Narodno blagostanje

13. септембар 1930.

поступак је заведен код 587 према 678 у јулу а нагодба је дигнута код 525 према 775. — Stečajeva u mesecti avgustu, prema podacima „Jugoslovenskog društva za zaštitu verovnika u Zagrebu, bilo je и:

celoj državi 30, a u prvih sedam meseci o. pg. 473 i to: meseca avgusta za 7 mes. 1930.

Srbija i Grna, Gora 17 296 Hrvatska i Slavonija 3 50 Slovenija i Dalmacija 5 67 Bosna i Hercegovina 1 13 Vojvodina 4 47

30 413

Prema prošloj godini broj stečajeva se, u prvih sedam ·meseci povećao u Sloveniji i Dalmaciji za 55;8%, u Bosni i Hercegovini 30% i u Mojvodini za 23,6%. Manje ije bilo u Srbiji i "Crnoj 'Gori za 53,9 i Hrvatskoj i Slavoniji za 13,9%.

ЗАДРУГАРСТВО

— Напредовање задруга Срба привредника. Има код нас врло много људи, нарочито међу политинарима, који сматрају да је индивидуалистички дух нашег народа толико јако развијен, да је он негација сваке задружне идеје; де се задруга још једино може подржавати озго. Ми смо се више пута бавили Матијевићевим задругарством, односво задругама Срба привредника. Оно је почело са најсиромашнијим и најмање способним за штедњу са шегртима. To су као што знамо пасивна лица народне привреде, њима се само може дати, а од њих сене може ништа очекивати. Матијевић своју човекољубиву идеју потпомагања сиротиње за оспособљавањем за, трговачки и занатлијски позив везао је за задругарство и ово је показало врло велики успех. Следећа таблица нам показује лично и 'имовно стање задруга «Срба привредника :

Име Задруге Чланова _ Уплаћено Издато зајмова | Дин. Дин.

Београд 2.037 4,917.123.52 2,414.850.Загреб 411 1,133.323.34 920.294.50 Винковци 116 134.336.65 104.935.Сомбор 175 141.998.95 109.200.Срем. Митровица 38 255.170.— 137.500.Нови 'Сад 265 557:813.60 :431.875.—4 Земун 168 794.115.— 410:000.Панчево 196 68.000. — 28,000.Вршац 235 854.154.— 630.000.Сарајево 151 231.400.—

Пурачић 380 700.000.— .300.000.Тузла 520 1,200.000.— 700.000.Ниш осн. пре 3 мес. 47.800—

- 4192 11,036.495.06 6,294.654.50

Ми мислимо да овој таблици не треба коментара. Од 4972 члана огроман је број шегрта, т. ј. оних лица у привредном животу, код којих се до скоро није ни мислило да могу да штеде. Тешко данас да има шегрта из Матијевићеве школе, а да немају штедне улоге у својим задругама.

Г. М. Стефановић, директор Јадранско-Подунавске банке, наследник покојног Матијевића у овоме задатку допринео је, да се осети нов полет у Матијевићевом задругарству. Једна нова етапа у развићу тог задругарства и то врло важна почиње 14. ов. мес.

У недељу ће се у Земуну основати Главни задружни савез задругарства Срба привредника. Тиме ће добити кровну организацију један млад покрет. Територијална распрострањеност по целој земљи изазива потребу централне "организације. Ради се на оснивању нових локалних задруга. Како посао око оснивања нових задруга најбоље може да обави Главни задружни савез, то је'наронито „вбог оснивања Главне задруге било неопходно потребно.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|| задруга, колико их је било 1.

| них, 4316 за пољопривредне сировине,

Страна 589

— „Од 52.153 (прошле године 51.017) регистрираних јануара 1929. у Немачкој, 23.262 су са неограниченим јемством, 125 са доплатом а 28.766 са ограниченим јемством.

Према врстама било је: 22.174 кредитне, 1739 обрт1012 за куповање робе ; 7426 за пољопривредно оруђе, 1783 потрошачке и 4.383 грађевинске задруге. На ново основаних у год. 1929. било је 1685, а распуштених 1274, што показује чист прираст од 411 задруга. |

— Skupština Saveza hrvatskih seljačkih zadruga održana je 10. sept. u Sarajevu. Skupštini je prisustvovao ministar SOCi_jalne politike g. Preka.

ПРИВРЕДНА КРИЗА

— Француска привреда до сада у главном није много осећала кризу, која влада у суседним индустријским земљама. Али и код ње се појављује погоршана коњунктура. Иако срж француске привреде, особито тешка и хемијска индустрија и грађевинарство у последњим месецима налази изванредно запослење, ипак је будућност неизвесна. У сваком случају последице рђаве коњунктуре већ се показују У индустрији луксузне и текстилне робе и у продукцији аутомобила. Потражња је код свих индустријских грана знатно ослабила. Очекује се, да ће због пада цена сировинама пасти и цене готових продуката, стога продуценти раде опрезно, и држе што је могуће мање робе на складишту. К томе треба додати тешкоће индустрије да прилагоди цене коштања тржишним ценама, које падају. Терети, које је држава социјалним осигурањем свалила на леђа индустрији нису мали, а још су и повећани код неких индустрија по"бедом штрајкаша у лилској области. "Га је победа незнатна, јер се ту ради о 12 хиљада радника, који су, пошто им је гудовољено захтевима, опет преузели рад. Преостало је још више од 160 хиљада штрајкаша већином текстилне струке. Колики ће терети текстилне индустрије бити онда кад она морадне капитулирати пред добро организованим штрајKOM? A то је неизбежно, премда су претставници послодаваца досад категорички отказивали сваки споразум нада-

| јући се, да ће нужда и глад код радника већ учинити своје.

Правили су рачун без крчмара, јер се ту умешао Главни

|| раднички „савез, који је апеловао на целокупно радништво || француско, да помогне штрајкачима у борби. Од њега штрај-· | xe добијају приличну помоћ.

Радници траже, како је познато, да им се наднице саобразе поскупљеном животном стандарту плус осигурање, које морају сада плаћати. Послодавци су изјавили. да су спремни плаћати на крају године осигурање за оне раднике, који сместа преузму посао. То би била нека врста премија верности.

Радници су одбили понуду, јер они траже повишицу надница, а не олакшавање од социјалног осигурања. Осим тога ова премија верности јако сличи на мито за ломљење штрајка. Немогуће ју је примити, јер она својим условима веже слободу радника.

ТУРИЗАМ

— На позив друштва „Путник“ допутовао је у нашу државу г. Хенри Корард, директор Француске хипотекарне банке. Г. Корард је већ био у Загребу и Београду, а сада се, уз пратњу једног изасланика друштва „Путник“ налази у Далмацији. 'Оо ће да пропутује целу нашу државу и да детаљно проучи наше туристичко и хотелијерско питање.

Према саопштењу које смо добили од друштва „Путник“ две ствари има да се реше :

1) Да ли је рентабилан туризам. Хоће ли смети у њега да се уложи већи капитал за подизање модерних хотела ;