Narodno blagostanje

17. мај 1930.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Немачки министар финансија д-р Молденхауер је изјавио, да ће у интересу уштеде у државним расходима извести реорганизацију државне администрације и да ће у том циљу доћи до отпуштања чиновника.

—- финансије државе Чиле показују, да је за 1930. годину приход од извозне царине на шалитру предвиђен са свега 14% од свих прихода, преко 52% у 1920. и 60% у 1919. години.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Општинска управа Шибеника решила јена једној од последњих седница, да затражи код Државне хипотекарне банке зајам од 12 милиона динара, који ће се инвестирати у инвестиционе радове.

— Око електрификације Беловара. Беловарској градској општини поднесена је понуда домаћег друштва „УДРужени Паромлини"“ за изградњу електричне централе и градске мреже за изност од 1,350.000 динара; Југословенски Лојд подвлачи, да је ова понуда за пуних 2 милиона динара јефтинија од ма које до сада поднесене понуде стручних друштава.

ИНДУСТРИЈА

— Загребачке „Новости" јављају, да су пронашли радници на путу Бањалуке— Јајце у дубини од 2 метра слој каменог угља ванредне квалитете и чистоће. Разумљиво је, да је тај проналазак одмах пријављен властима у Сарајеву. — Накнадно о Чукаричкој фабрици шећера. Са пријатељске стране упозорени смо на извесне чињенице које сматрамо за дужност да наведемо у допуну нашег историског погледа на Државну фабрику шећера на Чукарици. Оснивачи су били три Немца Хаке, А. Голдштајн и Вајншенк. Први је био индустријалац шећера у Немачкој. Они су од првога дана били у вези са кнезом од Турна и Таксиса. Машински део фабрике био је такав, да је фабрика могла да ради; њезино паузирање за првих 5 година долази искључиво отуда, што је Аустро-Угарска чинила врло велике жртве да јој онемогући рад. Чешка индустрија шећера добила ја тако колосалне извозне премије за извоз у Србију, да су цене тог чешког шећера биле тако јефтине у Београду, да је Чукаричкој фабрици шећера било немогућно да издржи. Односно питања о прелазу постојеће фабрике у државне руке такође нам је саопштено, да не прети никаква опасност спора између наше државе и Немачке, због тога што је између наше државе и Регензбуршког индустријског друштва постигнуто поравнање по коме оно прима накнаду од 14 милиона динара од државе, а обавезу на себг, да исплати све предратне, ратне и поратне дугове.

— У Београду је основано ново индустријско предузеће Индустрија лака, фирниса и боја са дионичком главницом од 1 милиона динара. Номинала акција износи 500 дин-

— Закон о угљу у Енглеској. Једно од најглавнијих обећања које је радничка странка у Енглеској дала прилаком последње изборне кампање било је, да ће у угљенокогима скратити радно време од 8 на 7 часова дневно. Ступивши на владу, радничка странка је данас поднела парламенту предлог закона о томе, али је трајало преко годину дана док је био примљен. Али не у оној мери, у којој је гласило обећање, пошто је радно време скраћено на свега 77), часова. Ипак и то скраћење значи за поседнике угљенокопа повећање оптерећења трошкова са 13, шилинга по тони. У накнаду зато, закон даје сопственицима угљенокопа једну олакшицу, коју ћемо одмах споменути. Претходно

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 315

треба напоменути, да закон о угљу има за главни циљ извођење рационализације у енгл. рудницима угља и реорггвизације, која са овом стоји у вези. Закон одобрава образовање картела и шта више присиљује аутсајдере, да приступе картелу. То је поклон који закон даје поседницима рудника у накнаду за скраћено радно време. Закон предвиђа стварање картела у појединим дистриктима као и једпог „дентралног тржишног комитета", који појединим дистриктским организацијама одређује производне квоте, а ови опет појединим члановима дистриктног картела. — Осим тога дистриктски картели наплаћују по свакој произведеној тони угља једну таксу, која улази у један специјалан фонд за финансирање извоза. — Но закон се не задржава на картелима, већ иде и даље. Да би се постигао максимум рационалности, један нарочити „реорганизациони комитет“ има за задатак да проучи питање фузионирања појединих рударских предузећа, као и да олакша фузионирање а према потреби и да присили предузећа на овај корак. Док у питању картелисања поседници угљенокопа како-тако пристају на законске одредбе, дотле фузионирање најодлучније одбијају. — Потребно је још видети, шта потрошаче чека од новог закона. Више је него сигурно, да ће цена угљу у Енглеској скочити, с обзиром на факат да сам закон дозвољава повишење цена на тај начин, што дозвољава картеле, а ови значе монополистичко одређивање цена. — Трајање закона предвиђено је до децембра 1932. године.

— Међународни споразум о кречном азоту. После дугегодишњих преговора најзад је 2. о. м. потписан споразум између Немачке, Француске, Италије, Белгије, Југославије, Чехословачке, Румуније, Норвешке, Шведске, Швајцарске и Пољске о регулацији светског тржишта кречног азота. Овај споразум се може назвати светским картелом, пошто обухвата 1:/, милиона тона или 92% целокупне производње. (На Немачку отпада 40%). једино Јапан као интересенат није приступио. Уговор важи осам година и предвиђа, да свакој групи продуцената остаје регулисано њено национално тржиште. За оне пак земље, које немају своју сопствену производњу кречног азота, продају ће вршити један заједнички продајни биро (синдикат) у Лондону. Могућност повишења цена није узета у претрес, пошто је на светском тржишту од »ного већег утицаја синтетички него кречни азот. — Преговори који су претходили овом уговору трајали су више година не толико због тешкоћа у међународном погледу, колико због тешкоћа у подели квота међу произвођачима појединих земаља.

— Бауксит трест, А. Д. Код овог друштва суделују „Lautawerk” „Otav”i A. G. „Totis” a „Aluminium Co. of America”, „Бауксит трест" је основан 1923. год. као холдинг за учествовање у пештанским предузећима за експлоатацију бауксита и алуминијума. За 1929. годину приход од ових учествовања опао је на 0,61 мил. фр. према 1,81 мил. у 1928. Дивиденда је 6% према 20%; отпадају и дотације резерве.

— Мађарско аутомобилско предузеће „Јупитер“, које припада Фиату, пријавило се за принудно поравнање. Пасива износи 1,6 милиона пенге (16 милиона динара). Повериоцима се нуди 50%.

-_ Између фирми за грађење хидро-електричних постројема: „А. Шприцер, а д.' Беч и „Швајцарско друштво за електричну индустрију“, Базел, дошло је до споразума с изградњи једног великог постројења на реци Ину. Очекује се још добијање концесије од чланова Граубиндена.

— један француски конзорцијум дао је налог једној немачкој фабрици машина у Келну за израду постројења за прву фабрику цемента на острву Мадагаскару. Вредност овог налога износи 800.000 марака (10,8 милиона динара).

— У Аустрији постоји план за стварање једне централе свих штедионица.