Narodno blagostanje

Страна 484 НАРОДНО

тога дана, кад је изашло и „Народно Благостање“, (26. јула).

„Немачки народ не разуме ларму о диктатури, која се са пуно патоса чује са лева и са десна; са десна, с очигледном радошћу, а с леве стране са, великим незадовољством. дар је влада могла демократскије да. поступи но што је поступила, износећи декрете истога дана пред парламент и расписујући изборе 2“

Међутим има једна ствар, коју не виде сви ти пророци диктатуре у Немачкој, а то је, да је

МАККО

Као пекадапј! ministar-predsednik pok. Trifko-

e—

vić je odgovarajuće svečano i mnogoljudno otpraćen na ·

novo opredeljenje. Ali njegov pogreb nije bio parada

već kolektivna žalost. Njegovu je smrt ožalilo preko . konvencionalne mere mnogo sveta, koji ga je voleo. Po--

kojni Marko je bio pitom čovek. On je sačuvao pito-. most u sredini političara, za koje važi izreka onog Amerikanca, da su podivljalih nravi. Da je pokojni Marko , živeo u kojoj naprednijoj sredini, ne bi bio političar · On je bio i suviše moralan za tu rabotu. U politiku ga” je uvukla politička aždaja, koja prvenstveno grabi in-

teligentne i sposobne. A Marko je bio vrlo inteligentan. |

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 31

она, федеративна држава, да у њој највећи утицај има Прајска, а да Прајском управља чисто левичарски елемент, коалиција, од сопијал-демократа, и центрума. Она иста Прајска, која је била, носилац апсолутизма пре 1918. године, данас је највећи гарант за демократску владу а против диктатура. Чак и кад би се распала ова, коалиција, без социјалдемократа, не би могло да се влада.

Никаква диктатура није могућна у земљи, у којој социјално-демократска, странка, има девет милиона, чланова,

TRIFKOVIĆ

izlaže naporima, pod kojima je podleslo srodno srce Draže Pavlovića. Politička aždaja mu nije dopuštala · da spasava svoju glavu, kad je lekar kazao, da je politika za njega veliki rizik. Mi smo sa zebnjom pratili njegovu akciju prilikom skupštinskih izbora poli g. V. Vukićevićem i samo se slučaju ima da zahvali što je izı vukao glavu.

Nad otvorenom rakom nećemo da pišemo :storije. Neka nam je dopušteno samo reći, da je pok. Marko bio rođen za visokog magistra. Teško da ima ioš jednog u njegovoj generaciji, koji bi bio bolji u funkciji predsed · nika Kasacije ili Državnog saveta. Politika ga ie spre-

Njegovo moralno čuvstvo ga je učinilo nasledni- ! čila na tome putu.

kom Taušanovića i Miše Vujića; on |e bio šef grupe, koja se pobunila protiv oligarhiie u radikalnoj Ali je on precenio svoje fizičke snage. Njegova viso buržoaska orijentacija nije mu dopuštala da pođe putem teških iskušenja K. Taušanovića ni da svoje srce ı

А | паперха vrlina inteligentnog čoveka.

Pok. Marko je cenio logiku i argument. A to je

Neka nam sa tom vrlinom ostane što duže u uspomeni!

s m BB

ПРАВНИ

ЈЕДАН ВРЛО ИНТЕРЕСАНТАН СЛУЧАЈ ИЗ ЗАКОНА 0 ТАКСАМА И ЗАКОНА О ЗАДРУГАМА

Р. К. Задруга у Земуну, на основу чл. 4 својих правила и одобрења Министра Трговине и Индустрије, отворила је своју филијалу у Београду и молила Трговачки Суд да протоколише фирму те филијале.

Трговачки је суд удовољио молби Р. К. Задруге, али је наплатио на име таксе 3150 дин. као за филијалу акционарског друштва, позивајући се на Т.Бр. 153 и 163 зак. о так. Р. К. Задруга тражила је од Генер. Дирекције Пореза повраћај своте од 3115 дин. као неумесно наплаћене, јер је такса морала износити само 20 дин. за протоколисање фирме и 15 дин. за протоколисање потписа трију члана управног одбора. Пошто је била одбијена поднела је жалбу Државном Савету у којој је навела ову аргументацију :

„Наши закони, па и закон о таксама, фаворизирају задруге и пружају њима олакшице и погледу државних дажбина. Према томе Т.Бр. 153, који говори о судском протоколисању друштвених фирми, садржава два става : став а) који се односи на акционарска друштва, и став 6) који се односи на задруге. Такса за протоколисање акционарског друштва износи 3000 дин. а такса за протоколисање задружне фирме — само 20 дин.

ПРЕГЛЕД

Изгледа да је Трговачки Суд протумачио став 6) Т. Бр. 153 тако, да се он односи само на занатлијске задруге, али таква је интерпретација скроз погрешна, јер закон говори не само о занатлијским, него у опште о „задругама у осталим покрајинама“. Дакле, Р. К. Задруга, основана у Земуну (Срем) сходно 5 223 Хрватског Трговачког Закона, спада у „задруге у осталим покрајинама“. Та околност што се филијала протоколише у Београду (т. ј. у Србији) не може утицати на повећање таксе, јер по Т.Бр. 161“ за обзнану и протоколисање филијала свију радња у опште плаћа се иста такса, предвиђена у предњим тарифним бројевима за обзнану и протоколисање главне радње“.

Тако исто и за протоколисање потписа чланова управног одбора, према Т.Бр. 163 став а), суд је морао наплатити не по 50 дин., но само по 5 дин.

Р. К. Задруга није задруга само по имену или по начину оснивања. Задружни је принцип доследно спроведен у њеним правилима и квалификација исте као акционарског друштва скроз је погрешна. Тако, према чл. 2 циљ је задрузи — давање јефтиног кредита својим члановима; према чл. 6 за приступ у задругу тражи се препорука од најмање двају задругара; према чл. 7 иступање из задруге може бити по сопственој жељи задругара и по решењу збора |H најзад, главница задруге није унапред одређена, но зависи