Narodno blagostanje

Страна 360

дино су се социјалисти отворено определили за републику. Поред њих је универзитетска омладина_

Краљеве присталице су црква и аристократија, који су од великог утицаја на јавно мнење у Шпанији. Како се пак, као што рекосмо, јачина републиканске странке још не зна, то је тешко рећи, ко ће на изборима победити. Једино што се зна, то је, да ће ти избори до којих ће скоро морати доћи, стојати под паролом: Монархија или Република.

Sarajevska Gradska štedionica odobrila je općini građa Sarajeva zajam u iznosu od 17 miliona dinara, uz kamatnjak od 9%. Taj zajam nije jedna prolazna pozajmica nego se ima upo{frebiti za razne investicije, kao podizanje škola i uređenje ulica .

Upravni odbor sarajevske Gradske štedionice postavljen

Zajam grada Sarajeva kod Gradske Štedionice

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Бр. 23 je po gradskom zastupstvu. Prema tome jasno je, da je taj upravni odbor prilično odvisan od gradskog zastupstva. Ako oponira njegovim intencijama, biti će prvom prigodom smenjen.

Pod takovim okolnostima naravno da je upravni odbor Gradske štedionice morao odobriti zatraženi zajam.

Kao da nije dosta da u Sarajevu Gradska štedionica ima u svojim rukama sva gradska poduzeća kao elektriku, vođovod i tramvaj nego eto mora finansirati i gradnju škola i drumova. Kako će stajati Gradska štedionica ako iz ma kojeg razloga ulagači budu zatražili jedan veći deo svojih uložaka? Zar će ona moći realizirati gradske škole ili ceste?

Morali bi čim pre dobiti jedan regulativ za komunalne štedionice. Tu bi imalo biti tačno označeno koliko se općine mogu zadužiti kod svojih štedionica. Jer ovako u tom pogledu vlada puna anarhija i neke općine misle da su gradske štedionice tu samo radi toga, da im omogućuju izvođenje velikih investicija .

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Мађарска новчанична банка снизила је дисконтну стопу од 6% на. 5.5%.

— Emisije zajmova u prvoj trećini 1930. godine u Sjedinjenim državama. — Prema podacima Švarcšildove finansijske statistike za prva četiri meseca ove godine emitovano je u Sjedinjenim američkim državama novih 2,3 milijarde dolara, t. j. isto onoliko koliko i u prvoj trećini prošle godine. Značajno je, da od ove sume 2,02 milijarde ili skoro 90% otpadaju na emisiju obligacija, a to je dva puta više nego lane. Akcija je emi-

tovano za svega 0,27 milijardi dolara. Najveću potrebu u kre-, ditima pokazale su „Public Utilities” sa 728 miliona dolara; na| drugo mesto dolaze železnice sa 427 mil., kanađanske i strane, korporacije 445 mil. finansijski zavodi i invenstment trestovi | 213 miliona. — Najveći deo ovih zajmova emitovan је род уод- | stvom bankarske kuće J. P. Morgan & Co. daleko posle nje |

dolaze: Dillon, Read & Co., Kuhn Loeb & Co., Harris, Forbes & Co., Guaranty Trust Co. of. N. Јев Ела.

У Луксембургу је основано једно Форд-холдинг'

друштво с капиталом од 480 милиона фр. франака (1056 ми-

лиона дин.). Друштво ће у свом портфељу држати акције.

Фордових филијала у Европи.

— Холандска емисиона банка (главн. 20 милиона, резерве 15,20 мил. хол. форинти) постигла је прошле године чисту добит од 13,68 мил. форинти, из које ће се акционарима исплатити 12% дивиденде. — У претпрошлој пословној години добит је изнела 13,53 мил. а дивиденда 11,9%.

— Поштанска штедионица у Београду проширила је своје пословање у чековно-вирманском и штедном промету и на Солун. Функције њезине експозитуре у Солуну преузела је Француско-српска банка.

— Има више од годину дана како је Државна хипо: текарна банка обуставила давање хипотекарних зајмова за Изградњу станбених просторија. Сад нас пак извештава да она прима понова пријаве за те зајмове под условом да износ зајма не може бити већи од пола милиона динара и де се то не односи на објекат који је добио хипотекарна кредит. Кредити су. намењени фаворизирању изградње варошких станбених просторија.

Свакако да има још места у нашој земљи, у којима станбена криза још траје. Али у те вароши сигурно не спада Београд, и београдски се кућев; асници надају да Хи-

потекарна банка неће фаворизирати изградњу зграда у Б;ограду. — На америчком тржишту капитала влада још BSK прилична обилност, тако да банкари сматрају да емисиони посао има врло повољних услова. Пре кратког времена, у току овог пролећа, тржиште је примило врло велику количину облигација Јужно-американских држава и једну Белику партију јапанског државног зајма, од којег је један део емитован у Лондону.

Укупна тражња цени се на 450 милиона долара, од чега се сматра да се 300 милиона долара могу лако емитовати у Америци. Одмах после емисије репарационих облигација, требао је доћи на ред зајам вароши Анверса од 12 милиона динара 5%, али се чује, да је белгијска влада забранила ту транзакцију и наредила да Анверс узме кредит у земљи. Затим би дошао један знатан број облигација немачких градова и индустријских подузећа. Затим аустријски зајам од 100 милиона долара, од чега би Америка врло радо дала 49 милиона. Маџарска влада тражи зајам од 500 милиона пенге. И Грчка тражи зајам од 8 милиона фунти стерлинга. Југославију рачунају финансиски стручњаци са тражњом од 100 милиона долара (2) Бугарска тражи кредит од 20

| милиона долара, који ће дати вероватно светски трест жи-

жица. Затим долази португалска влада са зајмом од 12 милиона долара.

— Шпански министар финансија намерава да образује комисију са задатком да испита стање девизног курса пезете.

— Привредно-финансијско стање Румуније. По из вештају г. Обуена, финансијског експерта при Румунској Нар. банци, финансијско стање земље је задовољавајуће. Покриће новчаничног оптицаја износи 40% у злату. (по закону 35%). Државни приходи достигли су у 1929. години рекордну висину, а изгледи за текућу буџетску годину су такође повољни. Румунско тржиште капитала изискује још много средстава. Изгледи за нову жетву су одлични.

— Закључци бугарских банака у 1929. години. Вапса Котегстаје Italiana e Вштага у Софији (главница 40 милиона, резерве 12 мил. лева) постигла је чисту добит од 10,6 мил. (1928. : 10.9 мил.) лева, из које ће се опет платити 15% дивиденде. Код Вапаце Вшбсаге рошг Је сопштегсе ебапсег, Софија (главница 40 мил., резерве 3 мил.) по-