Narodno blagostanje

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 604

текстилну робу док је извоз сировина опао. Увоз у Немачку у истом месецу износи 795.5 мил. т. ј. смањен је за 115 мил. у првих осам месеци је досада постигнут извозни вишак од 1 милијарде.

— У Бриселу је закључена интерпарламентарна трговинска конференција. Једногласно је донесена резолуција (азузев Енглеза) Међународном поједностављењу права и правног поступка.

Предлог пољских делегата за оснивање једног међународног пољопривредног кредитног завода решаваће се на идућем конгресу у Прагу.

— У француској је основана фирма „Финансијер текстил пур ла франсе е л етранже“ са 90 милиона франака А-К уз суделовање румунских и аустријских банака.

У Управном Одбору се налазе: француски текстилни индустријалац Ежен Мот, Оскар Кауфман и Лазар Маргулис, од Румунске Кредитне Банке у Букурешту, Бруно Рубинштајн од Банке Крисовелони А-Д. у Букаресту, Ото Дојч од Аустриског кредитног завода, Беч; М. Серис од банковне куће Лазар Фрер и Комп. у Паризу и Жилијен Леблан од Текстилног друштва Леблан и Ко. у Лилу.

ТРГОВИНА

— Izvoz svežeg voća preko Subotice izneo je od 1. avgusta do 10. septembra 2260 vagona. Dnevno prolazi kroz Suboticu oko 100 vagona svežeg voća, od toga 3—4 vagona grožđa, 80 vagona šljiva, a ostalo jabuka i drugog voća.

— Završen je uređaj irgovinskog muzeja u Beogradu. Ministarstvo trgovine i industrije radi na Pravilniku muzeja, koji će biti otvoren u oktobru.

— Pre kratkog vremena su članovi benzinske kartelne konvencije u Nemačkoj bili primorani da odobre popust cene benzina u Hamburgu i okolini. Sada je utvrđeno da i neke berlinske firme, članice konvencije, češće prekoračuju konvencionalnu cenu bez obaveštenja ostalih članova. Izgleda, da su berlinski trestovi na popust u ceni primorani radi prodiranja jeftinog rumunskog benzina, jer je razlika između konvencionalne cene i cene rumunske robe 5—7 pfeniga po litru.

— Цене Ha велко и на мало у Француској показују у последње време знатан размак. Док су цене на велико већ три месеца стабилизоване (са 548 пао је на 544) дотле је индекс цена на мало порастао за 5% (са 601 на 6267. Од маја 1929. индекс цена на мало није достигао ту висину. У септембру 1929. се спустио на 602, порастао у новембру на 618, док није стално падао, и у априлу 1930, био 586, од када стално расте, и до јуна порастао за 7%.

— Француска је за трговину вина у флашама увела 15. августа прописани тип флаша. Има 13 разних типова, у којима је одређено, колико поједина флаша мора садржаБати вина. Тако флаше дво-литре морају садржавати 200 центилитара, од литра 100, пола литра 50 и т. д. Дозвољена разлика је од 2% више или мање. За специјалне врсте вича предвиђено је колико поједина флаша мора да садржи; тако Бордо вино 75, мала флаша Бордо-а 37,5, велики Бургињон 80, мали 37,5 и т. д.

КОЊУНКТУРА

— Белгија је успоставила Привредни Савет, коме ће бити поверено да испитује сва привредна питања и да о томе даје влади своје мишљење.

— У општини Колбермор у Баварској је беспослице тако велика, да је сваки четврти грађанин без посла. Со: пијална беда је пеописана. Савет општине обратио се но владу ради хитне помоћи. Овој беспослици много је допринела рацивнализација у фабрикама Колбермор Унион. Велико је огорчење изазвала чињеница, да је ова фирма дивиденду повећала од 6 на 10%, док је прилог за убла-

жавање социјалне беде, који је прошле године износио 30 хиљада марака сада потпуно укинула.

— Пре извесног времена је банновна фирма Ли, Хајпинсен и Ко, из Бостона, дала Немачкој краткорочан зајам у форми редисконтовања Кригерова зајма од 500 мил. мар. пре његовог рока, и то у савезу са неким немачким банкама. У ту сврху је био делегиран из Бостона Џон Марнениз, познати финансијски стручњак. По своме бављењу у Немачкој овај финансијер је изјавио да су главни узроци привредне депресије у Немачкој немање самопоуздања и бежање капитала. Привредна депресија ће у Немачкој ишчезнути одмах, док се пронађу нова тржишта, а страни капитал буде стекао поверење у привредно стање Немачке.

РАЗНО

— Према конгресу Савеза српских земљорадничких задруга за Босну и Херцеговину, који се одржао 10. септембра у Бјељини, било је у Савезу учлањено : 114 кредитних,

'5 млекарских и 2 занатске задруге. У свему је било 5135

удела са 9500 задругара. Имовина свих хартија је износила 19.414.000 динара, а промет 82 мил дин. Просечно стање поједине задруге је било : актива 173.000, дуг Савезу 68.000, улози 72.000, рез. фонд 20.000 динара.

Савез је у току године поделио задругама кредита за 1! мил. динара.

— Генерална дирекција руда израдила је нов рударски закон и упутила га финансијском комитету министара.

— На међународном задружном козересу у Бечу, који се одржао, како смо јавили, од 25. до 28. септембра, било је заступано 40 држава, са 117 савеза и федерација, у којем је било учлањено око 56 милиона чланова. Наше задругарство није било заступано.

Конгрес је завршен са успехом. Поред одржаних ипредавања, која су пуна значаја, успостављена је јача веза међу задругарством уошште а нарочито између потрошачких и кредитних задруга у свету.

— Цене хлеба у Паризу изазвале су велику полемику у француској јавности. Док су цене хлеба непосредно скакале увек паралелно како су се дизале цене жита и брашна, дотле су оне, при падању цене, увек далеко изостајале иза свих цена.

Тај исти случај је и код упоређења цена хлеба са генералним индексом коштања живота. У последњем триместру 1927. год. индекс коштања живота се дигао за 17%, док су цене хлеба спале за 7,7%, Године 1928., од другог до четвртог триместра, индекс коштања живота је порастао за 2,3%, док су цене хлеба пале за 9,2%.

-— Копстез Зауега srpskih zemljoradničkih zadruga održaće se u Beogradu 27. i 28. septembra.

— Londonske banke, koje prodaju na kontinentu zlato u šipkama, služe se sve više avijonom pri odašiljanju. U tu svrhu je „Imperial Airways” društvo za vazduhoplovstvo застао | na aerodromu u Krojdonu čelične trezore. Transport zlata se vrši samo noću posebnim avionom. Po zaključenju dnevnog rada banke, uveče, zlato. se šalje na izletište i u 1 sat po ponoći već je u trezorima kontinentalnih banaka.

— једна норвешка рибарска лађа наишла је на не точном делу Гренланда на богате изворе петролеја. Оток Гренланд се, како је познато налази под данском влашћу.

— U Ministarstvu šuma i rudnika izrađena su dva projekta zakona: zakon o organiziciji Ministarstva šuma i rudnika i njegove spoljne službe.

— Ministarstvo šuma i rudnika zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, izradilo je Zakon o beskamatnoj pozajmici u 1хгаđenoj građi, naseljenicima i optantima, za podizanje kuća. Zakon predviđa gradnju 4000 kuća. Građa će se davati iz državnog šumskog preduzeća „Dobsrljin-Drvar”.