Narodno blagostanje

27. септембар :930.

secima. lako vidimo, da je u junu prema maju OVa grupa opala za čitavih 2.88 poena, a ovoga imeseca je poskupela — u doba kiselih krastavaca i salate što je, kao što rekosmo, razumljiva pojava.

Cena goriva i maziva je i dalje u opadanju. Od 96.06 u maju, indeks je pao u junu na 92.25 a u julu na 92.47. Pad iznosi dakie 3.59 odnosno 0.78 poena. Šleski ugalj je nešto poskupeo, ali su se snizile cene domaćeg uglja, koksa, a pre svega opale su cene drveta; i ova pojava je u vezi sa opštom situacijom na evropskim tržištima gde preovladava stagnacija u pogledu prodaje drveta. Prema januaru 1929. godine cene su pale za 8.53%.

Najveći pad cena pretrpeli su u ovomie mesecu kolonijalni proizvodi. Na svetskome tržištu njihovo je stanje očajno, ali se to kod nas na našem: domaćem tržištu slabo oseća. ipak leže glavni raziozi pada od 4.46 na 90.18 poena u padu cena kate, pirinča, bibera i zejtina. Dok |e pad prvih proizvoda u vezi sa opštom međunarodnom besom, to je situacija kod zejtina jedna specifično domaća pojava. Od 16.10 dinara, koliko su iznosile cene zejtina u junu, one su u julu spuštene na 13.50 zbog žestoke međusobne borbe domaćih fabrika u Zagrebu i Primorju. Dakle ovde nam se pokazao jedan potpuno slučajan uzrok, koji |e dejstyovao па ораdanje cena pa sledstveno i indeksa, i koji je potpuno

= а

_ ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 613

eksogene prirode; zbog toga smo ga morali i navesti, da bi izbegli eventualne pogrešne konkluzije. Koliko slabo veza ima naše domaće tržište sa svetskim u pogledu cena kolonijalne robe, dokazuje činjenica, da su prema jannaru 1929. godine kod nas pale cene za oko 10%, a na svetskom tržištu za 40 do 70%! Podaci za mesece avgust ı septembar biće od još većeg interesa!

Kod poslednje grupe, naime kod grupe industriskih proizvoda imali smo u junu prema maju ogroman pad. Tako su samo metali opali u mesecu junu Za Čitavih O poena, što je u glavnome prouzrokovao Dakar, odnosno međunarodni kartel bakra, koji je odjednom snizio svoje cene. I ovoga meseca su industriski proizvodi u opadanju, ali su razlike mnogo manje: drvo i građevinski materijal pao je za 0.58 (u prošlom mesecu za 2.62), metali za 0.47 (za 9 poena) a ostalo za 0.27 (u prošlom mesecu primetali smo porast za 0.84 poena).

Jedno veoma povoljno dejstvo moramo još napomenuti: naime to, da se u toku poslednjih meseca makaze cena polako ali stalno zbližavaju, jer su cene poljoprivrednih proizvoda u porastu, a one industriskih u opadanju. Ova je konstatacija od odlučujuće važnosti po našu privredu.

Kao što rekosmo, totalni indeks iznosi 82.82; to znaći, da su ti julu o. g. cene na veliko opale prema cenama u jantaru 1920. godine za 17.18%.

за

Монополски приходи у јулу

_ — Сталан пораст прихода; најјаче код дувана и петролеја —

Јули с Јули Тили— Јуни _тили—

Apr 1930. 1929. у 1930. 1930. у Јулу1930 У милионима динара

Дуван 160.9. 1585 -- 74 1585. | 74 Со 174 210 _ 235. 188. = 09 Петролеј 8.8 22. -- 0.0 64 - 2,4 Жижице 11.4 10.0 1 (058 105. == 09 Харт. за циг. 99. 12 – 242. 1000. == 0 Разни приходи 1.5 04 -- 1.0 4 5 11 Укупно 2104 2011. =- 91. 1999 -= 108

Кретање монополских прихода у јулу 1930. тодине даје веома повољну слику: повољну по стање државне благајне а повољну и по опште привредном смислу, јер се податци о кретању монополских прихода могу употребљавати и као индикатори иривредне динамике: повећање монополских прихода је анологно повећању потрошње, а повећање потрошње указује на појачање куповне снате. То значи: да је привредна депресија, која се је осећала у мају и јуну сада већ преброђена.

Укупни приходи од монопола износили су у јулу ове године 210.1 милион динара, а, то је за 9.1 милион више но у одговарајућем меседу прошле тодине и за, 10.8 милиона више но у јуну 1980. године. Главно повећање монополских прихода, долази прво од дувана: његови приходи износе 160.9 милиона динара, док су у јулу 1929. односно у ју-

ну 1980. износили 158.5. Пораст износи дакле према једном као и другом месецу 7.4 милиона, односно 0.4%. Снажан пораст показује такођер приход од петролеума, који износи 8.8 милиона; у јулу прошле године достигао је једва 2.2 милиона те према томе пораст износи 6.6 милиона или 300% а према јуну 1930. године износи пораст 2.4 милиона, односно 37.5%. Даље показују повећање и приходи од жижица, (за 0.9 милиона) и разни приходи (ва 1.1 милион динара).

Мањак показују приходи од соли и хартије за цигарете. Код соли износи мањак према јулу прошле тодине 3.5 милиона, а према јуну ове године 0.9 милиона динара. Хартија за цигарете подбацила, је према јулу 1929. за 2.7 милиона према јуну 0. г. за сто хиљада динара, (износи 9.9 мили. оба, динара).

Од 1. јануара до 31 јула 1930. године државни монополски приходи износили су 1319.8 милиона динара, (у истом периоди 1929. године 1256.2 милиона) што значи, да су у овој години већи за 68.6 милиона динара. Од тога апсолутног вишка, отпада тлавни део на повећање прихода од дувана, које износи читавих 61.1 милион динара код укупне цифре од 995 милиона. Тако исто показују и свм остали артикли вишкове, осим хартије за цигарете, које су у овом периоду према прошлотодишњем подбацили за 11.5 милиона, динара.

ТРГОВАЧКИ OD DEI IE ONIH ЗАВОД А. Д. РЕЂЕ

К. а. РОМ 2 СО.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ. БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

Вука Караџића 3. Бориславићева 7.