Narodno blagostanje

| | | |

Страна 422 00 HAPOJIHO тим тамо, где су за ревултат рада потребни лична спрема, умешност и знање, отворено је поље рада занатлијама, као н. пр. у финој механици, женској конфекдији, уметничком столарству итд. Погрешно би било помислити да је „нови 8анатлија исто што и онај из средњег века. На против, овај данашњи је сасвим другог менталитета, ; он је мали капиталиста. Он гледа да се користи ис-. куством и тековинама, свога већег брата, индустријалца. Он је од овога примио методе модерног пословања, а пре свега дух рационализације, који га учи штедњи у времену и новцу. Данашњи занат лија у велико чини употребу од моторне снаге за погон својих радних машина; у занатским предузећима у Немачкој инсталисано је 2 милиона коњских снага или једна деветина целокупне количине броја инсталисаних коњских снага. Књиговодство и калкулација. нису више непознати данашњем занатлији; постоје заједнички бирои појединих ванатских грана који састављају шеме за калкулацију за поједине занатлије, тако да калкулација постаје пре свега. тачна и потпуна а поред тог и једнообразна. По угледу на индустријске картеле наилазимо и у модерном занатству на појаве комбинације У виду задруга, које пак немају ничег заједничког са средњевековном еснафском организацијом. Јер док је еснаф претстављао једну социјалну категорију,

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27 чији главни циљ није био производно-политичке природе, дотле данашње занатске задруге служе искључиво томе циљу, остављајући социјалне моменте потпуно на страну. Данашње задруге претстављају једну меру рационализације у циљу побољшања, рентабилитета. Док је „старо“ занатство, као што рекосмо, слабо водило рачуна о тржишту п наметало потрошачима, што је хтело — што је уосталом било у стању чинити пошто није било конкуренције —, дотле модерно занатство мора, да се прилагоди тржишту и с тога оно врши сталну анализу тржишта како би одржавало везу са. захтевима потрошача. Чак се у томе погледу занатство показало еластичније од индустрије, наиме тамо, где се производња мора прилагођавати променљивом укусу потрошача. Не треба нарочито докавивати да је лакше једном малом занатлији прилатодити се тим променама него великим фабрикама, код којих најмање промене у начину производње изискују избацивање старих машина, и увођење нових и прекид рада услед тога. Исто тако ће занатлија лакше поднети опадање конјунктуре и потрошње него велики индустријалац, који је присиљен да производи на велико да би био способан за кон куренцију. |

Сви су ти моменти допринели, да се занатство у Немачкој препородило.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

=== Begstvo g. Miroslava Кштега, vice-guvernera Narodne banke u javnost radi rasvetljenia izvesnih pitanja iz kreditne politike Narodne banke, urodilo je plodom. G. 1. Bajloni, guverner Narodne banke, odgovorio je jednim cirkularnim kominikeom, (u kome ističe sasvim nepotrebno, da je on jedini zvanični predstavnik Narodne banke, pošto se gest, g. Kulmera razumeo kao njegovo privatno gledište, koje sa službenog gledišta Narodne banke nema nikakve veze).

Mi se nećemo upuštati u analizu odgovora g. Bajlonia, kao što to nismo uradili ni sa gledištem g. Kulmera. Mi ćemo se uskoro vratiti na to pitanje. Ovom prilikom želimo samo da pokažemo kako je odista opravdan naš optimizam na bolju budućnost naše otadžbine. Jer polemika u javnosti između guvernera i vice-guvernera ne зато да шефа песе nauditi ugledu Narodne banke, već će doprineti rasvetljenju pitanja, pošto je javnost danas uvek stručnija od pojedinaca.

Duel između Guvernera i Viceguvernera Nar. banke

KESE" In

Пре рата је аустриска Поштанска штедионица служила на углед целоме свету. У организацији и функционирању била је прва у Европи. После рата она је најскандалозније управљана кредитна и новчана установа у Европи. Кад год који директор банке упропасти своју банку, Поштанска штедионица послужи као громобран : да један део штете прими на себе. Кад је банкар Бозел — аустриски специјалитет —— упропастио Униов банку највећи део штете пао је на Поштанску штедионицу —_ маленкост од 800 милиона динара! Исто тако велику штету претрпела је аустриска Поштанска штедионица при-

Банкократска јагма

ликом пада Опште саобраћајне банке, коју је упропастио

Кастиљони. После тога, а поводом интерпелација у парламенту, обећано је да ће њоме у будуће домаћински да се управља. Међутим ништа се теже не лечи од навике бесплатног захватања из државне касе. Чак је и један реакционар, стуб хабсбуршке династије, д-р Сигхарт, бивши директор у међувремену са лица земљиног ишчезлога Хипотекарног кредитног завода, успео да упропасти десетине ми-

лиона Поштанске штедионице. Њезино надзорно веће одр-

жало је седницу за утврђивање биланса за 1929. годину и том приликом утврдило, да је на акцијама Хипотекарног кредитног завода изгубљено округло 160 милиона динара. (GO O O Америка је учествовала у светском рату непуну годину дана. Њезини војници имали су плате веће него наши пуковници. Али Америку

Хувер против демагогије

павентвненаннек љето теретна евра.

кошта папрено сваки живи учесник у светском рату. На ратничке пензије даје она данас годишње скоро 30 милијарди динара, односно 2 по пута више него што је цео наш државни буџет. Има у томе много високог схватања дужности народа према бившим ратницима. Али и много демагогије !

Пре кратког времена поднесен је од стране неколико посланика пројект закона, по коме се повећава пензија бивим ратницима за суму, која се за сад не може да израчуна, али која варира између 200 и 400 милиона долара, од-

"ндсно. између 11 и 22 милиарде динара — готово толико,

колико је наш годишњи буџет или двапут толико ! Председнику Хуверу је та демагогија догрдила и он је најенергич-

није устао против тог пројекта закона и мотива, који су

га диктирали. Али американска штампа сматра да ће овај