Narodno blagostanje
Страна 414
SAOBRAĆAJ
— Од 1. августа о. г. увешће се директне телефонске везе између Београда и Софије и Београда и Атине.
— За изградњу путева у Зетској бановини расписана је лицитација. Пут Колашин—Мојковац коштаће 2,879.000 дин. а пут око Хумског блата 2,569.000 динара.
— Po jednoj skoro objavljenoj statistici na 100.000 stanovnika dolazi aviona: U Nemačkoj 1; Poljskoj 3,3; Italiji 4; Španiji 4,5; Čehoslovačkoj 4,8; Engleskoj 5,6; Francuskoj 8.
— Jedna praktična stvar u telegrafskom saobraćaju. U Engleskoj se od pre izvesnog vremena upotrebljava jedan jednostavan način adresiranja telegrama: Umesto celog imena, ulice i broja kod privatnih lica i firmi koje nemaju skraćenu telegrailsku adresu, dovoljno je staviti prezime i felefonski broj — Nekoliko zanimljivih podataka o švajcarskim železni-
cama. 1. Broj osoblja: činovnika 27.582 nameštenika 1.075 radnika 4.518 ostalih namešfenika 360 Ukupno 1929. 33.533 Ukupno 1921 38.424. 2. Plate (godišnje): generalni direktor do 25.000 fr. šef velike stanice I klase 7.500. do 11.100 inžinjer I klase 8.000 do 11.600 inžinjer II klase 6.500 do 10.000 šef male stanice II klase 4.800 do 8.400 šef male stanice III klase 3.400. до 6.200 уохоуода I klase 4.400 do. 8.000 kondukter 3.300 do 5.700 čuvari pruge, brane i signala 2.800 до 4.200 čistači vagona 2.700 do 3.900
3. Dužina i koštanje najvažnijih tunela:
Tunel Dužina m Koštanje fr. Albula 5.865 7,229.000 Jungfrau 7.113 6,658.000 К еп 8.603 12.867.000 Lečberg 14.612 50,071.000 Gothard 14.998 61,700.000
RAZNO
Побеснела Њујоршка берза Један београдски лист, који
стално ратује са економском. терминологијом, донео
је ономад вест под насловом „Бес на Њујоршкој берзи“. Може то... овај... да буде кад је велика врућина.
— „Југословенска Пошта“ пише о штети, коју су пре-
трпеле босанске шуме последњих година од штеточина пот-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 26
корењака. У борби против овог опасног непријатеља шума утрошено је до сада 3 милиона динара, у главном из средстава Шипада, а накнадно је одобрено још 10 милиона дин.
— Преминуо је Александар Гизем, један од редактора „Франкфуртер Цајтунга“.
— У Новој Градишки је цена свиленим бубама ове године веома ниска. Тако по килограму се плаћа свега 10 динара.
— Канализација града Карловца извешће се у скором времену. За све' трошкове око извођења предвиђена је сума од 3,420.000 динара.
— Btoi nezaposlenih u Poljskoj iznosio je početkom juna 228.534, prema 274.896 u početku maja o. 2.
— Neispravnosti u stibotičkoj radničkoj bolesničkoj blagajni. Prilikom rada u subotičkoj bolesničkoj blagajni od strane novog inspektora utvrđeno je, da mnoge firme duguju svoj ulog; jedno jedino industrisko preduzeće duguje 1,100.000 dinara, pošto već nekoliko godina nije uplaćivalo. Inspestor je podneo izveštai ministarstvu socijalne politike.
— Za austriskog ministra trgovine naimenovan je na mesto dr. Hajniša, dr. Fridrih Šuster, jedan od vođa i blagajnik Hajmverovaca. U svojoj prošlosti je bio predstavnik pokreta za jaku sindikalnu organizaciju radnika. Njegov se izbor za ministra smatra za akt pomirljivosti vlade prema Hajmverovcima, posle skorašnjeg izgnanstva njihovog šefa Pabsta.
ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА
Кошарачка индустрија д. д. у Вараждину, 2. јула Пенкала Творнице д. д. у Загребу, 5. јула — Огулин-Лика индустрија дрва и творница сандука д. д. у Загребу, 30. јуна — Коњска жељезница (трамвај) д. д. у Великој Горици, 5. јула — Жељезо-Прометно д. д. у Загребу, 9. јула — Српска штедионица д. д. у Ердевику, 6. јула — Општа штедионица Дд. д. у Бачкој Тополи, 20. јула. |
Вицинална железница Вараждин—Голубовац д. д. Голубовац а. д. у Београду, 14. септембра. — Издавачки 3авод „Даничић“ а. д. у Новом Саду, 30. јуна. — „Горанин“ индустрија дрва д. д. у Загребу, 30. јуна.
БИБЛИОГРАФИЈА
— Novi Život, list za bezalkoholnu kulturu, sveska za juni. Uređuje: dr. Vuk R. Vrhovac, Zagreb 1930. god.
— Ekonomist, Urednici: d-r D. Pantić i N. Stanojević, зуезка ха тај—јит.
Окућје, или заштита земљорадничког минимума, написао Јеленко Петровић, издање „Библиотеке економиста, Београд, 1930. године.
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА
ZAGREBAČKA BEPZA
Neki naši novčani zavodi iskoristili su likvidnost поусаmog tržišta i rešili se inozemnih kredita. Pogotovu kad se je počelo govoriti da bi se stabilizacija imala provesti na jednom nižem nivou. Čak i privatnici koji su imali jeftine kredite u stranoj valuti, otkazivali su i uzimali rađe skuplje dinarske. I to je doprinelo jakom odlivu deviznog stoka.
Devizno tržište. Promet je ponovo dosta znatan. Na pojedinim sastancima čak i prlazio 10 miliona dinara. Narodna banka redovno podmiruje četiri petine potražnje. Kursevi u najnovije vreme popuštaju. To ima za posledicu da je potražnja jača
a ponuda slabi{a usled čega Narodna banka mora da intervenira sa većim iznosima.
Tržište dionicami. Neraspoloženje prevladava i dalje. Pojedine dionice novčanih zavoda čak su popustile u kursevima. Ponuda je mnogo jača nego potražnja osim za Praštedionicu Srpsku banku i Zemaljsku banku, Sarajevo.
Kod industriskih papira promet je znatan. Ali tendencija u glavnome loša. Trbovlje i dalje popušta. Kod Osječke šećerane oscilacije u kursu bivaju česte i znatne već prema (оте Каkova je situacija u Pragu. Nu promet je intenzivan. Kod parobrodarskih društava Dubrovačka slabija dok se Oceanija i Jadranska plovidba drže na ranijem nivou.