Narodno blagostanje

26, јули 1930.

сима. Интересантно је да у колико стицање мушких особина напредује код жена, мушкарци, у обрнутој пропорцији показују све мање отпорности.

Ово феминизирање мушкараца било је непознато широј јавности у нашој земљи све до пре неки дан када је избио случај судског писара г-це Даринке Милосављевић и судије г. Годора Нетковића. Према аутентичној изјави г. Нетковића, до немилог догађаја дошло је ради тога, што „Госпођица Даринка има ту гадну ману, да упиљи поглед у лице човека са ким разговара, да му се приближи, да му се унесе у лице, као да хоће да шапуће, тако да све то код човека изазива извесну одвратност“. Несрећа је била у томе, што је г-ца Милосављевић упорно и при сваком сусрету фиксирала г. Нетковића. Како је овај поглед женских очију утицао на г. Нетковића види се најбоље из његове изјаве у којој каже: „То није просто гледање, то је тортура, мрцварење, тиранисање мога душевног мира и ја имам права да захтевам да ме остави на миру“.

Шта је даље било читаоци су могли да сазнаду из "дневних листова, а дисциплинска истрага ће показати, да ли је кривица до сувише слободног понашања г-це Милосављевић, или до г. Метковића који, при погледу женских очију осећа извесну антипатију и психичко злостављање.

Od pre izvesnog: vremena pojavila se u Nemačkoj moda univerzitet u Jeni učinio je početak — proučavanja liudskih rasa i njihovo kategorisanje po

Maler mađarskih eugenetičara

S =<=====

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

vrednosti, pri čemu je germanskoj rasi dodelieno naročito uz-| višeno mesto. Ova vrsta samohvalisanja našla je za sada od-_ kakvu su pustoš crvi napravili u njegovoj rodbini.

Страна 473

jeka jedino u Mađarskoj. Niko manji od samoga grofa Pavla "Telekija, bivšeg premijera Mađarske, ne bavi se ovim pitanjem; saradnik mu je profesor Mehelj, grofov dobar prijatelj. Ova gospoda ističu potrebu za održavanjem čistote mađarske rase i upozoravaju na opasnost degeneracije usled njenog mešanja 52. semitskom; ne žele meleze koji liče na jabuke s polja rumene a iznutra iscrvotočene. :

Istovremeno kada je ova mađarska „škola” obznanila svoju nauku, u Franklurtu je jedan čovek, koji se bavi proučavanjem genealogije u knjigama starostavnim naišao na neke vrlo čudnovate stvari. Naime utvrdio je, da su crvi iz jednog starog gnezda, iz franklurtskog geta, doprlii čak do jabuka mađarskih aristokrata, među kojima se nalaze imena triju pre· mijera našeg doba: Banlija, Betlena i — Telekija. Stvar je iehla ovako: oko 1740. godine oženio se frankflurtski menjač Mozes Bajfus sa ćerkom bečkog trgovca Ajnčtajnera; ćerka iz ovog braka uda se za svog kuzena Isaka Zinuhajma iz Beča: njihova ćerka udaje se 1803. za frankfuriskog oficira Bernharda Aubina; njihov sin Karlo vraća se u postojbinu SsVOg dede Zinuhajma, u Beč i postaje c. i kr. oficir, a umre 1878. kao generalmajor vitez od Aubina. Njegova je žena bila Mađarica a sin mu je bio oženjen Mađaricom, dok su mu ćerke dalje „inficirale” mađarsku rasu postavši suprugama barona Veselenji i Apor i jednoga grofa Vladislava Telekija. Osim katoličkih Telekija, kojima pripada i grof Pavle, mešanje je prešlo i na reformiranu liniju: jedna unuka pomenute baronice

Veselenji jeste grofica Vladislav ВеНеп, dok jedna unuka

grofa Vladislava Telekija postaje ženom barona Banfija.

Jedan ugledan nemački list, iz koga ove podatke vadimo zaključuje, da bi naučnik grof Teleki, pre no što je počeo govoriti o „Ocrvotočenim jabukama”, prethodno trebao utvrditi

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Španska novčanična banka povisila je diskontnu stopu od 5.5% na 6% a lombardnu od 6% na 7%. Evo uspeh posete prof. Rista.

— Na inicijativu Udruženja radničke pekare održana je ovih dana konstituirajuća skupština Radničke štedionice u Za grebu kao zadruge s. o. j. Na toj su skupštini prihvaćena pravila štedionice i izabrano je ravnateljstvo.

— Ргопозе se galasovi da g. Emil Moro, guverner francuske banke namerava da ide u penziju, pošto je šeset dve godine star i prilično zamoren teškim poslovima, na kojima je sarađivao i specijalno na stabilizaciji franka i regulisanju repa racionog pitanja. G. Moroa doveo je na taj položaj g. Kajo 1926. godine. Verovatno da g. Moro ostaje i dalje član Uprave

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Sastavljen je budžet grada Sombora za 1931. godinu. Izdatci iznose 18.97 miliona, prihodi 13.30 miliona dinara. Manjak prihoda popuniće se opštinskim prirezom od 61% i školskim prirezom od 11%.

—Шерифска влада у Мароку прихватила је пројекат уговора о продужењу концесије друштву Таба ди Марок, које је уживало монопол за продају дувана. Пошто би преузимање монопола у државну режију због врло високе откупне цене коштало врло много, предвиђено је овим пројектом да се кондесија друштву продужи још за 17 година, и то тако да се постигне равнотежа на име откупне цене. Истовремено друштво би се обавезало да подигне две радионице: једну у Ка-

забланку, другу у Кенитра. До 1947. друштво би исплатило своје инсталације, које би по истеку тога рока прешле у руке шерифске владе.

— Regulisanje meksikanskih dugova. Iz Njujorka javljaju, da pregovori oko meksikanskih dugova znatno napreduju. Izrađen je plan, po kojem bi se celokupni zajmovi konvertirali i novi 5%-ni zajam, uz znatno sniženje nominalnih iznosa.

Različiti kamatnjaci pod kojima su dati svi mogući Za, movi, uzeće se u obzir pri određivanju nominalnih iznosa. Zao · stale kamate se neće plaćati.

Ukamaćenje konvertiranog zajma bi počelo sa 1931 godinom. — Na sednici ministarskog kabineta Ujedinjenih Država

upozorio je Huver na tu činjenicu, da tekući budžet iznosi 4.293

miliona Dolara (240.408 mil. Din), dok je budžet za prošlu godinu iznosio 3094 mil. Dol. (123.664 mil. Din.). Toliki porast u izdacima budžetskim rezultat je preduzetih mera za pobijanje besposlice. U tu svrhu vlada namerava provesti čitav niz javnih radova. Osim toga mnogo opterećuje budžet povećanje pomoći postradalima u ratu, koja je votirana protiv volje Huvera, koji opominje na štednju, jer primitci u idućoj budžetskoj godini, p5 svoj prilici neće biti tako veliki kao ove godine. Prema svim izgledima prihodi od poreza i od pošta će se znatno smanji:i.

— У рачунској години 1929./30. укупна вредност дуванских производа у Немачкој била је 2,856,6 мил. марака (38,564.1 мил. дин.) према 2,733,5 мил. марака (36,89225 мил. дин.), док су приходи од пореза на дуван и дуванске производе износили 756,8 мил. марака (10,216.8 мил. дин.)