Narodno blagostanje

14, јуни 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 369

Д-р Стјепан Поштић, Проф. на пољоприв. фак. у Загребу.

ЗЕМЉАРИНА (ПОРЕЗ НА ЗЕМЉИШТЕ)

— У светлости катастарског чистог прихода, —

И по други пут је загребачки професор ми стручњак за пољопривредна питања г. проф. д-р Стјепан Поштећ одржао у Београду једно предавање уз осуство оних, који су требали да буду присутни. Г. професор Поштић тако стрпљиво, опсежно и савесно скупља и сређује податке, на којима базира своје закључке, да има право у погледу метолдолошке савесности н стрпљења да се стави на прво место у Југославији. И овога пута су зидови сале били преплављени статистичким и графичким таблинама. Највећи део материјала [2 оригиналан : скупљен је путем анкете међ пољопривредницима.

Г. проф. Поштић је бно љубазан да нам слави на расположење своје предавање, у обиму који практикује „Народно Благостање“, и ми га доносимо мало ниже. Али како је после предавања настала дискусија, у којој су учествовали инжињер г. Ст. Недељковић, шеф катастра у Министарству финансија и г. Першић, инспектор Министарства финансија, то смо сматрали за дужност да њихове примедбе репродуцирамо у кра-

ћем облику.

i KAKO JE РЕГУЛИСАНА ЗЕМЉАРИНА ЗАКОНОМ ОД 8. ФЕБРУАРА 1928.

Разрез земљарине врло је важан проблем из више разлога. Прво је већ по самој суми прихода, коју она даје држави, а која износи у буџету Министарства финансија за годину 1929./30. укупно 720,000.000 динара, или 38% непосредних односно 13,2% свију непосредних и посредних пореза. Даље, највећи број пореских обвезника чине баш обвезници по овоме облику пореском. И коначно, што је земљарина утврђена за дуже раздобље, те представља најстабилнију ставку у државним приходима, До пореске реформе постојало је у нашој земљи неколико различитих пореских система, и међу њима био је порез на земљу (земљарина) утврђен још у предратној златној валути, па касније повећаван различитим прирезима тако, да се је проблем пореске реформе састојао из два дела: прво је изједначење пореских система и друго довођење пореских обавеза у правилан однос према пореској снази.

Реформа непосредних пореза у опште а тако исто пореза земљарине проведена, је законом од 8. фебруара 1928. год. Тим законом изједначен је порески систем за целу земљу и то на бази катастарског чистог прихода, који је до тада важио у Војводини, Хрватској и Славонији, Оловенији и Далмацији. Под катастарским чистим приходом једне парцеле разуме се приход, који преостане ако се од укупнога бруто прихода одбију редовити продукдаони трошкови. На овај катастарски чисти приход одређен је споменутим законом порез — вемљарина, — који се састоји из два облика. Основни порез износи 12%, и допунски порез, чија је стопа прогресивна, : од 2% до 17% катастарског чистог прихода. | Проблем пореске реформе у споменутим крајевима у којима је и до тада постојао катастарски чисти приход, састојао се у томе, да, се прорачунају на узорним парцелама нови катастарски чисти приходи према привредним приликама пословне године 1925./26. те да се утврди размера (количник) између прорачунатог катастарског чистог прихода и предратног. (а тим и таквим количницима да се предратни катастарски чисти приход помножи и тако прорачунају нови катастарски чисти приходи.

У крајевима, у којима је порез на земљу био утврђен на основу катастарске вредности земљишта, требало је на сличан начин прерачунати тај катастар у катастар чистих прихода ; а у крајевима, у којима, није било катастра, требало је економски проучити прилике и пронаћи тим крајевима, одговарајуће узорне сревове Хрватске и Олавонијену њима применити катастарске чисте приходе тих уворних продценбених срезова.

Тај рад имала, је да изврши посебна, државна комисија, за утврђење катастарских чистих прихода.

Ова државна комисија утврдила је нове катастарске чисте приходе, који су по прилици три пута већи у злату од оних предратних. Та висока процена показала је одмах да би примена, закона повукла за собом веома, високу одмјеру допунским порезом који се кретао од 2—17% катастарског чистог прихода, те је ради тога Краљевска, влада законом од 28.-1Х.-1929. год. изменила прописе у погледу допунског пореза и то тако, да, је прогресија снижена, Те се креће од 2—12% катастарског чистог прихода, али уз одбитке, који су за поједине · катастарске чисте приходе различити, тако да пореска стопа постаје дегресивном.

Према тако измењеним прописима закона у погледу допунског пореза показали су се ови резултати : (Види табелу на. следећој страни).

П ПРОРАЧУН КАТАСТАРСКОГ ЧИСТОГ ПРИХОДА

Овако утврђени порези знатно су већи у злату односно у одговарајућој количини шшенице, него што су били они пре рата унаточ тога, што је порез земљарине износио пре рата 20% катастарског чистог прихода и на тај износ 30% општи доходарински прирез или укупно 26% катастарскот чистог прихода, док по пореској реформи после прве новеле закона износи основни порез 12% а доходнички 2 до 19% (по одбитку дегресије 2—9%) катастарског чистог прихода. Тако је на пример порез једног катастарског јутра оранице четврте класе у селу Кошки, срез Нашице износио 2,834 златних круна = динара, 2,45 или 11,7 килограма пшенице, а 1929. године износи основни 3,45 златних динара + 0,91 допунски порез или укупно 4,86 златних динара што одговара 30 килограма пшенице уз цену од 160 динара, односно 24 килограма уз цену 2 динара, по килограму. Ако ово поскупљење изразимо у про-