Narodno blagostanje

' 11, октобар 1930. 1:

дужника са његовим повериокоји се у стечај уопште

Постигнуто поравнање стец. цима протеже се и на повериоце нису пријавили.

У прошлом броју наш уредник T. Павловић објавио је чланак О правним последицама принудног поравнања. У њему је заступано гледиште, насупрот скорашњој судској пракси, да се принудно поравнање односи на све хирограферне повериоце стечајног дужника, чије су тражбине постале или постојале у времену пре отварања стечаја.

Благодарећи љубазности г. Д-р Симе Алкалаја, адв. објављујемо данас врло добро образложено решење Београдског трговачког суда од 28. октобра 1926 год. бр. 53613, које стоји на истом гледишту, које заступа наш урелник. Ово решење показује да код судова нема постојане праксе, јер је исти суд три године доцније донео решење, које је у уредниковом чланку обележно као погрешно и опасно.

Разлози суда кажу ово:

„једна од одлика стечаја је његов публицитет, што значи законску претпоставку да је стецишно поступање над имовином једног презадуженог лица свакоме познато. Па кад та предпоставка важи за заинтересована лица, онда се она за суд, који стечај отвара, претвара у једну ноторну ствар. Зато је овај суд и тражио потребни извештај овога стец. оделења односно стец. поступања над имовином дужника М. Из тога извештаја под Бр. 53613, види се, да је решењем овога суда, од !1. маја 1926 год. Бр. 23614 отворен стечај над целокупном имовином дужника М. и да је скинут 26. јуна тек. год. решењем Бр. 31923.

„Шта је стечај, речено је у S 1. стец. пост. Та законска дефиниција означава у исто време циљ установе стечаја : равномерно намирење свих поверилаца неког презадуженог лица из целокупне његове имовине. Баш због тога начела универзалности стечаја, по коме стечај треба да обухвати све повериоце презадуженог у тренутку отварања стечаја и целокупну његову имовину, и стављено је у дужност надлежном суду (85 21 стец. пост.) да отварање стечаја сходним начином објави. По тој објави, према ТУ ставу S 22 стец. пост. „сваки који што тражити има, треба да се код овога суда нађе или сам или пуномоћника да пошље у 9 сати пре подне дана Н. месеца Н. иначе ће суд и без њега са дошавшим повериоцима поступити према 55 66 и 10 стец. пост.“.

„Изузетак пак од овог правила, да се сви повериоци имају јавити суду са својим тражбинама до овога дана који је огласом о отварању стечаја одређен, чине они повериоци, који су са својом пријавом задоцнили зато, што им без њихове кривице проглас није био познат. Они ту околност, да им обзнана стечаја није била позната, морају код суда доказати и тражити евентуално продужење рока за пријаву 5 65 стец. поступка.

„У овом случају, из поменутог извештаја стец. одедења овога суда види се, да поверилац по поднетим мени-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

·„лила

Страна 641

цма, Ш 3, није у опште своју тражбину пријављивао у стец. масу дужника М, нити је своју непријаву правдао.

„Због тога суд налази, да његова тражбина према дужнику М., која је постала пре отварања стечаја, не може задржати сву своју обимност и своје првобитно правно дејство. А не може зато, што се има сматрати да је поверилац, услед тога што се у стец. масу дужника није у опште јављао, прећутно пристао на последице које на случај непријаве предвиђа 5 22 односно 55 66 и 70 Стец. пост. Па кад се из поменутог извештаја стец. оделења види, да се дужник М у смислу 5 66. стец. пост. са својим повериоцима поравнао на тај начин, што ће необезбеђене повериоце намирити у њиховим тражбинама 40 за 100 у две једнаке рате за 6 и 9 месеци од дана скинућа стечаја, онда суд налази, да се ово поравнање протеже и на потражиоца забране као последица његове непријаве у стечај, те да због тога он своју тражбину има саобразити овоме поравнању, како у погледу њене величине, тако и у погледу рока за исплату.

„О тој обвезности постигнутог поравнања и за недошавше повериоце (5 67 стец. пост.) довољно је јасан. По њему, пошто другог законског прописа нема; то и такво поравнање веже, не само оне повериоце, који су се у стечај пријавили, но на рочиште за равнање нису дошли, већ аналого и оне, који се у стечај нису у опште ни јављали, па због тога нису на рочиште дошли, као што је случај са потражиоцем забране.

„Ово своје нахођење : да се на рочишту постигнуто поравнање стец. дужника са његовим повериоцима протеже не само на повериоце, који су се у стеча! пријавили, но на рочиште за равнање нису дошли, него и на оне, који се у стечај у опште нису пријављивали, а тражбине им датирају пре отварања стечаја, суд заснива како на 55 22 и 67 стец. пост. тако и на поменутом принципу универзалности стечаја. Јер, доиста, установа стечаја промашила би свој циљ, ако би се дозволило да једни повериоци, само због тога што су следовали позиву суда и пријавили се у стечај, изгубе један добар део својих тражбина, а да тражбине других поверилаца, који су били обазривији па се у стечај нису ни јављали, остану нетакнути. Поред тога, када би се дозвотаква разлика између пријаве и непријаве у стечај, би се могдо доћи до тога, да суд у смислу 14. |. Š 3. пост. отвори извесан стечај, али да се од поверилаца нико не пријави, не зато што их нема, него зато што сви хоће да непријавом у стечај сачувају целокупност својих тражбина. Најзад, ова би разлика за своју последицу имала ту неправичну ситуацију, да се из имања стец. дужника, које стварно и после скинућа стечаја гарантује исплату тражбине свију повериоца, пре и у потпуности наплате они, који се у стечај нису ни јављали, него они који су се пријавили и уз то још поравнањем пристали на редукцију својих тражбина“.

Ово је решење одобрио и Касациони суд решењем својим од 3. јануара 1927. Судије : Атанасије Продановић, Лазар Урошевић, Никола Ристић, Михаило Д. Јовановић и заменик судије, секретар Стојан Н. Лазић.

онда стец.

а о кесе data "capo || eta GD S

Дирк 1 Жипино ке кафа Беше

> | уска, «аве» <е:Е> || «тв < зрна Пра вену (ит ala lala zo “a ICO

на обвезнице Ратне штете ПО 250'— дин, од комада са 7'%, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТЕ У ЈЕ,

За ју са се ес | ce a ag a a a a) lazzo

= А ak

ДАЈЕ, ЗАЈМОВЕ,

менице новчаних завода са 8у, камате нето.

OCI

|

a a a ao a ezarea неона Ongnsgzočemuns: