Narodno blagostanje

Страна 396 |

лиона мање него у истом месецу прошле године. Предузеће за експлоатацију бакра, Утах Копер Ко., смањиће наднице својим радницима. — Производња аутомобила за првих пет месеци ове године мања је за 31% од производње у истом раздобљу прошле године. Број радних дана код

Јевролет Мотор Ко. и код Фишер Боди Корп. смањен је од 6 на 5 недељно.

— Депресија шећера. Јава, до сада највећи противник ма каквог међународног споразума, изјавила је своју готовост да се споразуме с осталим земљама и то за сада само на бази контингентирања производње.

— При Заводу за унапређење спољне трговине оснива се трговачки музеј за приређивање сталних изложби мустара индустријских, занатских и пољопривредних про"извода, искључиво домаћега порекла.

— На последњој главној скупштини шведске електротехн. фирме „Ериксон А. Б.“, изабрана су у надзорни одбор и два претставника Кригеровог концерна, чиме је документована финансијска кооперација између ова два шведска друштва.

ПОЉОПРИВРЕДА

— 15. и 16. о. м. је у Старом Бечеју конгрес новосадског Савеза српских земљорадничких задруга. На конгресу је говорио г. д-р Ст. 3. Иванић о задругарству, нарочито са здравственог гледишта. Његово предавање је праћено општом пажњом присутних и примљено је веома лепо. Затим је г. Мита Клицин говорио о општој привредној кризи, поклањајући нарочиту пажњу кризи пољопривреде. После тога приступило се попуњавању управе, где су изабрата следећа г. г.: д-р Александер Моч, адвокат из Новог Сада, Паја Добановачки, економ из Србобрана, Михо Обуљев, правни саветник трговачко-индустријске и занатске коморе у Новом Саду, д-р Јанко Булик, адвокат из Новог Сада, Влада Савић, економ из Сремске Каменице и Јоца Јефтић.

— Стање усева у Херцеговини је у последње време много повољније, пошто је у последње време било довољно киша. Због тога постоје сви изгледи за добар принос поврћа, воћа, винограда и дувана.

— Задруга за гајење стоке „Југомонтафон“ у Љубљани је ових дана основана, која ће, као сточна селекциона станица пропагирати монтафонску пасмину у нашим брдским крајевима, која је у Словенији већ прилично проширена.

— За сузбијање штете од скакаваца и града у Банату одобрило је Министарство пољопривреде кредит од 500.000. Тим износом руководиће банска управа.

— Производња и начин употребе млека у Немачкој. Директор немачког државног института за проучавање пољопривредног тржишта, д-р Бранд, у једном свом скорашњем напису у „Магацин дер Виртшафт“ саопштава, да годишња производња млека у Немачкој износи 22 милијарде литара. Од тога се употребе 2 милијарде литара на исхрану младе стоке која се храни сисањем ; 8,5 милијарди литара потроши се као свеже млеко и скоруп; 10 милијарди литара иде на производњу масла и 1,5 милијарда литара на производњу сира. Потрошња свежег млека и скорупа износи у Немчкој 145 литара по глави становника годишње.

Каена а киле | sš” «u» „=> | <= «=> == | => => <> | => => <=

„ПОР 2 ЛЕТЕЋА о Жиктотекајрине _ Бешкга

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

на обвезнице Ратне штете ко 20'— дин, од комада са 7', годишње камате без икаквих других трошкова.

РПЕЛЉСКОВТ УУ.

Бр. 25

— Рибарска задруга из Роготина на ушћу Неретве почела је да продаје рибу на београдској пијаци. Тако она продаје рибу срделицу по 14 динара килограм, док се до сада плаћала у Београду 20 динара.

САОБРАЋАЈ

-— Загребачки председник општине д-р Сркуљ је допутовао у Београд да регулише питање аутобусног саобраБаја у Загребу. Ми смо у своје време јављали, да су све концесије биле одузете те да су се Загребачка општина и Градска штедионица интересовале, да - преузму аутобусни саобраћај у своје руке, што би за Загреб било од велике важности.

— Дринска бановина је одобрила кредит од 3 милиона динара за оправку и проширење пута Обреновац— Ваљево. Радови ће бити завршени до краја овог месеца, те ће се на тај начин створити директна аутомобилска веза Београда са Сарајевом.

— Према одобреном пројекту за изградњу друмова у Дунавској бановини биће потребно преко 50 милиона динара. За почетне радове узеће се кредити из бановине а остатак ће се тражити од Министарства грађевина или путем ванредног кредита. О

— Друштво солунског пристаништа имало је ове године зараду 455.000 франака према 276.0000 1928. године. Обична акција носи 25 франака дивиденде, а асНопз де још5запсе неће вероватно ни ове године добити дивиденде.

Че јке тешке ателшзе омленса

— Званични биро за поморски саобраћај у Сједињевим америчким државама изјавио је, да америчком поморском саобраћају не прети никаква опасност од новосклопљеног споразума између немачких друштава Хапаг и Лојд. Даље биро наговештава изградњу два нова велика брода од по 52.000 тоне и брзине од 28 чворова; два мања брода од по 25.000 тона и 20 чворова већ су дата у посао.

— Телефонска служба између Енглеске и Јужне Америке. Поштанска дирекција Велике Британије објавила је пре кратког времена отварање телефонске службе између Енглеске с једне стране и телефонске мреже Интернешенел Телефон и Телеграф Корпорације у Аргентини, Чиле-у и Уругвају. Веза иде из Лондона до Мадрида, делом преко подземних односно подморских каблова, делом преко копнених линија. Из Мадрида пренаша се разговор бежичним путем у Буенос Аирес, а ова варош спојена је са телефонским мрежама поменутих трију држава. Цена разговору за craka 3 минута између Велике Британије и Буенос Аиреса износи 161.25 зл. франака, (1773 динара), а нешто више за разговоре са другим местима Јужне Америке.

— Француска телеграфска агенција Науаз платиће из постигнуте чисте добити за 1929. годину од 23,47 мил. фр. (1928.:21,04) опет дивиденду од 17%.

ДАЛЕ ЗАЈМОЊЕ,

менице новчаних завода са 8“, камате нето.

| <> <> ===> | <> <> <> |

ECE OE CIKO a a ВК ——