Narodno blagostanje

Страна 296

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сва су ова питања расправљена у Финансијском пододбору конференције, коме је председавао гувернер Енглеске банке г. Норман. Истовремено је у финансиско-правничком пододбору претресано питање сигурности зајма. Две трећине т.ј. 200 милиона долара, гарантоване су по Јанговом плану т. зв. „негативним залогама“, у које спадају приходи немачких железница, затим државни приходи од царина, пива, дувана, шећера и алкохола; док су 100 мил. још негажирани. Банке и за њих траже сигурности: Пленуму обеју секција председавао је г. Мак Гарах, председник Б. м. о.

Овом конференцијом између појединих банкара који су заинтересовани емисијом Јанговог зајма, Б. м. о је добила основу за преговоре, које је отпочела са представницима

заинтересованих влада 5. 0. м. После тога одржаће сексед=

ница управног одбора Б. м. о, а затим друга конференција банака, тако да ће се емисија извршити крајем маја.

Многе наше општине у прБом реду градске, тежиште својих финансија постављају на трошарине. Трошаринске тарифе наших већих градова мало по мало приближавају се царинским тарифама. Готово нема више артикла, који при увозу на градски | ке би био подвргнут градској трошарини.

Раније су долазиле под удар градске трошарине само веће количине. Загребачка општина, да не би изгубила ни паре на трошарини, почела је од 1. јануара 1930. да убире трошарину и на робу која долази поштанским пакетима.

Ових дана један загребачки новчани завод добио је из Београда поштанским пакетом извесну количину обвезница Ратне штете. Пошта је тај пакет доставила градском трошаринском уреду ради евентуалног одмеравања трошарине. И кад је дотични завод хтео да предигне своју Ратну штету, морао је платити градске трошарине за 170 динара.

Нигде на свету вредносни папири нису подвргнути царини или чак трошарини. Загреб је у томе однео рекорд.

Општинска трошарина на државне папире 2

У прошлој недељи снизила су три најважнија новчана центра, Лондон, Париз и Њујорк (а брзо иза њих и друге новчаничне банке) своју службену дисконтну стопу. Иницијатива је дошла од Енглеске банке, која је спровела снижење од 3 и по од сто на 3 од сто; том приликом вреди напоменути, да је то седмо снижење, које је банка извршила у току последњих шест месеца. Истовремено је и Француска банка снизила своју стопу од 3 од сто на 2 и по од сто и како се је сутрадан сазнало, ту је исту меру предузела и Федерална банка у Њујорку (од 3 и по од сто на 3 од сто). Из тога лако се може закључити, да то није само случај, већ да је то учињено на основу споразума. У осталом, то би био већ други случај у извођењу дисконтне политике у овој години (први је био 30. јануара о. г. приликом заједничког снижења каматне стопе, којом приликом је и Француска банка снизила своју дисконтну стопу од с од сто на 3 од сто). Ово је важан напредак, и ми га подвлачимо, пошто су све до ове године новчаничне банке ишле у дисконтној политици свака својим путем, не водећи много рачуна о приликама на суседним тржиштима.

Примеру тих најважнијих држава следиле су у врло брзом темпу и друге, мање државе, тако да имамо у почетку маја 1930. године следеће службене дисконтне стопе:

Нов талас снижења камате у свету

терене IT NET ir n a izu ЕНИ

Француска 2.5% Енглеска 3% Белгија 3% Холандија 3%

Бр. 19 Швајцарска 3% Америка (Њујорк) 3% Шведска 3.5% Данска 45% Норвешка 45% Немачка 5% Данциг 5% Јапан 5% Чехословачка - 5% Шпанија 5.5% Индија 6% Италија 6% Летонија 6% Аустрија 5% Југославија . 6% Мађарска 6% Финска 6.5% Литванија 7% Пољска 1% Естонија 8% Португал 8% Русија 8% Грчка 9% Румунија 9%

Сва су ова снижења дошла доста неочекивано. још се није десило, да би се снизила дисконтна стопа у доба, кад су ефектна тржишта показивала чврсту тенденцију.

Због тога су и разлози тог снижења дисконтне стопе веома интересантни.

Два су разлога била решавајућа : први потиче из светске продукционо-економске ситуације. Општа привредна депресија, која се најтачније види из сталног опадања цена односно снижавања индекса цена на велико, у осетљивој мери оспорава брзину оптицаја добара, смањује волумен послова и тиме повећава расположиве, незапослене капитале. Економско-логична последица оваквих прилика је снижење каматне стопе, која би у том случају морала имати повољно дејство на производњу. Ниска каматна стопа има да премости депресију и да да привреди коњунктурни потстрек.

Други разлог лежи у тржишно-техничким моментима: наиме у потреби да се припреми тржиште капитала за брзо и несметано пласирање репарационих обвезница, које ће се ускоро емитовати на европским тржиштима. Моменат је невероватно погодан, али се зна, да се осим тога припремају још и већи зајмови разних држава, несумњиво са већим укамаћењем и бољим рандманом (а при томе ништа мање сигурним). |

Осим до сада набројаних, има још и разлога националне природе. Француска, на пример, гуши се у новцу и једина јој је могућност, да своје капитале извози у иностранство. При томе је у садашњим конкретним приликама искуство показало, да је стопа од 3% ниска, али ипак још превисока, да би омогућила извоз капитала. Јер у крајњој консеквенци, апсолутна висина каматне стопе (као цена за новац) ипак није толико важна, колико је важно питање сигурности. То нам потврђује горња таблица о висини дисконтне стопе у појединим државама из које можемо разабрати, од каквог је утицаја питање сигурности на висину дисконтне стопе.

Дисконтна политика, то јест повишење или снижење каматне стопе, је регулатив за већи или мањи прилив или одлив страних средстава ; али ако још при томе видимо, да француски капиталиста воли да свој.новац пласира у Француској по 3% или чак и ниже, у место, рецимо у Литванији по 7% или у Грчкој по 9%, то:нам ова чињеница само потврђује горе наведено. .. .