Narodno blagostanje

Страна 376

bi došlo do istrage, bez daljeg bili predati sudu. Ovđe se u prvoj liniji misli na opštinske časnike, koji ne pokazuju ni malo umerenosti i uviđavnosti u određivanju ličnih rashoda opštinskih. Šta vredi tražiti sniženje državnih poreza, kad s druge strane imamo samoupravna fela koja u svojoj poreskoj politici prekoračuju poresku snagu naroda? Preopterećenje stanovništva opštinskim porezima nije pojava koja je vezana samo za našu sredinu. U Nemačkoj imamo isti slučaj. Sam Berlin stoji pod tutorstvom pruske države zbog rasipanja koje je vršila njegova opštinska uprava. U Saksonskoj imamo veliki broj opština čije finansije već odavno nisu više samostalne, već ih vodi država. Rajhu preti velika opasnost zbog njegovog federativnog uređenja, da poreska snaga stanovništva bude toliko iskorišćena od opština i pojedinihl: država, da ne bude više u stanju snositi i namete centralne državne uprave. Pa evo i u Francuskoj, zemlji sa najjačim centralističkim uređenjem, vidimo istu pojavu, 1. |. da finansiiska politika opština dođe u opreku s tendencijama države. Poznato je da je francuski parlamenat pre kratkog vremena doneo zakone koji imaju za cilj znatnu redukciju poreskih tereta. No s druge pak strane vidimo, da se ukupna suma koju poreski obveznik ima da plaća ne samo nije smanjila, već se povećala, kao što to utvrđuje g. Žorž Bone, narodni poslanik i bivši ministar finansija, poznati stručnjak u pitanjima javnih finansija u Francuskoj. U „Enformasionu” od 28. maja, sg. Bone saopštava da je jednom anketom u deset francuskih gradova utvrdio, da je opštinska poreza na radnje udvostručena a u nekim mestima utrostručena. Kada već nisu mogli direktno povećavati poreze, departmani i opštine su počeli menjati poresku osnovu na Тај način, što je na pr. povećana vrednost lokala, te je opet dobijena veća suma, samo drugim putem. G. Bone priča o jednom skromnom stolaru, kome je poreza na radnju povećana od 800 na 1600 franaka zbog toga što je novom procenom vrednost njegovog lokala utvrđena na 3000 dok je pre toga bila 1500 franaka i što je taj stolar iz sedmog poreskog razreda premešten u šesti. „Pogađate gorak osmeh ovog stolara” veli g. Bone, „kojim će vas dočekati ako mu reknete da ova godina stoji u znaku velikih poreskih redukcija. On ni zašto drugo he zna do za brutalan fakat: da već pet godina drži isti lokal i upražnjava isti zanat na isti način i da je baš ove godine — godine poreskih redukcija — njegova poreza udvostručena”. S pravom zg. Bone veli, da poreski obveznik nikakvo objašnjenje ne može razumeti, njega se ne tiče kome pare idu, da li državi, departmanu ili opštini; za njega je samo suma od važnosti. Za Francusku g. Bone predlaže reformu na taj način, što bi država sve izdatke oko opštih potreba poipuno preuzela na svoj budžet i time olakšala komunalne finansije il što bi država iz svojih prihoda dotirala komunalne budžete, ako bi izvođenje zadataka od opštih interesa bilo povereno samoupravnim telima.

Tačno je, da princip demokratskog uređenja države zahteva što veću autonomiju samoupravnih fela. Ali sme li se ovđe ići tako daleko. da n. pr. opštine počnu predstavljati pravu opasnost po narod? Narod se mora štititi od rasipanja samoupravnih tela, pa ma i po cenu korekture demokratske doktrine u oblasti samouprave.

i IU] EI O II a an |: : аи Наши читаоци и пријатељи

питају нас с времена на

Hm TEOBOH време, зашто не пишемо о овоме или ономе питању.

Тим поводом, а једанпут за

свагда изјављујемо да уредник „Народног Благостања“

прима одговорност само за оно што изиђе а ни у ком случају за оно што не изиђе у његовом листу.

Што се пак тиче телефона, један нас је пријатељ упитао пре неколико дана, зашто се и ми не умешамо у дискусију о најбољем систему експлоатације телефона код нас. Ми сматрамо да је целокупна дискусија беспредметна.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

Телефон је једна установа опште користи, а по теорији, — која влада у Европи, — ту установу експлоатише држава. Тек кад се држава покаже неспособном за тај посао, а нарочито ако наступи велики дефицит и рђаво функционирање саме установе, онда се почиње дискусија о осталим облицима експлоатације.

Наши су телефони суфицитерни. То већ по себи искључује сваку даљу дискусију о евентуалној промени система њихове експлоатације. Наш телефонски апарат свакако је непотпун и прилично застарео. То је могао бити разлог до пре годину дана, да се експлоатација телефона уступи моћним финансијским компанијама, како би се омогућило његово усавршавање и модернизирање. То је на пример један од повода што Румунија и Грчка преговарају са страним компанијама за давање телефона у експлоатацију.

Ми смо у могућности данас да реорганизирамо целокупан телефонски национални инвентар према нашем нахођењу. Стоје нам на расположењу милијарде динара из репарација; поред тога имамо и готовине за тај посао, и најзад у свако доба можемо доћи до зајма.

Трећи разлог због чега се телефони дају у експлоатацију, најгори, банкротски, то је кад једна држава не може на други начин доћи до зајма. Ми смо на тај начин дали у експлоатацију монопол жижица. То је разлог зашто Мађарска на пример даје у експлоатацију монопол дувана пошто је већ дала монопол жижица. И то је разлог што Грчка и Румунија преговарају за давање у експлоатацију својих телефона

Као што знамо, код нас тај разлог отпада — на нашу велику срећу. Према томе сматрамо да је целокупна дискусија о томе да ли треба променути систем експлоатације и прећи од државне ка приватној — потпуно беспредметна.

вааламвнтиааенниетвниниНВЕХ ИШЕа

Notorna je stvar, da se većina

Naša šumska industrija naših velikih šumskih predu-

i engleski kapital zeća nalaze pod uticajem stranog kapitala — 3 sa vrlo E VT malo časnih izuzetaka — a

isto tako je i poznato, da su te veze većinom stare, još predratne. Epoha nacionalizacije fih preduzeća nije donela većih stvarnih promena, jer se menjanjem firma, izdavanjem gratisakcija, postavljanjem novih članova upravnih odbora sa zvučnim nacionalnim imenima i raznim drugim, tome sličnim manipulacijama na vrlo vešt način umelo prikriti pravo stanje u pogledu nacionaliteta kapitala. Rezultat je bio taj, da je ostalo sve manje više nepromenjeno a Beč i Budimpešta upravljali su i dalje našim nacionalnim dobrom.

Došlo je vreme, da se i drugi strani kapital počeo interesovati za našu šumsku industriju, pre svega engleski — sa uspehom, o kome su mišljenja podeljena. Podeljena su mišljenja već i o nacionalitetu tog stranog kapitala, za koji se naglašavalo ,da je engleski, a za koji su tvrdili drugi, skeptičniji, da je još uvek nemačko-madjarskog porekla. Mi to ne možemo oceniti.

Svojevremeno mi smo javljali o nesuglasici akcionara Englesko-jugoslovenske destilacije drva a. d. u Tesliću, koje su imale za posledicu promene u upravi. Skoro naimenovani generalni direktor Andervud je odstupio i razume se, da o najavlje-

| пој kolosalnoj reorganizaciji preduzeća nema ni traga a isto

tako se o onom milionu engleskih funti koji bi se imao ироtrebiti u svrhu proširenja preduzeća, ništa više ne čuje! Оде leže razlozi? |

Drugo preduzeće, u kome se je zainteresirao engleski kapital, je eksploatacija drva d. d. Zagreb. Već u 1926. godini stupilo je ovo preduzeće u vezu sa gospodinom V. E. Frimanom iz Londona, koji je stavio preduzeću na raspoloženie dugo-