја и то, што се анулирају и т. зв. „Biens cedćs”. Други део садржи општи споразум између поверилачких држава и Мађарске, а трећи и четврти део споразум о фондовима за обештећење мађарских потраживања. По трећем делу споразума образоваће се један аграрни фонд „А“ у висини од 240 милиона златних круна, који ће се дотирати из мађарских ануитета као и из годишњих уплата држава Мале антанте, Француске, Енглеске и Италије, а из кога се имају исплатити потраживања мађарских оптаната. Четврти део предвиђа оснивање фонда „В" у висини од 100 милиона златних круна, који служи за подмирење мађарских потраживања по јавноправним и црквеним поседима у државама мале антанте.
За сва спорна питања између држава мале антанте и Мађарске постоји арбитражни суд, а као апелациони суд предвиђен је Суд међународне правде у Хагу.
Нарочито су Француска и Енглеска извршиле притисак са своје стране, да се по питању источних репарација што пре дође до споразума, пошто од њега зависи ступање за живот Јанговог плана. Енглеска и Италија нису хтеле да ратификују Јангов план до год се не постигне споразум с Мађарском и то Италија зато не, што има да прими од Чехословачке 10 милиона 3зл. марака годишње на име т. зв. „дуга за ослобођење“, које Италија са своје стране опет плаћа Енглеској као ануитет. Због тога је Енглеска чекала да прво Италија ратификује.
авина
Репарационе облигације на међународној банкарској конференцији у Брислу
= БЕРИ РИЛИ И ДИШЕ
Банкарска конференција У Брислу која је 2. маја завршила рад, бавила се питањем Јанговог зајма. Пошто ефективни износ зајма има да буде 300 милиона долара, то номинални износ зависи од каматне стопе и емисионог курса. Предложено је да Француска и Сјед. државе приме по SO мил. долара; Енглеска око 40 мил.; Шведска 25 мил.; Холандија око 30 мил.; Швајцарска 15 мил.; Белгија, Италија и Немачка заједно остатак од 30 мил., при чему ће немачки удео бити само један „удео из учтивости" од свега 5 до 10 мил. долара. Енглеска изјављује, да ће њен удео у емисији бити само онолики, колико она има да прими из овог зајма. Шведску траншу емитоваће банка „Enskildabank” M „Kreuger «4 ТоЦ, А. В., при чему је ова последња вољна, да непласирани део шведске транше прими на свој рачун. Затим је на овој конференцији претресано питање трајања зајма; узет је у изглед рок од 35 година, колико још износе ануитети по Јанговом плану. У питању каматне стопе није било сагласности. Немци и Французи су за 51|,%, док су Американци за 6%, ношто ови последњи тврде, да америчко новчано тржиште нерадо прима емисије с великим дисажиом. Отплата зајма биће извлачењем а не путем откупа на берзи, што треба да задобије публику. Што се тиче емисионе провизије, Банка за међународне обрачуне је изјавила да је вољна емитовати зајам без провизије, док остале траже високе провизије. —
епвеавеовпввнњ