Narodno blagostanje

20, септембар 1930.

У међувремену се Ђанини повукао са водећег положаја своје Трансамерика корпорешн. На тај положај је именовао бившег директора банке Блер и компанија Елајшу Уокера. Ђанини је одавно мислио да се повуче, да би скинуо неамериканско име са консерна. Он је то учинио чим је нашао следбеника. Приликом фузије са „Блер и компанија" у 1929. години Ђанини је упознао Уокера као главну личност у Блеровој банкарској кући и после кратког времена дошао до уверења да он одговара потпуно његовим захтевима, да је човек такође од великих концепсија, велике способности и велике радне снаге и пошто га је устоличио за претседника у централи у Сан Франписку, он се повукао. А пре тога је приређена велика свечаност од стране Бенк оф Америка у Њујорку.

Дирљив је и човекољубив, чак рекли бисмо и демократски био говор, који је држао Ђанини персоналу приликом свечанога растанка. Другом приликом ћемо се забавити тим његовим врло опширним говором, који је заснован на идеји, да решење сопијалног питања лежи у томе, да персонал преузме све акције подузена у коме служи. Капитал припада оном, који ради, казао је Ђанини. Акционари, који су далеко од подузећа, паразити су, а тај елеменат непотребан је друштву.

Ђанини је тријумфовао над Њујорком. Изгледа да му је то био каприц и да није хтео да се повуче док не изведе ту своју заветну мисао.

Он много полаже на Бенк оф Америка, понос и традицију американског банкарства. Кад је пре кратког времена извршена реорганизација његових подузећа, Бенк оф Америка, њујоршки експонент конзорцијума Ђанинијеве групе, остала је потпуно самостална. Чак је и на спољашност обратио пажњу. Бенк оф Америка основана је 1812. године. До 1831. године она је била закупац куће, која је данас њезина својина. А после две године је купила са још два плаца у Мап збее! и један у Мат 5тее! за 70.000 долара, а 1835. године је почела другу своју зграду. 1853. године је у тој згради вршен клиринг међу њујоршким банкарима. То је почетак данашњег њујоршког Клиринг хауза. Бенк оф Америка подигла је 1880. године још једну зграду, а 1888. трећу деветоспратну, која је онда сматрана за најлепшу у Ситиу. Пошто се фузионирала 1922. са три банке, 1923. подиже она своју зграду, четврту.

Интересантно је бацити поглед на сва подузећа којима управља Трансамерика корпорејшн, коју данас једнодушно сви американски стручни листови називају највећом холдинг компанијом за акције банака.

Бенк оф Америка (Њујорк) 59.35% Бенк оф Итали (Калифорнија) 99.66% Бенк оф Америка оф Калифорнија 98.00% Фајрет Нешјенел Бенк (Портланд) 50.05% Вапса ад' America e d Italia 57.02% Америталиа Корп. 69.79% Бенкитали Мортгеџ Ко 100%

Калифор. Џојнт ленденбенк С. Франциско 100% Пасифик фајр Инсјуренс Ко 100% Бенкитали агриколторел Кредит Комп. – 100% Оксидентел лајв инсјуренс Ко | 100% Оакленд Бенк 100% Консоледетед фаундри 56% Мерченд Нешјенел Рилти Корп. 100%

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 595

Капитал Ко 100%

Америкен Скјурити Инсјуренс Корп. 100% Америкомерсјел Корп 100% Оксидентел Корп 100% Оксидентел Инвестмент Ко 100% Интер Континентал Корп. 100% Бенкитали Ко оф Америка 100%

Као што напоменусмо Ђанини је имао слабост према банкарским подузећима и њихове је акције првенствено куповао, али у последње време почео је да се шири и на остале гране. Тако на пример почео је да осваја осигуравајућа друштва, затим хипотекарне банке, а у последње време саобраћајна и трговачка подузећа. |

Најновија реорганизација састоји се у томе, да | је целокупна актива Трансамерика корпорејшн подељена у осам група а за сваку је групу створена нарочита компанија.

Тако по речима Е. Уокера Трансамерика постаје једна суперхолдинг-компанија са 100% учешћа у 8 великих компанија. Прва компанија ће обухватити само банкарска подузећа, друга хартије од вредности нарочито јавно-правне; трећа хартије којима се тргује на берзи уопште; четврта стране хартије и папире уопште; пета стална трговачка индустријска подузећа; шеста специјалне аграрне банке у Америци; седма осигуравајуће компаније и осма хипотекарне банке. Доцније ће се видети како ће се развијати даље подела посла, казао је г. Уокер. Тако би на пример у прву компанију за банке ушле Бенк оф Итали, Нешенел бенк оф Итали компанија, Бенк оф Америка, Бенк Америка Блер корпорејшн, Бенк оф Америка оф Калифорнија, Корпорејшн оф Америка и остале банке. Свака ће од тих компанија имати засебну управу, у централи Трансамерика корпорејшн, на чијем ће челу бити човек стручан и способан и целокупни персонал за то специјално оспособљен. При томе треба имати у виду да је свако од тих саставних подузећа често огромно подузеће за себе. Тако на пр. Бенк оф Итали има 292 филијале и 1.500.000 улагача. То је како изгледа највећи број уопште у Америци.

Бенк оф Итали је нарочито фаворизирана јер је то почетак Ђанинијеве банкарске каријере, примајући улоге на штедњу од многобројних талијанских емиграната у западном делу Северо-американских држава.

31. децембра 1929. године укупна актива Трансамерика корпорејшн износила је 1167,12 милиона долара од чега највећи део акције банака. Чиста добит је износила 67,32 милиона долара, односно 3 долара по акцији, са номиналном вредношћу од 25 долара. Акција има свега 24 милиона. Дивиденда дакле износи 12% од номиналне вредности.

У годишњем извештају који је поднео акционарима сам Уокер, указао је он на чињеницу, да акционари не могу очекивати да у будуће поједине корпорације, које купују само хартије од вредности, онако колосално зарађују као што је то било последњих неколико година. Не може се више на хартије од вредности толико много зарадити, вели он. Нова дирекција пак сматра за дужност да продужи експанзију, али да пређе и на трговину и индустрију. У исто време напомиње Уокер, да ће и територијална експанзија да се форсира и да ће сфере интереса раширити на цео свет,