Narodno blagostanje

7. јуни 1930,

ствују у радовима на уређењу оних крајева у јужној Француској, који су опустошени приликом последњих катастрофалних поплава. У писму немачких студената стоји између осталог : „Ово је најзгоднија прилика да делом покажемо, да је немачка омладина, нарочито академска, искрено вољиа -да сарађује на европском зближењу и да жели да оствари ону често помињану замисао о међусобном измирењу и разумевању“". — Academie Francaise izabrala je na mesto svoga ргеminulog člana Klemansoa, g. Andre Зотеа, reakcionarnog novinara. Nov član akađemije je u 57. godini života; svoiu novinarsku karijeru otpočeo je pre 25 godina kod „Žurnal de deba” baveći se pitanjima spoljne politike. Od 1926. godine piše uvodne članke u „Figaru”.

— Finansije grada Budimpešte. U 1929. godini prihodi su zajedno sa prenesenim viškom iz 1928. godine izneli 218,67 miliona a izdaci 215,10 miliona penge, što daje višak od 3,57 miliona. Sveukupna aktiva grada iznose 1360,03 miliona a pasiva 454,23 miliona penge; čista imovina je prema tome 905 penge.

— Prodaja „Steg” - anuiteta. Predratno austrijsko holding-društvo „Stee” (Staatseisenbahngeselschafi), koje u svom portfelju drže i akcije našeg Sartid-a, trpelo je do skora jaku oskudicu u novcu. Tek sada je uspelo doći do sredstava, prodajom svojih austrijskih anuitetskih „potraživanja engleskom društvu Helbert Wagg & Co. Prodajna cena od 17 miliona šilinga je vrlo povoljna, jer po knjigama „Steg” na taj način zarađuje čistih 4,7 miliona šilinga. Isto tako izgleda perfektna i prođaja mađarskog anuitefskog potraživanja za sumu 60 miliona franc. franaka. Kupac bi bila jedna grupa pod vođstvom Helbert Wagg & Co. Za sada se ne misli na likvidaciju „Steg”-a.

— Nemačka je uplatila kod Banke za međunarodne obračune sumu od 100 miliona maraka. Po haškom sporazumu Nemačka je obavezna da kod B. z. m. o. drži bar polovinu one sume, koju sve države poverioci imaju kod ove banke. Samo se ovog puta nije mislilo da će ta suma biti ovoliko velika, već se računalo sa oko 130 miliona maraka. Međutim reparacioni сеп! g. Parker Gilbert položio je preko 180 miliona maraka,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 365

a nešto je došlo i sa druge strane, tako da je na računu poverilačkih država bilo preko 200 miliona maraka.

— Siemens — Ericsson. Poslije dobijene koncesije za izgradnju telefonske mreže u Grčkoj, ova dva elektro-tehnička preduzeća konkurišu zajednički za isto takvu koncesiju i u Rumuniji. Značajno je, da su ovo prvi zajednički poslovi između pomenutog nemačkog i švedskog preduzeća. Smatra se da će među njima doći do sporazuma, po kome bi oba preduzeća i u buduće sfalno nastupila solidarno pri međunarodnim poslovima, u kojima naročito Ericsson ima velikog iskustva i dobrih veza. Ova saradnja imala bi da bude protiv-Iront američkoj konkurenciji.

ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

— југословенски гранит а. д. у Београду, 29. јуна. Фердо Ламер, индустрија дрва д. д. У Загребу, 10. јуна. -= Српско ндустриско а. д. у Београду, 29. јуна. — Народно Благостање а. д. у Београду, 30. јуна. — Делнишка трговска ин ндустриска дружба Хартнер в Мурски Соботи, 16. јуна. — Домаћа банка а. д. у Београду, 28. јуна. — Јута и конопља а. д. у Београду, 29. јуна. — Удружени рудници и талионице а. д. у Загребу, 14. јуна. — Раљска фабрика цемента а. д. у Београду, 27. јуна. — А. д. за трговину м експлоатацију минералних и лековитих вода у Краљевини југославији, 30. јуна. — Фиат, аутомобилско прометно д. д. у Београду, 30. јуна.

БИБЛИОГРАФИЈА

A picture of world economie conditions at fhe beginning of 1930. Izdala: National Industrial Conference Board, Inc., New-Vork, april 1930.

Japon bulletin dinformations economiques et financićres. Ditecteure : J. C. Balet.

Five years of industrial finance, New-York, 1930.

Д-р Драгољуб Јовановић: Аграрна политика, Београд, 1930. год,

вена

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31. MAJA 1930.

Stanje Narodne banke od 31. maja odlikuie se snažnim i naglim pokretom u potpuno protivnom pravcu od onoga kojim se ono kretalo za poslednju godinu dana. Novčanični opficaj povećao se za 214.3 miliona na visinu od 5.280 miliona dinara, usled velikih promena u dvema najvažnijim pozicijama u pasivi: u potraživaniu državnom i pofraživanju privatnika po žiro-račutu. Državno potraživanje opalo {e za 146,8 miliona dinara. Stima ko{om je država dispomnirala keajem meseca maja relativno je mala pfema onima iz prošlih meseca. To је verovatno zbog foga, što je u toku meseca imala jačih dispozicija. U svakom i slučaju na državtom račuhnti ostala {e još bogata stima od 217,3 miliona dinara. Isto je tako snažan pad žiro-depozita, on нов 137,4 пиliona dinata što |e preko 11% od ukupnoga iznosa, koji {e sada sveden ma 1286 milioma Фшпага. Bilo bi apsurdno pomisliti da žito depoziii mogu пеprekidno rasti, da tako jednoga dana apsorbuju čak i снауи trećintt celokupnog novčaničnog kontingenta puštenog u oplicaj. Komitenti Narod, banke po žito računu

morali su ranije ili docnije naći načina da smanje to svoje potraživanje, na koje ne vuku nikakvti rentu dok je kamatna stopa u zemlji još uvek relativno visoka.

} potraživanje državnih i privatnih ustanova opalo je za 4,3 miliona dinara. Isto je tako зтапјепо аттаупо potraživanje po računu privremene razmene za 3,98 miliona dinara (time je nacavno smatjeno i hjezino dugovanje za isti iznos). Dok je do sada dežava po tom računu otplaćivala nešto ispod 2 miliona dinara, ovog puta je amortizacija iznela 4 miliona dinara. Možda je blizu momenat za poništenje poznatog irancuskoga bona, koji figurira u deviznom stokti.

Devizni opticaj opao je za 51,6 miliona dinara, čime je ukupno mefalno pokriće palo na 2775,8 miliona. "To je cifra oko koje se ono okreće već nekoliko meseca.

Interesantno |e da menični portielj bančin i dalje opada u znatnim iznosima. U ovoj nedelji pad iznosi

26,1 milion dinara, tako da ukupan menični portielj iz-

nosi 1067,7 miliona dinara, nešto malo više od jedne mili{arde. Lombardni porifeli ie

narastao za 3,8 miliona dinara. :