Narodno blagostanje

Страна 356

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

Рехтшефер, изборне судије у спору Бихерфелшер—Варенфресер. После дугог и мучног ислеђења и после великих трошкова, успели су ови да се ослободе кривичне одговорности, јер је утврђено да није била њихова намера да помажу кривце у лажном банкротству, и ако их њихово незнање закона ништа не извињава. Али се не може узети да је постојала намера за кривично дело.

Кад су Лео Рехтмахер и Фриц Рехтшефер пуштени на слободу, отишли у темпл и заклели се, да се не само више никад неће примити функције изборног судије, већ ће уклети сва своја поколења да се чувају те највеће опасности, која човека може да снађе.

Ето зашто не постоје изборни судови у Жлохи !

Staro osveštano пбђагзко ргаvilo, da se u mutnoj vodi najbolje riba lovi, može da se primeni figurativno na mnogobrojne oblasti javnoga, a naročito ekonomskoova života. Ekonomska nam istorija pokazuje da su ekonomski poremećaji bili flo na kome su nicala preko noć ogromna bogatstva iz — špekulacije.

To je naročifo bilo u Austriji posle rata.

· Dok je po svršetku rata celokupan austriski narod pao u takvu bedu, da je ne samo Društvo naroda, već i Amerika, koja ie prekinula svake veze sa Evropom, smatrala za svoju dužnost da pruži pomoć za ishranu austriskoga naroda, dotle se u Beču stvarala jedno za drugim ogromna bogaf{stva od ljudi koji su dotle bil: potpuno nepoznati.

Među ovim novim bogatašima zabeleženo je i ime Fritza Erenfesta, do pre nekoliko dana direktora Austriskoga kreditnog zavoda i funkcionera mnogobroinih akcionarskih društava u celoi Evropi, pa i kod nas. Ako bi bile tačne procene bogatstva Erenfesta, a mi imamo mnogobrojnih takvih na našem stolu, jer je o njemu mnogo pisano u bečkoj štampi, onda bi on bio odista jedan od najbogatijih ljudi u Austriji.

Kažu da je za vreme rata zaradio na devizama i da je njegovo bogatstvo, kad je cela Austrija gledala kako se kruna pretvara u ništa, bilo uloženo u funte sterlinga. Bečki befzanski časopis „Die Boerze” vodio je izvesno vreme strašnu kampanju ргону о. Erenfesta, iznosio difamirajuća fakta profiv njega, ali je, na iznanađenje celokupne Evrope = sve to ostalo bez dejstva.

Коста, glavni akcionar Kreditnog zavoda, prešao je preko svega toga -— iz priznanja prema zaslugama deviznog direktora Erenfesta. U toliko je više iznenađen svet vešću, да је с. Erenfest prekinuo svoje veze sa Kreditnim zavodom, i da namerava da se preseli u Pariz, gde će da otvori sebi novo polje delatnosti.

Mi mislimo da g. Erenfest neće imati potrebe da se mnogo štrapacira u Parizu. On je dosta radio i zaradio, vreme je da se malo odmori na zlatnim lavorikama svoga trudoljubivoga života.

Svakako je puka slučajnost, da g. Erenfest istupa iz Kreditanštalta i seli se u Pariz odmah posle postignutog aranžmana između naše države i imalaca naših predratnih oblicacija. Mi smo u svoje vreme zabeležili verziju, po kojoj g. Erenfest ima veći paket kupona naših predratnih obligacija, — ali smo fo učinili po dužnosti i bez ubeđenja. Kad su emitovane naše obligacije Erenfest je bio šames u Žlohi u Galiciji.

Fritz Erenfest

„Права а Хиптотљекајљона Бенке

ДЕ ОД Кај

БЕС КОЈЕ У ЈЕ,

На немачком књижарском тржишту појавио се ових дана из пера остарелог аустриског есеисте и романсијера Хермана Бара оригиналан политички роман под насловом „Аустрија до века !“ Роман је толико препун политичке тенденције, да је изгубио сваку уметничку примесу. Он је интересантан само због оригиналности политичких погледа. Главни јунак је један младић из старе аустриске чиновничке породице, пун „националног поноса“, који са врелом охолошћу носи на лицу ожиљак једне ране добивене у рату. Програм тог младића лежи не у аншлусу Аустрије Немачкој, већ на против, у издвајању Баварске од Немачке (Хитлеров програм) и присаједињењу Аустрији. Јунак романа лети у аероплану, са једном кнегињом, преко Баварске и баца летке позивајући народ на прикључење Аустрији.

Бар глорифицира те нове генерације аустриске, које су се одале спорту, да би развиле снагу, а ваздухопловство ставља изнад свих врста спорта.

У роману се чак појављује и монсињоре Сајпел, који у једном критичном моменту тајанственој кнегињи казује следеће историске речи: „Аустрија је неопходно потребна на истоку Европе, јер ако једанпут Балкан продре до Рајне, онда га више Рајна задржати не може“. И целокупан милје у роману је идентичан са оним пре Светскога рата : чиновничко-официрски-хабсбуршки — и ако се одиграва пе сле рата.

Само једноме излапеломе старцу, као што је Херман Бар, било је могућно да сања о обновљеној моћној и „вечитој“ Аустрији у тренутку, кад Друштво народа шаље ебсперте у Аустрију, са задатком да испитују да ли је она у опште способна за живот, пошто је економска криза, која је наизменично посећивала све европске државе, у Аустрији свила своје право гнездо.

Империјализам Аустриске Републике

Redovno na početku letnje tu· rističke sezone pojavljuje se kampanja u italijanskoj štampi protiv dalmatinske rivijere. Mi smo to zabeležili laniske godine,

Sehmutzige Konkurrenz!

ukazujući na besciljnost te rabote. Ove godine su, prema izveštajima pojedinih listova, falijanske novine pustile vest, da na dalmatinskoj rivijeri vlada tiftus.

Ko poznaje istoriju turizma za poslednjih 50 godinaa, taj će znati da on nije bez rizika. Mnogo je njih ostavilo kosti ı Italiji bilo od kakve zarazne bolesti ili od razbojnika (u Južnoj Italiji).

Из новина видимо да је Државна штампарија расписала стечај за куповину 6000 квадратних метара земљишта, на коме би подигла своју нову зграду. Земљиште мора бити на савској падини. Државна штампарија је државна привредна установа, која је учинила велике користи нашој просвети и ако Cc стала тешких пара нашу државну касу. Ми се никако не можемо сложити с тим, да се штампарија, која је индустриско

Подизање зграде Државне штампарије

Малатеста ez=> | => c==> cm> | <> <> ===> | <>.== > | === <=={ У ~ S Ba 8 зе ДЕ ДА ној aa la lissı ez aas

ДАЈЕ, ЗАЈМОЊЕ,

на обвезнице Ратне штете О 320 дин, од комада

са 89, годишње камате без икаквих других трошкова,

менице новчаних завода са 8% камате нето.