Narodno blagostanje

Страна 648

ДОГАЂАЈИ

Prigodom posvete kamena temelica za proširenu zgradu Državne hipotekarne banke rekao ie gospodin upravnik banke među ostalim:

Pomorski kredit

Ima, međutim, jedna misao, koja ostaje zavjetna misao uprave Državne hipotekarne banke, a to je da prvom prilikom, za koju ćemo se sami potruditi, da što prije dođe, stvorimo pomorski kredit, da pružimo ruku na naš Jadran, koji je bio vječni san našega naroda, a koji je danas ostvaren”.

Te su riječi probudile velik interes u zainteresovanim krugovima. Stvar bi bila od velike važnosti za naše pomorstvo i u normalno vrijeme, a kamo li ne danas, gdje gospodarska kriza nije poštedila niti naše brodovlasnike. Međutim nužno je, da se naši kompetentni krugovi upozore, da pomorskoga kredita u većoj mjeri ne može biti bez pomorske hipoteke, odnosno bez zakona o pomorskoj hipoteci.

Institut pomorske hipoteke nije kod nas potpuno гату!ien. Postoji u sasvim zakržljaloj formi. Code Napoleon, što kod nas vrijedi, kaže u čl. 190., da su brodovi pokretnine. Hipoteka se u pravilu razumijeva na nekretnini, a kako Code Napolćon niti gdje govori, da se brodom u pogledu kredita postupa kao s nekretninom, očito je, da prema Code Napolčonu brodske hipoteke nema. Ipak određuje S 12. nrvatsko-ugarskoga zak. čl. o registrovanju brodova, da u pomorskom registru treba da bude rubrika, u koju će se među inim upisati založna prava, što brod terete. Naredba Pomorske oblasti u Bakru od 20. X. 1919. broj 1300—1919., o upisu pomorsko-trgovačkih brodova i lađa preuzela je u S 12. tu ustanovu doslovce: „Osim toga ima se u upisniku držati jedna otvorena rubrika za slučajne daline primjedbe, n. pr. o zalozima, ustupanjima i brisanju broda ili brodarskog udjela i t. d.”. Odredba je ta inače za pokretnine sasvim nepoznata. Naši pomorski registri imadu takvu rubriku, sklapaju se zajmovi sa založnim pravom na brod, pravom, koje tereti brod i onda, kada promijeni vlasnika. Naši sudovi respektuju to pravo zaloga, te brodska hipoteka nekako i postoji, no ipak ne onako, kako je to u modernoj državi nužno: princip, da bez upisa nema založenoga prava na brod, nije kod

nas proveden. Dok ne postoje točne pravne norme o Бгодзкој

hipoteci, teško је pozajmljivati novac na brod, jer je moguće, da je već prije stečeno pravo ručnoga zaloga na isti brod, a ni vlasnik broda nije dosta vezan u pogledu svoje obaveze.) Sudovi doduše respektuju upisano založno pravo na brod, naročito gde nema oporbe, no u slučaju konilikta recimo između upisanoga založnog i kasnije ručnog založnog vjerovnika, sudu će nedostajati pozitivna zakonska norma za zaštitu hipo~

1) Sr. Danjon: Traite de droit maritime. Paris 1915, 1916 sv IV. str. 7., koji kaže, da založno pravo na brod imade praktičnu vrijednost samo, ako je skopčno s t. zv. „droit de suite” za vjerovnike. To znači, da se promjenom vlasnika broda, koji je zajam sklopio, ne smije izgubiti pravo zaloga, jednom riječju, založno pravo mora biti stvarno i onda, kad zalog nije u rukama vjerovnika, Zato je pak nužna izričita zakonska odredba, koje kod nas nema.

ares iarısrrı 0

Љубљана Шеленбургова бр, 7.

ТЕЛЕФОН 5-78

|| Телеграми | |ШКОДОВКА, Љубљана | Телефопн: 29-36 n 27-37

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И ПРОБЛЕМИ

. Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА

Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венац 13-14

Сизрађује све пројекте и шаље на захтев своје стручне ишжкињере

Бр. 41

tekarnog vjerovnika. Tko će u takvim prilikama pozajmljivati novac brodovlasniku?

Treba dakle donijeti zakon o hipoteci na brodove. To je moguće na dva načina: ili da se stvori poseban zakon od nekoliko paragrafa ili pak da se čeka da dovršenje kondifikacije pomorskoga trgovačkoga prava, za koje je dovršenje ministar pravde baš ovih dana imenovao komisiju.

Jedno rešenje je potrebno i to hitno potrebno.

Dr. Julije Mogan, Zagreb.

Krajem meseca septembra t. g. održala se u Bruxelles-u međunarodna konferencija ekonomske znanosti, koje je organizovalo Društvo za ekonomsku politiku Belgije. Konferencija je trajala dva dana. Prvi dan je bio dan čiste znanosti „la journće de la science pure” a drugi dan aktivnog života „la journće de la vie active”. Svrha konferencije je bila da „konstatuje stanje, u momentu njenog sastanka, glavnih problema proizvodnje, zamene dobara, državnih i privatnih finansija”.

Prvi dan su bili referati o „slobodnoj trgovini i njenim doktrinama i delima 1855., 1918. i 1930. godine”. O tome su govorili profesori univerziteta, a kao zaključak debate bio je slavlje slobodne trgovine, sa malim neodređenim niansama re-

Međunarodna konierencija ekonomske znanosti

zervisanosfi. Drugi dan nastao je preokret. Carinsku zaštitu je veliki

deo govornika branio; dok su je neki nazivali sredstvom za izbore. Profesor Michels je rekao da Amerika ne bi nikada mogla da dopre do današnjeg prosperiteta, da nije bilo carinske zaštite. Profesor Baudhuin se izjasnio za umerenu carinu od 5—10%.

Uspeh konferencije bio je da se dokazao neuspeh ekonomske kolaboracije. Pored svih napora koji se u tome pogledu čine, njena mogućnost je još uvek daleko.

У претпрошлој суботи освећен је темељ нове електричне централе, коју подиже Швај царско удружење банака на основу _ концесије добијене од Боградске општине. За експлоатацију ове концесије основано је друштво а. д. Снага и светлост. На овом освећењу друштво су престављали грађев. инж. Г. Шнитер и г. Павле Стаматовић, доскорашњи директор општинске електричне централе и, како листови јављају, будући директор ове швајцарске централе. Главни претставници друштва, и они са швајцарског и они са домаћег тржишта, нису ту били.

После освећења, приређена је закуска, како је то већ уобичајено. Листови доносе, да је општински одборник Г. Д-р Аранђеловић у здравици „пожелео успех друштву, које подиже централу и истакао да је ово врло значајан дан за индустријадизацију Београда“ (Време 28/1Х).

Г. Д-р Аранђеловић је могао пожелети да ово друштво с успехом искористи своју концесију, која се на свет. јавила као грешно чедо једне афере. То је његова ствар,

Индустријализација Београда.

Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми: ШКОДА — Загреб Телефон 41-97

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Телеграми: ШКОДА Београд