Narodno blagostanje

Страна 522 НАРОДНО

govinskog ugovora. Razgovarajući jednom sa pok. Draškovi- ::

ćem učinili smo mu prekor da ne shvata značaj javne reči, i da vlada treba da se brani. Milorad nam odgovori: „Ti pridaješ suviše veliku opasnost pisanju radikalne štampe, kojoj narod više ne veruje, kao ni stranci. Sa te strane nema nikakve opasnosti. „Opasnost je spolja” dodade on, pa onda ispriča sledeću narodnu priču:

Pojurio orao zeca i ovaj da bi se spasao, uvukao se u trnie. U tome se pojavi pacov i poče da mu grize uši. Zec Žživotinja najveće rezignacije, pogleda razalošćeno pacova reče: „Bolje je da mi ti grizeš uši, nego da mi orao vadi utrobu.”

Pored pisanja g. dr. Topalovića kurs bi mogao i da skače da nije drugo nešto Što ga obara. O tome ćemo pisati u drugom broju. -

"Tek što je izašao poslednji broj „Narodnog Blagostanja”, u kome smo tvrdili da је monopola žita i brašna u Austriji samo odloženo, vlada je objavila nacrt zakona o tome. Osniva se državna ustanova, koja ima za zadatak da kupuje celokupnu količinu žita od proizvođača u zemlji i celopupnu količinu brašna od mlinara, da uveze potreban višak, i da snabdeva mlinare žitom, a hlebare brašnom. Ona utvrđuje kupovne i prodajne cene žita i brašna. Projekt ima dva mofiva, prvi je unutrašnje ekonomsko-politički: da se poljoprivrednicima. plaća mnogo veća cena no što je ona danas. A kako agrarci imaju ogroman

Monopol žita i brašna u Austriji

uticaj u austriskom parlamentu, to će određivati cene za U.

Austriji proizvedeno žito po svojoj volji. Mi ne možemo imati : ; ; у | разумевали са рајнским девојкама био би број деце сто хи-

једе najskuplji hleb. Drugi je cilj trgovinsko-politički: da se pri- | | M TO DO пита IDO DUM 6 MO (ri одори.

moraju agrarne države, da kupe određenu količinu industriskih | O |трања са гледишта еугенетике коју Америка толико про-

ništa protiv toga, ako je Austriji pravo, da njezino radništvo

artikala, kao kompenzaciju. Tvrdi se, da je Austrija na to naterana strahom od To nije tačno. jer je to pitanje u Austriji na dnevnom redu poodavno. Ali je bez sumnje monopol žita jedno odlično sredstvo u pregovorima s agrarnim državama, ako ove nemaju zajednički prodajni biro.

m

pitanje ,

austriska ·

jugoslovensko-rumunsko-mađarskog pula.

i,

БЛАГОСТАЊЕ Бр.-33

Inače ovaj se monopol ne razlikuje od blaženo-upokojenog Warenverkehrsbiro-a, sa kim je Austrija napravila vrlo rđavo iskustvo, kao i Švajcarska sa svojim monopolom. Za sada je važno da, prema novinarskim izveštajima, Austrija ne misli aktivirati taj monopol do 31. jula 1931. godine, kakle tek kroz godinu dana. Za to vreme se mogu prilike iz osnova izmeniti.

Svakako da tako očajni i vanredni koraci, kao što je moпора! žita i ječma, vode u boljševizam ili u ozdravljenje Evrope.

наново је позабавила јавност тугаљивим питањем „деце окупације на Рајни. Својевремено је немачка пропаганда у најцрњим цртама описивала последице француске, особито. црначке посаде за европску

Ванбрачна међународност

| расу. Морало се је по томе мислити да се тугради о десети-

нама хљада црне деце сиротих страдалих рајнских девојака. Сада је високи комесар француске публиковао „официјелну: и потпуну статистику о томе предмету по којој окупација оставља свега у свему 3841 незаконито дете. Велико је изненађење раздиоба по националитету отаца. Комесар, види се, није се бојао ни Наполеоновог закона о нетрагању за оцем на класичком римском о увек. неизвесном оцу, него констату-

| је: на Американце отпада 1851, на Енглезе 988, на Французе

767, а на Белгијанце 199 деце, док су свега 15 деце „црног образа", а за 21 није могао бити националитет оца констатован. Треба имати на уму да су Американци партициповали свега са 5.000 људи кроз три године. Да су Французи били са својих 80.000 момака. кроз једанаест год. тако својски спо-

нитиван“, ипак даје размер бројева интересантна расмапагира, а може бити и националне економије према ефикасности добара спрам француске валуте... У колико није која красотица побркала униформе и „непознатог војника" пријавила као Американца уместо Француза.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ОКО НАРОДНЕ БАНКЕ

Питање, да ли држава дугује и колико Народној банци теориско је. Краљевска Влада никад није ни помишљала да оспорава и једну пару тог свога дуга. Према нашим информанијама, измећу државе и Народне банке утаначена је основица за измену закона о Народној банци, којом се предвиђа убрзани начин отплате целог дуга — као што су уоста. лом то урадиле све евролске државе — сем Совјетске Русије.

Према томе цела ларма око тога да ли држава дугује Народној банци не може да има ни најмањег утицаја на курс акција Народне. банке.

НОВЧАРСТВО

— Поштанска штедионица у јулу. Наново је приступило 4725 улагача, тако да их има свега 106.249. Улози су порасли за 12 милиона, те износе крајем јула 167.48 милиона динара. Чековних рачуна је наново отворених 174 а укупних има 18.644. Чековни промет износио је 5.693,63 мил. динара. Ha чековним рачунима је уложено 875.44 милиона, а сви улошци (на штедњу и на чековним рачунима) износе преко једне милијарде динара.

— Прва хрватска штедионица, Загреб, понудила је општини града Беловара инвестициони зајам од 4 милиона динара. Ближи податци јотп нису познати.

-- Državna hipotekarna banka organizovala je rad oko osnivanja njene agencije u Prijepolju, koja će početi da funkcioniše još tokom ove godine.

— Stropoštavanje kursa Škodinih akcija. Opadanje konjunkture u Čehoslovačkoj ima u poslednje vreme i svoj odražaj u postepenom opadanju kurseva hartija od vrednosti. Samo je jedna hartija ostala nepromenjena, naime Škodine akcije. Ima glasova, koji tvrde, da je kurs bio održan pomoću intervencija, ali ipak se nije moglo saznati, ko je učestvovao u tom intervencionističkom sindikatu. Jednog dana pak su počele prodaje aksija Škode i još nije razjašnjeno što je tome bilo uzrok i ko. je kontermini dao znak za prodaje, kome je sledila i privatna publika. Posledica nije izostala: za dva dana akcije su pale od 1450 kč na 1250 kč. Stropoštavanje škodinih akcija je povuklo i ostale hartije od vrednosti, i tek ovih dana se je situacija malo popravila. Ima vesti koje se uporno održavaju i

koje tvrde, da je kod ovog manevra učestvovala i Živnostenska

banka, što daje čitavoj aferi mnogo veći i dalekosežniji finan-