Narodno blagostanje
· 31, aj 1930. 'B. Bajaub __ | | |
Наше народно
— Побољшање према
1 Методолошке напомене. |.
Индекс народног благостања има за циљ сазнање наше народне привреде статистичком методом. Његов је задатак шири и сложенији од онога проучавања коњунктуре. Али обе врсте анализе имају једно заједничко: оне оперишу само с оним економским категоријама, које се могу статистички изразити. Бројка је оруђе статистике. Разлика је само - у томе што проучавање коњунктуре обухвата само оне појаве, које стоје у вези са тржиштем, док ин· декс"наролног благостања обухвата све статистичке редове из области народне привреде, који се у краћим одстојањима од годину дана изналазе.
"Статистика је основа и оруђе сазнања структуре једне народне привреде и промена у њој. Од · тога каквих има статистичких података и у колико су они верни, зависи могућност индекса народног благостања и његова употребљивост. Статистичким · истраживањима и проучавањем наше народне привреде не можемо да се похвалимо, ни по избору појава, ни по пространству ни по прецизности .
Ми смо у овој години променили и проширили нашу таблицу индекса народног благостања уневши све оне податке, који могу да буду од користи по сазнање. Али смо наишли на нове тешкоће: спорост публикације неких од тих података. У пркос великим напорима и предусретљивости од стране статистичких органа, тек смо сад успели да саставимо толико података, колико је „потребно да можемо створити слику о. стању нашег народног благостања за јануар—април (последњи непотпуно) 1930. године. ; i :
Читаоци не треба да губе|из вида да смо ми везани за те статистичке податке на чију израду наравно немамо никаквог утицаја.
П Стање националне производње.
Наше. народно благостање је. продукт нацидналне производње и светског тржишта. Има грана производње, које су непрекидно 'y активности, а има их сезонских. Пољопривреда је такође високо сезонска У колико је једна земља више аграрна у толико је јачи утицај пољопривредне производње на њену целокупну структуру и на народно благостање. Маша привредна година почиње августа, а свршава се јуна идуће године. То раздобље образује једну целину, као што је и календарска година једна хронолошка целина. Целина у толико, што је целокупан економски живот у том раздобљу под утицајем једнога истога фактора: резултата пољопривредне. производње. На челу индекса народног благостања требала би да стоји статистика жетвеног приноса и сточарства. Али како су то економске категорије, које се један пут годишње утврђују и како су с друге стране оне ноторно познате, то их ми можемо и морамо да искључимо из наше таблице, сматрајући да је онај, који је чита „довољно познаје. Оставивши на страну дакле статистичке податке о нашој пољопривредној
,
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Страна 337
благостање у првој трећини 1930. године
претходној години. —
производњи ми смо у таблицу унели све оне податке о националној производњи, који се статистички HpO-
учавају и чији се резултат објављује. Као што се из "горње таблице види тих података има врло мало, с
тога се при проучавању истих треба врло опрезно чувати уопштавања. Може се рећи да је велики део наше непољопривредне производње још увек ван домашаја статистичког проучавања.
Горња таблица нам показује да је наше метално рударство у јаком порасту. Производња бакра
„је рекордна у 1930. години, као и производња оста-
лих металских руда. |То се не може рећи као што видимо, за нашу најважнију грану рударске инду-
·" стрије: за производњу угља.
(на истина у укупном збиру за прва три месеца показује рекорд према двема претходним годинама, али је пораст необично мали тако да се може рећи да је производња скоро стационарна. Много је интересантније, да је у току 1930. године производња угља претрпела веле првмене: пад у марту према јануару износи 35%, али се то ни у ком случају не може узети као знак опадања производње угља с обзиром на то, што је она у јануару и фебруару била много већа. но и у једној ранијој години у тим месешима, и што је. због тога морала бити смањена у марту. Главно је, да је за прва три месеца 1930.
"године у укупном износу производња угља нешто
мало боља но ранијих година.
То се да утврдити и другим подацима. Железница је главни потрошач угља, а број утоварених вагона за прва четири месеца 1930. године нешто је већи но у истом раздобљу 1929. године. Свакако да је потрошња угља за домаће потребе била у овој периоди много мања но: у лањској, која се одликовала страховитом зимом, али тај удео у укупној потрошњи игра малу улогу према, индустријској потрошњи. За индустријску потрошњу „угља у нашој земљи, за коју немамо статистике, не би се могло рећи да је у паду према прошлој години. Има индустријских грана са нешто слабијом делатношћу у овој години, али зато имамо других, које су у порасту, као што показују и оно мало података у нашој таблици (премда оне троше више кокса). У сваком случају не може се узети да је наша непољопривредна производња у овоме раздобљу, које проучавамо, у назатку, премда се не може рећи, да се налази у полету сличном ономе бакарно-рударском.
Као |једно' помоћно средство у расветљању наше националне продукције служе подаци о извозу,
пошто он обухвата знатан проценат индустритске
производње. Извоз показује за прва четири месеца ове године рекордну висину.
У стању националне производње служи као драгоцени индекс и стање запослености радништва. Наша таблица садржи податке о радницима запосленим и пријављеним код СУЗОР (средиш. уреда за осигурање радника) као и оне о! незапослености. Ти подаци дају маха, и сувише оптимистичким закључцима. Број запослених радника у сталном је и снаж-.