Narodno blagostanje

7. јуни 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 355

flacionista, izgledate mi kao ljudi koji se bore s ave-

tima, kao don Kihot, koji u vetrenjačama vidi ritere s kojima treba podeliti dvoboj. Ko je to, koji podzemno prema vašem tvrđenju pledira za inilaciju i koji tvrdi da je suviše visok današnji kurs dinara od 9,12), švajcarskih franaka? Kako i na koji način dopiru do vaših ušiju glasovi, u kojima se pledira za inflaciju? Koji su to, koji unose uznemirenje, kako ti reče u poslednjem broju „Narodnog Blagostanja” u javno mnenje. a povodom onog članka u „Frankfurter Cajtungu” o bazi za zakonsku stabilizaciju dinara?

Ja strahujem da nije glas naroda koji traži inflaci{u pre stabilizacije! Sve se bojim da ne budu imali

pravo ti nevidljivi i za nas nečujni duhovi. koji upozo-

ravaju vas teoretičare na to da inflacija nije tako strašna kako |e vi predstavljate.

Ja sam za inflaciju. Moj je argumenat, dragi do-.

ktore, vrlo prost i svakom. pristupačan. Evo da ga izložim u nekoliko reči:

Priznaćeš i sam da je za vreme inflacije i tako reći sve do kraja 1923.godine, (i ako je u januaru 1923. godine prestalo skakanje deviznih kurseva) vladalo veliko blagostanje u našoj zemlji. Novac je ležao na putu; svaki ga je imao; kupovna snaga naroda bila je ogromпа, 510 god si proizveo mogao si prodati i što god si kupio mogao si prodati. Handel und Wandel kako kažu Nemci, cvetao |e, ekonomski život strujao je maksimalnom energijom. Za sve to vreme ja sam Živo irgovao, putovao po celoj zemlji, radio sve moguće poslove i nicde nisam čuo niti mi je bila poznata reč „pri-

vredna kriza”. Za nju sam znao iz „Naje fraje prese”.

pri opisivanju događaja u Austriji.

) Posle je došla vaša tako zvana faktička stabilizacija. Od kako smo ušli u periodu faktičke stabilizacije, kao da je neko bacio prokletstvo na naš narod, tada se prvi put čulo za privrednu krizu kod nas i ona se nije nikako više skidala s dnevog reda. Sve je veći broj ljudi, koji se žale kako posao ne ide, ogroman je broj stečajeva, banke su došle u krizu, jedan veliki deo je popadao, drugi se jedva održao, kamatna stopa je skočila mnogo više nego što je bila za vreme inflacije i ako po pravilu treba da bude za vreme inflacije kamatna stopa

| mnogo veća, zbog rizika od dalje inflacije. Volumen poslova, kako vi to kažete, sve je više opadao; i ako su se pojedina preduzeća industrijska i trgovačka gubila sa površine zemljine, ipak su oni, koji su ostali živi, morali sužavati krug svojih poslova, zarade su spale na nizak

nivo. Pet godina to stanje traje i rekao bih čak i pogoršava se. Po neki put mi se priviđa noću, da će na kraju ceo svet morafi obustaviti posao, industrije otpustiti radnike, a trgovci zatvoriti svoje dućane.

Uporedi, dragi doktore, petogodišnje veliko narodno blagostanje za vreme inflacije i petogodišnju tako zvanu privrednu krizu, pa onda dopusti da izrazim svoje duboko uverenje da inflacija nije tako štetna kao stabilizacija i da bi možda mnogo bolje bilo za našu · zemlju kad bi još jedan put pali u inflaciju. Svet je željan posla i zarade. A toga je svuda bilo u doba inflacije. Velike bi pare mogle da se zarade kad bi se dinar oborio na 6 švajcarskih franaka. Sad, kako, je Narodna ' banka počela da daje kredite privatnicima, treba samo · povući novac od nje. Kupiti naše dolarske papire. pa ' sačekati inflaciju.

I deca da nam budu srećna!

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Два пунорасна Семова потомка, који су вишеструким падом под стечај стекли потребно искуство за вођење послова

не само у Жлохи, где су били домицилирани, већ и у другим градовима, договоре се једног дана да отворе ортачки конфекциону радњу. Један, Лео Бихерфелшер, прими на себе дужност да изради уговор. Кад је извршио тај тежак задатак призва он друга Фрица Варенфресера на прочитање и евентуалне примедбе. Последњи је пажљиво слушао ; код неких чланова тражио је прочитање два три пута. По саслушању целог текста имао је да учини само једну примедбу, на име: тражио је да се у уговор унесе клаузула, по којој се у случају лажног банкротства добит дели на два равна дела. Пошто се Бихерфелшер изјаснио сагласним са том правичном клаузулом, уговор је потписан и отворена ортачка радња „код куланције“.

Зашто у Жлохи нема изборних судова

Као искусни трговци знали су они, да у економском животу има дебелих и мршавих година, да се за време дебелих меће на страну, а у мршавим равна са повериоцима. Саобразно томе искуству почели су од првог дана да издвајају из касе по мало новца и са стоваришта по мало робе. Лео Бихерфелшер имао је да води књиге, а Фриц; Варенфресер да склања новац и робу. Тако је то ишло две године. Кад је вредност склоњенога новца и робе износила више

два печена трговца, |

него капитал који су унели, обуставе они плаћања и изравнају се са повериоцима на бази од 10%.

Кад је поравнање постало извршно и Фриц Варенфресер исплатио последњу квоту повериоцима, дошао је Лео Бихерфелшер и задовољно трљајући руке затражио своју поштено зарађену половину. Бескрајно је било његово изненађење, кад му његов драги ортак изјави, да му није познато да му он штогод дугује. После дуге и очајне дискусије увидео је први, да је мирно споразумевање безвадежно. Како је уговором било предвиђено да се у случају неспоразума међ ортацима ствар преда изборноме суду, то је он учинио што треба да се изборни суд стави у покрет.

На основу аутентичних доказа, јер је Лео Бихерфелшер водио лажне књиге за повериоце а уредне за међусобни ортачки однос, утврдио је он тачно колико му бивши компањон задржава бесправно на име његовог ортачког удела у лажном банкротству. Суд није могао на ино, већ осуди Варенфресера на издавање дужне половине бившем ортаку, а овај пресуду преда судском извршитељу на надлежност. Желећи да избегне интервенцију пријатеља и познаника и т. д. нашао је за најзгодније, да се за време док се извршитељ буде хрвао са Варенфресером, изгуби из Жлохе.

Недељу дана после судске пресуде, кривични суд наређује да се с места ставе у притвор за саучешће у кравичном делу лажног банкротства Лео Рехтмахер и Фриц