Narodno blagostanje

7. јуни 1930.

~

7% Блерове доларске обвезнице трговане су на састанцима од 30. маја и 3. о. м. Курс је показивао. чврсту. тенденцију : од 86,50 попео се на 87 ; обрт је износио 466.000 динара.

7% Доларске обвезнице Државне хипотекарне банке трговине су на састанцима од 30. маја и 5. о. м. по 87,375 и 86,75, а- обрт је износио 100.000 динара.

4% Аграрне обвезнице трговане су на састанцима од 2. и 3. о. м. ; и оне показују нешто чвршћу тенденцију : од 54.50 курс се поправио на 54,875. Обрт је износио 109.000 динара и то је цифра коју код 4% аграраца већ одавно нисмо: могли забележити.

Народна банка је у овој недељи имала чврсту тенденцију и изгледа да је беса од последњих недеља заустављена. Трговано је 30. маја по курсу од 8260 а 4. јуна по курсу од 8280. Обрт је износио 300.000 динара.

Код акција приватних предузећа није било нарочитог посла. Извозна банка, Београдска трговачка банка и Београдска задруга су у тражњи много попустиле. Врачарска штедионица, Есконтна банка и Југословенска удружена банка прилично су тражене, али по смањеним курсевима.

•

РОБНО ТРЖИШТЕ

Светско тржиште пшенице.

На светском тржишту житарица је ситуација у току последњих недеља веома неодређена. Курсеви у Чикагу и Винипеку стално флуктуирају : поправе се за неколико поена, да би за неколико дана опет попустили. Тако су се у последњој недељи цене за промпт пшеницу у Северној Америци попеле за 3—4 центе на бушел. Одлучујући фактори по- констелацију цена су још увек исти као раније : стање залиха старе робе, моменталне атмосферске прилике и изгледи на овогодишњу жетву. Извештаји о тим факторима стално се мењају. Тако се чује да ће, према једној службеној процени, овогодишњи принос зимске пшенице у Сј. А. Д. бити мањи за 1.5 мил. тона од прошле године. Даље се avje да видљиве залихе рапидно опадају, те да су у Канади и С. А. Д. заједно сада већ мање за 2 мил. бушела, него што су биле прошле године у ово доба. Ми у ову вест не можемо веровати, али је ипак реда ради бележимо ; познато је да се је Северна Америка још пре месец два гушила у толиким непродатим залихама пшенице, да је већ постојала озбиљна опасност по опстанак канадског житарског пула. Сада, како видимо, јављају се потпуно противне вести и због тога се може сматрати да су оне, и ако им се придаје некакав службени карактер, ипак тенденциозне, имајући очигледну намеру да упливишу на Европу, да би повећале куповање. Свакако треба признати да је у последње време извоз американске пшенице у знатној мери порастао. Ту се ради пре свега о куповању и продајама американског Фарм борда, који форсира извоз и који је себи ставио у задаћу да до краја сезоне ослободи тржиште за 50 милиона бушела.

Интересантно је напоменути да је тежиште међународног утицаја прешло са Аргентине на Северну Америку. Док је Канада последњих 6 месеца била потпуно изгубила уплив на светском тржишту, јер није могла да издржи конкуренцију јефтиних понуда Јужне Америке, сада јој је успело да тај положај опет освоји. Аргентина се је истрошила, продала своје жетвене вишкове и због изгледа да ће овогодишња жетва бити лошија но лане, њезине су попуде знатно редуциране. Аргентина се уопште више не појављује на светском тржишту као продавац пшенице. Код осталих држава које учествују у извозу на светску пијацу ситуација је врло интересантна. Русија је опет почела да муди своју робу и ако постоје верзије о неповољном раз-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 367

воју овогодишњих усева. Исто тако је Индија повећала своје понуде и то, пре свега под утицајем вести о ванредно повољном стању усева. Осим тих произвођачких држава налазе се на светском тржишту још увек понуде Француске. То је доста изненађујуће, те се може објаснити,“ једино ванредно великом жетвом из прошле године, јер је познато да се Француска нормално већ децембра—јануара

појављује на светском тржишту, не као продавац, него као

купац пшенице. У овој години изгледа да су атмосферске прилике у Француској рђаво упливисале на житарице, и да ће принос овогодишње жетве много подбацити. Исто тако су погоршани изгледи за нову жетву у Италији, док се за Немачку јавља да је тамо стање веома повољно.

Наша суседна тржишта чврста су, за стару и нову робу. Нарочито Аустрија тражи стару робу, а понешто и Чехословачка. Термински курсеви су на пештанској берзи поскупили за 0.60 пенге за нову и 0,70 за стару пшеницу.

Наша домаћа тржишта прилично су чврста, што је имало за последицу, да су извршене многобројне реализације ранијих продаја. Примећује се повећан интерес млинова, нарочито за стару робу. Извозници траже пре свега робу за релацију уз Дунав, пошто на бази данашњих цена продаја низ Дунав не конвенира. Извештаји о стању наше жетве дају повољну оцену, али се рачуна тиме, да ће принос жетве бити за 12% до 20% мањи но прошле године.

На београдској берзи цене су нотирале на дан 5. 0. М. као што следи:

Пшеница постојана. Бегеј (78, 2) 210 и по до 202 и по, Гиса (7819 2) 212 и по до 207 и по, Дунав (7718 2) 200 до 192, Сава (75.716 3—4) 175—168, гл. пруга (76.77 4) 170 до 166, гл. пруга (79.80 3—4) 185—177 и по, Бачка стан. (78 2) 205—200, узана пруга (75 3) 167—160.

Кукуруз : чвршћи. Промпт. Гл. пруга 100—95, Дунав 103—101, Бачка ваг. 100—95, Сава 104—100, Обеновац бели 102 и по до 98, Срем 97 и по до 92, Срем. бели 100—95.

Термини : Гл. пр. М—УП 104—100, шл. Дунав УГ 103 и по до 101 и по, шл. Дунав УП 106—103.

Овас: Шл. Београд 130—123, ваг. Београд 130—123, гл. пруга 125—115, Македонски 5 100—90, Срем. 130—120, узана пруга 130—120. |

јечам : Гл. пруга 120—110, Бачка стан. 62 125—115.

Пасуљ: гл. пр. 2—3 330—300, уз. пруга 320—290, Бачка, Срем. стан. 340—310, Шарен Београд 240—220.

Брашно. Бачка стан.: 0,5 345—335, бр. 2 305—295, 5 250—240, 6 180—170, 7 130—125.

Због потпуности доносимо и цене новосадске берзе од истог дана.

Пшеница бачка 77, 202.50—205, бачка 78, 205—207.50; горњо банат. 78, 207.50—210, банатска Тиса шлеп 78, 210 до 212.50, горњо банатска 78, 205—207.50, сремска 77, 187.50 до 190, сремска 76, 180—185. Промет 9 вагона. Зоб бачка и сремска 127.50—130. јечам бачки и сремски 63—64, 108.50 до 112.50. Кукуруз бачки и сремски 94—96, бачки и сремски лађа Дунав 97.50—100, бачки и сремски за јуни 97.50—100, бачки околина Сомбор 95—97.50, сремски околина Шид 95 да 97.50, банатски 90—92.50, банатски Дунав и Бегеј лађа 07.50——100. Промет 47 вагона. Брашно бачкој бр. Огг 335 до 345, бр. 2 295—305, бр. 5 234—245, бр. 6 165—175, бр. 7 115—125, бр. 8 80—90. Промет 8 вагона. Мекиње бачке, сремске и банатске у јута врећама 65—70. Промет 7 вагона. Тенденција непромењена.

Обрти у пшеници на нашим домаћим берзама у последње време били су задовољавајући, нарочито последњих дана пошто је тенденција много чвршћа.