Narodno blagostanje

Страна 438

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 28

Друга загонетка. По закону о акционарским друштвима, кад се оснива једно акционарско друштво, које има за задатак да преузме једно подувеће, односно где би један део акција. био издат сопственику једнога подузећа, које он уноси као љапор , постоји читав низ специјалних формалности, које се морају испунити. У другом свету су закони о акционарским друштвима, још много строжији, траже се још веће формалности, да се спречи, да један имовински објекат не буде унешен као „апор“ у једно подузеће по већој вредности но што он у ствари представља. Читав низ претходних стуJaja стручњака и делегата акционара има за задатак да проучи објект и да оснивачком збору поднесе о томе извештај. Нигде ми до данас нисмо прочитали ниједно слово о томе, зашто је фабрика прсцењена на 40 милиона динара, ф да ли она одиста толико вреди.

Треће, оснива се акционарско друштво и протоколише код Београдског првостепеног суда; гарнира се управни и надзорни одбор — с обзиром на масну дневницу и богату тантијему, која се очекивала. Али у самом почетку настаје неспоразум између Вапе, који треба да има половину акција, и Монополске Управе, 'То је у осталом сасвим природно и човечански. Али је неприродно оно што следује. Г. Вапа чува своје интересе као сваки трговац и он позива Монополску управу да му испоручи уговорену половину акција. У место тога Мо-

нополска. управа зове полицију у помоћ, која ни у ком случају није могла бити надлежна у спору, који може да реши само суд.

На запрепашћење полиције г. Вапа вади из

"џепа, тапију од фабрике и доказује, да она гласи

само на његово име. Органи власти констатују, да акционарско друштво фабрике Милана Вапе има само протоколисану фирму и неколико чланова Управног одбора, са великим апетитом за тантијемом и дневницама, а. да целокупно подузеће припада приватном човеку г. Милану Вапи. Управни одбор акционарског друштва Милан Вапа већ је одпочео трговачке транзакције, да се задужује ит. дД. и не помишљајући да претходно изврши пренос фабрике на. друштво.

Да су тако поступали чланови Управног одбора једног обичног акционарског друштва, они би одговарали и по закону о акционарским друштвима и по кривичном законику.

Ми не знамо колико је држава изгубила на фабрици хартије Милана, Вапе. Али, ма колико да је изгубила, губитак долази искључиво кривицом Монополске управе. Зашто до данас нико није узет на одговорност, нас се не тиче; али је овај случај нешто најгоре што је могла да да администрација, укључно са Гогољевом Русијом. Ко хоће да доказује да је Монополска, управа добар администратор мора ову ствар да расветли. То најбоље може да уради г. Тодорић.

Monopolski prihodi u aprilu

о _ о [>]

- о: ~ |= с |S Državni = > 20 – а prihodi ш м == Е = Ја

< Šo 1је = | 5 Риуап 141.3 134.2 + 71 14 А. 02 So 217 14.1 -_- 7,6 10.2 „— 11.5 Petrolei 4.0 8.2 — 4.2 2.8 4- 12 Žižice 10.6 9.6 II 10.3 E 03 Hart. za cigar. 9.7 1 — 13 89 + 0.8 Razni prihodi 0.6 0.1 -- 0,3 08 — 0:22 188.2 1777 — 10.5 1174.2 14.0

Kretanje monopolskih prihoda u aprilu mesecu potvrđuje potpuno našu dijagnozu našeg narodnog blagostanja u prvoj polovini 1929. godine i drugoj polovini 1930. godine.

Ukupni prihodi od monopola u aprilu 1930. godine izneli su 188.2 miliona dinara, a to ie za 10.5 mili-

ona dinara više no što je bilo u aprilu 1929. godine, pošto ovaj mesec pada u periodu velike depresije. Još je snažniji porast prema martu 1930. godine, — višak iznoSi 14 miliona dinara. Dok višak u aprilu 1930. godine prema aprilu 1929. godine dolazi u glavnom od duvana i soli (petroleum pokazuje manjak od 4.2 mil. din.) dotle višak prema martu iste godine dolazi u glavnom od soli. Višak prema 1929. godini iznosi 5,5%, a prema martu iste godine 8%. Ovo kretanje monopolskih prihoda dolazi s jedne strane otuda, što je kupovna snaga naroda u prvoj polovini 1930. god. mnogo jača nego u prvoj polovini 1929. Ali i pri nepromenjenom stanju kupovne snage, a to se može reći za april prema martu mesecu, ukupni prihodi pokazuju tendenciju skakanja, koja bi, ako bi bila trajna, — bila više nego zadovoljavajuća. OE O OK CIC U O IT UI IE IK IT O OI II O OI BF IE OI ar a IR CIE TI и

ДЏо гета Жишотекајрна Бане

на обвезнице Ратне штете ло 250'— дин, од комада са 7%, годишње камате без икаквих других трошкова.

РЕЕКСКОНТ У Иван KI CIKKCEKIKEIIKKKIKKKKIKEOEOKK =

JLAJE 3AJNMOBE

менице новчаних завода са 8%, камаље нето.

МА дано rune ananasa), Podi,