Narodno blagostanje

11, октобр 1930.

— Бриселска банкарска фирма Филипсон и Ко. преу· зела је 10 мил. франака акција париске Банк Шавен (Компањи Франсез де Пласман). Члан фирме Филипсон Анри Хелбронер ступио је у управни одбор.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аустралијска влада води са групом лондонских финансијера преговоре око склапања једног већег зајма.

— Румунски министар финансија је дао изјаву да су преговори око закључења румунског пољопривредног зајма завршени са успехом. Кредит ће износити 8 мил. долара (448 мил. дин.). У њему ће суделовати банкарска кућа Менделсон и Ко из Амстердама и Кригеров конзорциј.

— Između Beča i Rumtinije ponovno su vođeni pregovoti о ртедга ит zajmovima gradova Bukurešta, Krajove i Crćčdit Еопсјег Urbain et Rural, koji su prekinuti.

— Преговори које је водила мађарска влада са лондонским банкарима у циљу закључка једног овећег зајма, одложени су за идућу годину.

—- Довршени су аранжмани у Америци за немачки државни краткорочни зајам од 125 мил. дол. (7000 мил. динара). Кредит ће бити шест месеци, али ће имати 3 рока. На тај начин ће се у случају потребе моћи продужнти за 2 године.

— Konierencija predstavnika pivatske industrije održaće se 15. o. m. u prostorijama Centrale industrijskih korporacija, radi pretresa predloga za skupni porez na poslovni promet.

— Под претседништвом Хендерсона, енглеског министра спољних послова, одржана је прва седница комисије енглеских и совјетских стручњака, чија је задаћа, да регулише питање предратних руских дугова.

— Пре неколико дана су се биле пронеле вести да је перуанска влада тражила мораторијум од својих веровника, па су перуански бонови почели нагло падати, 7%-ни бонови су пали на њујоршкој берзи за 14, а 6%-ни за 5 и по долара. Међутим се ситуација поправила, јер су Селигман и Ко. и Нешјенел Сити Бенк као меродавни дали изјаву да је перуанска рата 1. октобра редовно плаћена.

— Radovi na državnom budžeta za g. 1931—1932, zajedno sa sređivanjem banovinskih budžeta, otpočeli su u Ministarstvu finansija.

— Претседник Банке за међународне обрачуне Мак Гара вратио се у Базел. На свом путу по Европи посетио је претседника немачке Рајхсбанке и гувернера Холандске и Пољске банке. Сврха посете је била да се ове институције доведу у тешњу сарадњу са Банком за међународне обрачуне.

— Једна група америчких банака под вођством Чејз Секјурити Корп. емитоваће ускоро канадски државни зајам „од 100 мил. дол. (5.600 мил. дин.) уз 4 од сто, рок 1960. године.

— Centrala industrijskih korporacija jednim aktom upuсешт Ministru finansija, istakla je, da će novi zakon o skupnom porezu na poslovni promet poskupiti proizvodnju, jer će se skupni porez naplaćivati na carinarnici na sirovine, alate, aparate, mašine i instalacije, koje uvoze naši proizvođači a na koje se do sada nije plaćao porez na poslovni promet.

— Немачка влада је објавила свој нови финансијски програм. Будући да ће дефицит за буџетску годину 1930. по мишљењу владе износити 750 до 900 мил. марака (10.125 до 12.150 мил. дин.), она је у пројекту за идућу годину скратила управне издатке за равну милијарду марака. Предвиђено је 20-процентно снижење плата претседника државе, канцелара, министара и дневница посланика Рајха и земаља. Плате целокупног чиновништва државног смањују се за 6%. Према програму владе, ова одредба ступиће на снагу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 651

[| априла 1931. год, и важиће до !. априла 1934. године. Државна помоћ за осигурање радника у кризи смањује се ва 420 мил. а предвиђа се темељита реорганизација осигурања незапослених. Поједине ставке издатака су смањене за. до 300 мил. марака. Порез на нежење остаје и даље. Јаче се оптерећује продукција дувана и цигарета.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

—Ministarstvo firgovine i industrije izdalo је banskim upravama upustva o tome, kako se u buduće ima postupati pri likom određivanja radnog vremena po radionicama, kao i O tome, kada se imaju otvoriti i zatvoriti radnje. Ova će naredba uskoro biti zamenjena zakonom.

— CyKOG HaMeby nocnonaBaua и радника берлинске металне индустрије се све више заоштрава. Послодавци траже 15%-но снижење радничких надница, што Раднички Савез категорички одбија. Радници траже скраћено радно време на што послодавци опет не пристају. Министар рада је безуспешно покушао да посредује. Радници прете штрајком. У томе случају би ступило у штрајк више од 140.000 радника.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Општинска управа града Берлина намерава узети зајам код немачке Жиро централе у износу од 10 мил. марака 7%, отплата 1% у 30 година. Дуг се може иза 5 година потпуно или делимице отплатити. Исплатни курс износи 90 ољ сто. Већи део позајмице утрошиће се у проширење трамчајске мреже и набавку нових кола за подземну железницу. Ради се о позајмици у оквиру акције за претварање краткорочних комуналних дугова у дугорочне. Жиро централа је набавила средства за овај зајам емисијом нове серије немачког 7% комуналних зајмова 15—20 мил. марака.

Емисиони курс овог зајма је био 93 и по од стони 1 од сто бонификације. Већ је пласирано око 12 мил.

— Берлинско градско заступништво одобрило је предлог да се у будуће не приређују више славносни банкети, јер се тиме троши веома много новаца. Берлин се налази у тешкој материјалној кризи, па настоји да умањи издатке, где је то могуће.

— Град Чикаго је опет запао у финансијске тешкоће, 1. ов. мес. је градска благајна била у стању да исплати само полицију и ватрогасце, док су сви остали општински чиновници остали без плате. Узрок такве ситуације је аљкаво утеривање пореза, који великим делом нису утеривани све од 1921. године,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Француски извоз у Русију првих 6 месеци ов. год. износи 119 мил. франака, док увоз руских продуката у Француску износи 441 мил. фр.; ради тога се француска влада и решила да заведе контролу над руским увозом. Сма-= тра се да је овај веома велики руски увоз могућ само помоћу дампинга. Ради тога је влада предузела мере да спречи махинације совјетске владе. ;

— Канадски парламенат је донео закон против дам“ пинга који у главном погађа совјетски увоз у Канаду. Повишене су казне за увоз дампинг робе. Влада је овлашћена да потпуно забрани увоз производа из држава, које не спадају међу потписнице Версајског уговора. Ове мере су управљене највише против увоза руског угља, дрвета и махинације совјетске владе, |

— У Америци је створен нарочити одбор за побијање совјетског дампинга. У одбору је заступљена бакарна, угљена и дрвена индустрија, као и фабрике лајма (љепика),