Narodno blagostanje

Страна 412

сланички мандат. Почетком 1923. долази на положај претседника Задружне банке у Љубљани, где је остао на раду све до своје смрти.

Покојни Кристан припадао је оном малом броју наших политичара, који су своју дужност, у критичним данима уједињења, савесно извршили. Био је честит, вредан и енергичан човек. Умро је у годинама у којима се од њега још много очекивало. Његовом смрћу губе нарочито словеначке радничке организације и словеначко задругарство којима је цео свој живот и рад посветио. -

Мај месец нас није обрадовао. Он показује мањак од 12,6

Монополски приходи у ; мају текуће године. милиона динара, према мају 1929. године, и од 1,4 милиона дин. према априлу ове године. ~ сх све. (=) АЕ Артикал ПА __ 5 i bel „о з dd += [5] кл = = | < | у милионима динара Дуван 146.8 147.5 —0.6 141.3 —-5.5 Со. _ 17.0 17.5 —8.5 21.7 ЕЛ Петролеум 2.6 1. —8.5 4.0 —14 Жижице 10.4 10.4 —— 10.6 —0.2 Харт. за цигарете 9.0 12.2 —3.2 9.7 —0.7 Остали прих. 0.7 05 —-0.2 0.6 —-0.1I Укупно 186.8 199.4 —12.6 188.2 —1.4

Сви су приходи у мањку сем жижица, које су стално биле у порасту, од како је отуђен монопол жижица ; у мају приход износи колико и у априлу. Највећи мањак је код петролеума, који иначе показује неравномерно кретање из месеца у месец.

Промена прихода од монопола у једном месецу не може се уопштавати. Она може да буде резултат самог начина књижења или какве чисто формалне околности. Пад у мају не значи још тенденцију даљег опадања ма колико да је наравно непријатан појав. Економски разлози за такву појаву не постоје, пошто је наше народно благостање у мају месецу боље но што је било у мају прошле године.

Проглашење Ријеке слободком зоном неће Ријеци повратити онај значај, који је имала пре рата, када је као велико аустро - угарско пристаниште, захваљујући своме географском положају, служила као посредник у прекоморској трговини своме природном залеђу, т. |. ондм областима бивше аустро-угарске монархије, које данас сачињавају нашу државу. Пошто Југославија са своје стране има интерес да се служи својим националним лукама, а како се Италија и Аустрија повољније служе Трстом, то је круг муштерија Ријеке врло скучен. Установљење слободне зоне не може јој, према томе, у погледу транзитне трговине донети неке веће користи; велики магацини, инсталације за претоваривање, шпедитери, трговачки агенти, банке и т. д. неће осетити неки нов полет ; тога више не може бити, јер као што рекосмо, губитком свог „хинтерланда“ све те организације немају за кога да раде.

Циљеви кварнерске слободне зоне и наш интерес

ТРГОВАЧКИ ОРАВЕПТИНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

| Ми с тога сумњамо да се Италија, проглашујући сло„бодну зону на Ријеци, дала руководити лажном надом да Ријеци поврати пређашњи сјај; толико наивна италијанска "влада није да би веровала у ову могућност. Објашњење овом акту треба тражити на другој страни, у једној чињеници, којој до сада с наше стране није придавана нека 'нарочита пажња и која је од стране Италије само узгредно |напомињана као ствар секундарне важности : то је, да слободна зона обухвата не само Ријеку већ и Волоско, Ло'врану и Опатију. Јасно је као дан, да Италија жели помоћи својој Ривијери подизањем туризма. Опатија је пре рата била „рандеву“ бечке и пештанске плутократије; ње данас 'више нема у тој мери на јадранским плажама и од њих плаже више не могу да живе. Али је у накнаду зато порастао туристички промет средњег сталежа и то до једне мере, која пре рата није била позната. Но средњи сталеж тражи јефтиноћу, а у томе погледу италијанске плаже не могу конкурисати нашим, које из године у годину показују пораст посетилаца. Ето, то је главни разлог проглашења Ријеке, с околином, слободном зоном : жели се појевтинити живот ; јер слободна зона, изван царинског подручја, увози све предмете не плаћајући никакву царину ; она претставља територију са режимом слободне трговине, те је природно, да ту и цене животних потреба морају бити најниже. Ријека ће, осим енглеских и холандских лука, бити најјефтиније место на свету. Питање је, хоће ли сада туризам у новој слободној зони штогод добити, питање, које је за нас, с обзиром на наш сопствени туризам на приморју, од 0особитог значаја. Држимо да ће се број посетилаца Опатије нешто повећати, али не у великој мери. Није јефтиноћа све што странца привлачи, већ он жели да свој одмор проведе потпуно слободно и несметано. У осталом не требамо се плашити да ће посета туриста на нашем приморју опасти; онолико, колико их наши приморски хотели, пансиони и приватни станови могу примити, увек ћемо имати. Захваљујући природним предностима нашег над италијанским приморјем, велики је број туриста који би врло радо дошао к нама, али га ми не можемо примити у недостатку довољно великог броја хотела итд.

Најзад, с наше стране се чула забринутост због могућности кријумчарења јефтине робе из слободне зоне на нашу територију. На ово треба одговорити да та могућност не постоји само кад се једна држава граничи са слободном зоном, већ код сваког пограничног промета у опште, а у ту сврху постоје погранични органи којима је дужност да то спрече.

Принципијелно узев, ми стварање слободне зоне на Ријеци можемо поздравити због тога, што тај акт значи примену тезе о слободној трговини, коју смо ми од увек заступали и што ће се извоз наших артикала у слободну зону повећати.

пветаиштиетвесеаачааишиаисевоавонаринеивит а петина.

У Европи није необичан случај да се мушкарци жале на изазивачко понашање жена. Жена је успела, не само да постане равноправна са људима, него да често пута заузме и доминантан положај у друштву, и да својим слободним понашањем доведе у неприлику припаднике „јачег пола“. Жена је почела да узима

Жртва женских очију

Вука Караџића 3.

иницијативу како у пословним тако и у љубавним одно-

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

ЉЗАГРЕЉ

Бориславићева 7.

БЕОГРА Д