Narodno blagostanje

"44, јуни 1930.

ročni kredit od 300.000 engleskih funti Friman je do tog posla došao putem Anglo-internacionalne banke te je učestvovao i u osnivanju Jadranske šumske industrije a. d. Dubrovnik, koja je osnovana sa zadaćom, da iskorišćava crnogorske šume. |

Sada saznajemo, da je finansisko učešće Frimana u Ek-_sploataciji drva d. d. Zagreb pre kratkog vremena likvidiralo, te. da je ovaj kredit preuzeo Kreditanštalt u Beču, koji je zavod | već ranije bio garant prema Frimanu. Uprkos likvidaciji svog angažmana kod Eksploatacije, gospodin Friman zadržao je 1. dalje sve svoje funkcije i ostao u njezinoj upravi — ali sada ' kao poverenik Kreditanštalta

Gospodin Friman je i inače vrlo aktivan. Jesenas se je zainteresovao i kod „Krivaje”, Šumskog preduzeća, Zavidovići 3) vlasnici tog preduzeća su porodice Ajsler i Ortlib iz Beča | naša država (sa 26%). Glavnica iznosi 90 miliona dinara po-' deljeno na 360.000 akcija po 250 din. Od toga je izneo apor' porodice Ajsler i Ortlib 266.395 komada odnosno 66.60 miliona | dinara a 93.600 komada ili 10 miliona dinara preuzela je država. Braća Ajsler su jednom prilikom lombardirali kod Kreditanštalta u Beču 36% (?) glavnice „Krivaje” koju je gore pomenuti gospodin Friman pre kratkog vremena otkupio od Kreditanštalta, zaključivši sindikalni ugovor sa braćom Ajsler, na” osnovu koga si g. Friman osigurava vodstvo „Krivaje” i koji je imao za posledicu, da su na skupštini „Krivaje”, održanoj 28.. maja u Zagrebu, iz uprave ispali g. g. Ajsler; na njihovo mesto došli su g. Friman i Haines Karter iz Londona. Gospodin na-. čelnik Miletić, predložen od naše države kao član uprave, nije” bio izabran, s pozivom na statute preduzeća .

Neka se misli, da imamo i engleskog kapitala u našoj šumskoj industriji.

Рђава су времена настала за старе идоле и старе обичаје. Винограду прети опасност на свим континентима. Од фи: локсере и пероноспоре га је спасао човечји дух; шта ће да га спасе од трезвеностиг Америчко је тржиште изгубљено а и по Европи бесни тог гпбајсоћонсие, потпомаган шпорту оданој младежи, аутомобилским шпортом и другим „недаћама“. Немачке земље не знаду како да се одбране. Лоза роди све више, подруми су препуни а прође ни за лек. Италија, Грчка и Шпанија не знаду већ излаза, а Француска „под мораш“ испија сама своју бурад.

Штанска влада у тражњи за искоришћењем грожђа танке љуске — неспособног за транспорт и за сушење протежира у великој мери конзервирање грожђевог сока по новом, усавршеном систему. Стари системи, који су радили са високим температурама и стерилизирали сок грожђа, поништили су тако витамине и то антинеуритицин витамин и антикорбутин витамин који не поднаша ни температуре изнад 45% Целзијевих. Нов систем испари у вакууму код 35 409 Целзијевих грожђани сок на једну трећину до једне четвртине пређашњег волума. Концентрисани продукт је одличне каквоће, са апсолутно првобитним укусом, а конзервише се неограничено. Транспорт му је јефтин, јер тежи 40% лакше а употребљава се као безалкохолно пиће са додатком воде, а ко жели може да из њега прави доцније право вино. Слична је процедура и код јабука.

Куда са грожђем 2

a uan asova ama aanasndzo

Dok u Nemačkoj pitanje nezaposlenosti preistavlja čisto #nansijski problem, dotle se ono u Engleskoj posmatra sa sasvim druge tačke gledišta. Načelno

Nezaposlenost u Engleskoj

e IA II OI (OCI PRIE EE LETOS

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

posmatrano postoji u Engleskoj potuna saglasnost u tome, da se nezaposleni imaju izdržavati iz narodnih sredstava. Ma kolike !

Страна 371

sume bile potrebne, one se moraju stvoriti. Dok se nemačka vlada tako reći sama zavarava U pogledu broja nezaposlenih unoseći u budžet sume, odmerene Za jedan pretpostavljen broj nezaposlenih, koji je redovno daleko ispod stvarnog stahija, dotle se u Engleskoj hladnokrvno gleda na ovu nemilu pojavu u svoj njenoj veličini. Za budžetsku 1930/31. godinu predviđeno је 7314 milona dinara kao učešće države u potpori nezaposlenim radnicima, ;

Leberistička vlada priredila je razočaranje svima koji su verovali u njezino sto-odstotno rešenje pitanja nezaposlenosti: od 1217 miliona krajem septembra 1929., imamo sada cifru od punih 1770 miliona nezaposlenih. Preko pola miliona više! U samoj engleskoj vladi došlo je do razmimoilaženja u pogledima na pitanje nezaposlenosti. Imamo prvo istupanje ministra bez portielja Ser Osvalda Mezleja, koji je predlagao izvođenje hitnih javnih radova širih razmera. Pitanje je, da li u Engleskoj ima tako velikih javnih radova za izvođenje, koji bi bili u stanju apsorbovati veliki broj nezaposlenih. Zatim dolazi odstupanje g. Tomasa sa mesta ministra rada i preuzimanje rešenja pitanja nezaposlenosti od strane jednog odbora, kome na čelu stoji sam predsednik vlade g. Makdonald. iz ovoga svega ne vidi se ništa drugo, nego da radnici, stupivši na vladu, nisu imali utvrđenog programa za saniranje nezaposlenosti, već i danas još lutaju. U međuvremenu se nezaposlenim odobravaju izdašne poipore, koje imaju jednu dobru i jednu tđavu stranu. Što se prvog tiče, potpore omogućuju da se kupovna snaga radnika održi na izvesnom nivou, tako da njihova potrošnja nije mnogo umanjena;

| те зе bar donekle sprečava dalji jači porast nezaposlenosti.

S druge strane, pak, ove izdašne potpore navikavaju radnika na

| | O | nerad, jedan momenat na koji je s pravom ukazao francuski pro-

fesor Triši u svom napisu u „Enformasionu” od 29. maja.

Glavni uzrok nezaposlenosti najbolje se vidi, ako se ona posmatra kao trgovinsko-politički problem. Engleska narodna privreda nalazi se u velikoj zavisnosti od izvozne irgovine. Jedan odbor, na čijem je čelu stajao Ser Artur Balfur, ispitujući 1924. godine stanje domaće privrede utvrdio je, da je engleska industrija primorana izvoziti jedan veliki deo svoje proizvodnje. A baš u tome nailazi na velike teškoće, koje se povećavaju iz dana u dan. Mnoge države uvoze manje engleske гође 12 гагloga što su osiromašile, druge za to što su same razvile svoju industriju ili najzad što neke namerno bojkotuju englesku robu (Indija!). U borbi oko zadobijanja tržišta Engleska naročitu pažnju obraća na ove druge države, koje predstavljaju većinu a koje jakim carinskim zaštitama žele da na silu, uz veliku žrtvu svojih potrošača, razviju stoju sopstvenu industriju. Neki autori predlažu da bi Engleska trebala više da se orijentiše ka vanevropskim, egzotičnim zemljama, no ovaj predlog nije umesan, zato što bi bilo teško naći prođu za engleske proizvode u egZOtičnim zemljama i što je još veliko pitanje, da li bi one bile u stanju platiti ih. Engleska trgovinska politika s pravom ide za tim, da ponovo zadobije evropske i američke države i da ih privoli da napuste protekcionistički sistem i da pređu na sistem slobodne razmene dobara, kome je ona ostala verna do današnjega dana. Ovo je jedan fakat u čemu se razlikuju britanska 1 пеmačka trgovinska politika, pošto Nemci, umesto da i sami prime taj princip kao svoj, ne prestaju sa podizanjem svojih carinskih stavova, koji prirodno izaziva iste mere i kod drugih država s kojim Nemačka stoji u vezi trgovinskim ugOVOrima, na štetu samog nemačkog izvOZa. — Kao rezultat nedostatka tržišta za svoje industrijske proizvode, proizvodnja engleske industrije jako je opala, što je dovelo do otpuštanja radnika u masama i do današnje nezaposlenosti. Baltur je pak vrlo dobro znao, da će proći još dosta dugo vremena, dok Engleska uspe prodreti sa svojom tezom o trgovini na principu slobodne razmene i da za to vreme Engleska ne sme sedeti skrštenih ruku. Zbog toga u svome izveštaju predlaže kao hitnu теги: racionalizaciju engleske industrije. Ova se već počela izvoditi. Bal-