Narodno blagostanje

16, август 1930. sisko politički karakter. Živnobanka je od vajkada bila najjači | novčani zavod Čehoslovačke; tek sada, nakon izvršenja fuzije Anglo-čehoslovačke banke sa Praškom Kreditnom i Komercijalnom bankom njezina je pozicija nešto oslabljena. Živnobanka dominira i u čehoslovačkoj industriji u koju je ušla prilikom izvršenja nacionalizacije. Samo jedno, najveće i najvažnije preduzeće, Škodu nije mogla privući u svoju interesnu sferu; maijoritet akcija preuzeo je Šnajder-Krezo (najveće francusko industrijsko preduzeće) a Živnobanci ostao je samo jedan minoritetni paket. Škoda ima i svoju fabriku automobila i konkuriše sa Čehomoravskim Kolben-Danek- koji proizvodi automobile i koje stoji u interesnoj sferi Živnobanke. Nastojanja, da bi se Šnajder-Krezou oduzele akcije Škode, ostala su bezuspešna a čehoslovačka vlada, u tom je slučaju, uprkos velike nacionalne važnosti kao i u pogledu narodne odbrane, ostala potpuno neutralna. Kratko iza toga je eksplodirala bomba: Živnobanka je istupila iz upravnog odbora Škode. Da bi si osigurala finansijsku nezavisnost od banaka, morao je Škoda da emituje u Engleskoj i Francuskoj 25 godišnji, 6% zajam od 5 miliona engleskih funti (1.37 milijardi dinara). Pad Škodinih akcija ba šu vremenu upisa emisije novog zajma mogao bi istoj da škodi. Svakako se nalazimo usred jednog veoma interesantnog rata, koji se vodi sa svim modernim i nevidljivim oružjem.

— Саветодавни биро за банксвно пословање у Берлину. Под окриљем Централног савеза немачког банковког и банкарског обрта отпочео је ! августа своје пословање такав биро. Сврха му је, да члановима савеза изради уз неплату, детаљне програме за реорганизацију и рационализацију пословања, па и специјалних контролних и ревизионих мера за онемогућење дефраудација. Осим тога издаваће уверења о пословним догађајима на темељу књига и пословних артија.

ИНДУСТРИЈА

— Претставници индустрије камена предали су ових дана Министру грађевина једну резолуцију у којој међу осталог траже, да се за изградњу цеста и друмова употреби искључиво домаћи материјал, да се створе нарочити фондови за изградњу друмова, да се приступи систематском финансирању. Г. Министар је обећао сву помоћ те је изјавио, да се проучава састав нарочитих прописа односно таблице са вормама појединих врста, квалитета и димензија камена, које се има употребити према степену успона,. према већој или мањој фреквенци цеста, према саобраћајним средствима ит. д. итд.

— Против подизања фабрике пипела „Бата устао је г. Влад. Бецић, претседник удружења обућарских мајстора у Београду тражећи, да се у интересу 250.000 наших грађана, који живе од обућарског рада, не изда одобрење за изградњу фабрике.

— Нова творница цемента крај Сплита. Неколицина сплитских капиталиста затражили су концесију у сврху оснивања творнице „Алит цемент“ д. д. за производњу клинкера и цемента. Творница ће се подићи у Дује-Пијат, ког Копилице, напрама Врањицу крај Сплита. Седиште друштва биће у Сплиту, са акционарском главницом од 4 милионг динара.

—У Београду се оснива ново акционарско друштво под именом „Ковнипа а. д.' са главницом од 1.5 милиона динара. Конституирајућа скупштина била је одржана 9 о. м.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 523

— На 1. МЕ. је из фабрика намештаја у Рабенау у Немачкој отпуштено око 1.000 радника, јер нису пристали на тарифно снижење надница.

— У Шаризу је свршена међународна азотна конференција ; закључена је конвенција европске индустрије азота (СУА), а дошла је до споразума и за чиленскм произвођачима. Уговор важи за читав свет изузев Уједињене Државе.

— Fabrika asfalta a Mariboru. „Morgenblatt” javlja, да je u Maribaru boravio predstavnik firme Neuchatel AsphaltsCompany i da je s predsednikom mariborske opštine g. Dr. Juvanom vodio pregovore radi eventualnog podizanja jedne fabrike asfalta u Mariboru.

— Полугодишњи биланс американске аутомобилске индустрије. Од свих америчких индустрија изгледа да је криза најјаче захватила аутомобилску индустрију. Док је у првом полугодишту 1930 год. била редукција пословања у жељезној и челичној индустрији 15%, код аутомобилске је индустрије назадовање 32.1%. Првих шест месеци те године фабриковало се је свега 2,191.000 аутомобила, што чини 1,034.000 кола мање во у истом времену прошле године. Услед даљње кризе затворене су многе велике аутомобилске фабрике, па и Форд мотор Комп. у Детроиту на неизвесно време, бар док се силни штокови продаду.

Ескпорт аутомобила назадовао је за 43% и то од 173 милиона долара на свега 126 милиона долара. Светска криза присиљава аутомобилску индустрију Америке па и целог света да се наново оријентише.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Удружење пољопривредника Дунавске бановине одржало је 12. августа прву пленарну седницу. Председник Удружења г. Ђока Дунђерски, нагласио је у свом поздравном говору, да наши привредници не смеју да седе скрштених руку и да очекују од државе, него „приватна иницијатива има у првом реду да учини своје."

— Јављају да је житна кампања у Русији веома рђаво започета. План за месец јули извршен је само 38,6% (без млинског ујма). Главни узрок је жива агитација кулака и све јача шпекулација житом.

— У неким деловима Америке стање пољопривреднка јС веома тешко. У свему је сушом погођено око ! милион фармера са породицама. Највише је страдала сточна храна; око 12% читаве стоке у Америци отпада на настрадале крајеве. Председник Хувер је сазвао конференцију гувернера пострадалих држава ради саветовања и подузимања мера за сузбијање тешке кризе. |

— Švajcarska ogledna stanica za priplod u Rumuniji. Ministarstvo poljoprivrede u Bukureštu sklopilo je ugovor sa Švajcarskim Savezom odgajivača stoke za priplod, o osnivanju jedne ogledne stanice u Rumuniji. Rumunska vlada je odobrila da se fa stanica osnuje na imanju Becleana kod Fagras-a. Švajcarska se angažuje da će držati naimanje 60 grla za prodaju. Ugovor je zaključen na 10 godina, ali Švajcarci mogu odustati u svako vreme sa polugodišnjim otkazom.

— Sejanje lana, prema informacijama Međunarodnog instituta, je ove godine povećano u Rumuniji za 15%, Finlandiji za 10%, Austriji 4%. Manje je bilo zasejano, nego laniske godine, u Sov. Rusiji za 49%, Belgiji za 10%, Čehoslovačkoj za 5%, Irskoj 25%.

ар Ета

певали ита

ili Oe ___: M Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ . Загреб || Пе БА : Заступништво Београд, Кнез Михаклов Венац 13-14 5 Тазкога бр. 2 ШКОДОВКА, Љубљана : ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд : Шкода 8 ереб Телефони: 29-36 и 27-37 "израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне чижињере Телефон 41-97