Narodno blagostanje
_ Страна 418
ве једнодушно устале противу тога предлога и ако се ниву устезале да признаду његову економску оправданост, позивајући се на социјалне и политичке аргументе. Ове су изјавиле, да не смеју ни помислити на то, да сељачки ред пропадне, пошто је он национално неопходан, социјално најуравнотеженији. Ове су државе мотивирале свој аграрни
протекционизам потребом да сачувају овој сеља-
чки ред. На кратко, никад у историји није био сељак
„проглашен за тако велику националну и социјалну
потребу као данас.
ML Пропаст међународне економске солидарности услед пада цена житарица,
Међутим сељаку никад није ишло тако рђаво као данас. Никад бичеви човечанства — а њих је било много и тешких, — нису сељака толико угрозили као хиперпродукција у 1980. години. У следећој депеши, коју је пре неки дан, у сред нове жетве пшенице, упутио гувернер Северо-Америчке државе Канзаса председнику Федералне Пољопривредне Дирекције, оличена је цела овотодишња трагедија
- светског земљорада:
„Ако не одлучите да никако не износите на тржиште 50 милиона, бешла пшенице, коју имате на стоваришту и ако не будете одмах купили даљих 25 милиона из ове жетве, банкротираће цео ред земљорадника.
Данас се може знати дефинитивно судбина земљорадника, произвођача пшенице, у кампањи 1930./31. године. Федерална, Пољопривредна Дирек-
"пија у Америци и њезин Завод за стабилизацију
цена, имају на стоваришту преко 400.000 вагона жита, из лањске жетве. Канадски задружни пул има такође на стоваришту огромне непродате количине жита, из лањске жетве, — и баш због тога, се и држи да су оне веће, него што се може замислити. Исто тако аустралијски сељаци, потпомогнути обилним кредитима, чувају још велике количине робе из лањске жетве. Немачке задружне организације гуше се у огромним количинама ражи, коју су накуповале такође из лањске жетве. И у свима, осталим земљама, налазе се знатне количине жита, из лањске тодине.
На тако стање наилази овогодишња жетва, која је обилнија но лањска. Код нас и у Мађарској жетва, шпенице нешто је слабија. од лањске, али је још бољег квалитета. У Артентини су атмосферски услови за усеве ванредни. Али оно што је најглавније, то је да ће жетва, у Северо-Американским државама, а нарочито у Канади бити мното обилнија но лањске године.
Већ се лањске године сељак провлио. Већ је од лањске године почео да'се моли Богу; да му да добар род. али рђав суседу. Бог је свима услишио први део молитве, свима, је дао добар род. Саобразно томе крећу се и пене. На чикашкој берзи је већ пшеница, за крај јула бележила 98 пента, А ако се данашња, пена. птенице прорачуна у предратне до-
завенпивапипипичоитчисооивилпкитаквиннилаикнивишцанви свк чин ввкнани
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
"Бр. 27
ларе, онда, је она најнижа, каква, се икад забележити може у аналима тржишта пољопривредним производима. | | |
„Народно Благостање“ је редовно бележило све важније мере, које су предузимале поједине увозне земље житарица за заштиту својих произвођача, Почело се са, повећањем парина; па се приступило куповању робе из државне касе; затим је дошао читав низ унутрашњих мера за помагање домаћег сељажа, и најзад се приступило увођењу монопола, увоза. Бесциљно је описивати све те мере, које машта, политичара, под притиском сељачког вапаја, изналази да му помогне. Све се то може да дефинише са, неколико речи: све су државе одлучиле да одрже цене земљорадничким производима на, висини, која је за 100% већа од цена на светском тржишту и то по сваку цену. Не помажу ту ни обавезе тртовинских уговора, ни политичко пријатељство, нити каква, обећања. Ми имамо на пример у уговору са Немачком везан врло повољан став за увоз кукуруза. Да би ту своју обавезу Немачка. изиграла, увела, је монопол увоза кукуруза и отишла у Румунију да га купи, — пошто је ова била енергичнија. у отпору од нас. Румунија, је предузела ономад једну меру очајања: донесен је закон, којим се овлашћује влада, да повиси за. 100% максималне царинске ставове према оним земљама, „које заштитним царинама отежавају увов румунскога жита". Та мера није направила никакав утисак на западно-европске државе. Оне су у осталом на то биле спремне још онда, кад су се одлучиле на аграрну прохибицију. Зар није ту скоро Аустрија изјавила нашим преговорачима, да потпуно разуме повећање наших индустријских царина као последицу повећања њезиних аграрних парина и да против тога не може ништа имати Мере, које је предузела Румунија, могу да шкоде више њој, но ономе против кота, су наперене.
Немачки листови за тржиште земаљским производима јављају да се у Берлину налазе представници Југословенског привилегисаног извозног друштва, и да. се паште да продаду штогод робе.
Ш. Шта да се ради.
Наш се сељак сав утучен вратио са првим непродатим товаром овогодишњег јечма. Нуђена му је пена, од 60 динара, за, робу, коју је пре 4 године продавао 3 и по пута скупље и која данас у Берлину нотира 230 динара. То му је први ударац! Цене ће се вероватно поправити, јер 60 динара нису цена; то је само прикривање осуства, сваке тражње. Старо је правило да су у добрим годинама прве цене најниже. Нико се не жури са куповином нове робе, кад се очекује у целој кампањи већа понуда од тражње.
Тратедија земљорада, није ништа неочекивано. Цене житарица су непрекидно у паду од јула месеца прошле године. Развиће усева у 1929./80. години није ниједног тренутка било у криви. Са, мате-
"матичком тачношћу могло се и морало да предвиди
оно што је дошло. Али је то толико страшно и то-
нвоннниповкоицвониишпшипиннинививш внннишинишамвинншиннициннни i "
срранцуско~-Српска Банка Каштал Фран. 20,000.000
Оснивачи: Вапаше ОНотапе, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societč Financiere d'Orient
Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: ББОГВАД
Обавља све банкарске послове
Филнале: Лошдом, Скопље, Битољ, , лун io а