Narodno blagostanje
17, мај 1930.
браћаја дошао на идеју да састави једну комисију која ће израдити жељезничку терминологију. Срби и Хрвати имају један језик, то је ноторна ствар, али има много појмова за које се употребљава једна реч у српском, а друга у хрватском језику. Потребна је једнообразна терминологија за срлско-хрватски језик за све стручне изразе. То важи не само за приватан живот већ и за науку. Ми сматрамо да се не може употребити у законодавном језику један или други израз због тога, што је Србин или Хрват аутор закона, већ да је потребно да се предходно добро проучи питање и онда утврди термин, који ће бити обавезан нарочито за службени језик.
До великих се тешкоћа може доћи због неједнакости терминологије и суревњивости племенске око тога, који ће израз да надвлада. Да наведемо за то један класичан пример из нашег јавног живота од пре неколико година. Ми имамо један назадан и врло несавршен закон о јавним берзама. Један министар имао је ту добру идеју да тај закон замени једним новим, модерним. И пројекат закона био је спреман. Али кад „је дошла једна шира комисија да проучи тај пројект закона, стала је код питања како ће се звати: берза, бурза или борза, јер се српски каже берза, хрватски бурза, а словеначки борза, и да случајно постоји још једно југословенско племе, онда би била бирза, а да постоји пето онда би била барза. И тако би свих пет самогласника било заступљено у првоме слогу. И само због тога, што се чланови комисије нису могли сложити у изразу, остали смо до данас без доброг закона о јавним берзама. |
Очигледно је да је потребно да се у свима струкама почне израда једнообразне терминологије за југословенски језик. | |
izra дилвастивомЕст ИРИНА Снижење каматњака на улошке загребачких новчаних завода Em KK ———
Водећи рачуна о приликама на новчаном тржишту, загребачки новчани заводи закључили су, да даном 15. маја 0. год. приступе снижавању каматњака на улошке. На подељене вересије, конто-корентну и меничну, морали су силом прилика већ раније снизити каматњак. Како је каматњак на улошке био остао на истој висини на којој је био пре годину дана, а каматњак на подељене вересије знатно је редуциран, приходи од камата појединих новчаних завода били су много слабији него раније. За поједине заводе тај је диспаритет чак могао угрозити део дивиденде.
Загребачки новчани заводи закључили су, да споразумно приступе редукцији каматњака. Тиме ће бити искључено, да услед снижења каматњака појединци дижу уложак: са једног завода да га предаду другом.
Нови каматњак за улошке износи: за улошке по виђењу: за нове улошке 5,5% бруто а за старе 6% бруто. Обзиром на порез на ренте то значи нето укамаћење од 5.17 од сто односно 5.64%.
До снижења каматњака на ову висину могло је доћи тек пошто се је добила гаранција да ће и Државна хипотгкарна банка снизити каматњак на слободне улошке.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 311
Снижење каматњака на улошке неће се одразити и на каматњаку на вересије, јер је тај у последње време већ неколико пута снижен.
Нови каматњак за улошке вреди и за све филијале загребачких банака на територији Хрватске—Славоније.
Од снижења каматњака на улошке очекује се у извесним круговима већи интерес за ефекте — државне папире као и акције.
ee ======C— || осле повратка са друге Хашке конференције, на којој је решавано репарационо питање, г. д-р В. Маринковић, министар спољних послова, у интервјуима које је дао сарадницима београдских листова, очито је изразио своју добру вољу за учвршћивање што већег пријатељства између Бугарске и Југославије. Он је потпуно разумео привредне прилике у којима се данас налази Бугарска, и с правом констатовао да је ужа сарадња између ових двеју држава неопходно потребна. У једној изјави, коју је ту скоро дао дописнику једног београдског дневника, ). Молов, министар финансија у Бугарској, се потпуно сложио са речима г. Маринковића, додајући :
уМи смо свесни свога положаја, својих интереса а знамо добро и своју историју, која нас учи којим путем морамо да идемо“.
Чему нас учи та историја — Она је низ ратова и сукоба који су заливани крвљу и нашом и бугарском. Она је забележила много скретања са правог пута, било под каквом сугестијом са стране или из хотимичног неразумевања.
Сада, после изјаве ова два службена представника Бугарске и Југославије може се закључити, да се потпуно увидела потреба одржавања ничим непомућеног пријатељства и уједињеног рада ова два југословенска народа. Уверени смо да на то нећемо дуго чекати.
Две изјаве
„[Грезвеност“ од 6. У. доноси једну посланицу г. „ Борђа Вајферта, коју је OH у својству почасног председника ложе слободних зидара Неимар упутио осталим ложама молећи их за сарадњу противу пијанства, које по његовим речима преовлађује у свима слојевима нашега друштва па чак и међ женама. Одмах испод тога налази се следећа нотица :
„Народна банка против трезвености. „Грезвеност“ се обратила Народној банци с молбом за добровољни прилог и добили смо одговор да се банчин одбор није могао одазвати молби и одобрити тражени прилог. — Није никакво чудо да господа пивари неће да даду за сузбијање алкохолизма од кога они живе и праве капитал“.
Господин Ђорђе Вајферт је пивар од своје ране младости. Његов акт против алкохолизма не можемо сматрати као позу, пошто он то никад у животу није чинио, већ као готовост да позитивним мерама уђе у акцију против алко= холизма као великог народнога зла. Г. Ђорђе Вајферт је по-
Нејасност или нетачност
ОИ ар А ве НА вв ДЕ ЕКС И
TIJD28Gea EE MHIZa Житотекај» га Банка
на обвезнице Ратне штете 110 220'— дин, од комада са 8, годишње камате без икаквих других трошкова,
| РЕЕСКОНТУ |-) = <> — | => <= —= | == <=> <=» | == <=> <=> | => <=> | => <=> == } <=> <= | == ==> == | ===> <== <> | ===> «=> ===> | ===> ===> <=> | => => <=> | => ===> <*> } == ==> =>
ДАЈЕ, ЗАЈМОЊЕ,
менице новчаних завода са 8%, камаљте нето.