Narodno blagostanje

18. октобар 1930. НАРОДНО

вија живот народа. Од једнога крајње револуционарног оруђа штрајк је постао државотворно сретство у Њемачкој. И баш због тога је требало избегавати да се он употреби за расправу питања надница, за које у немачком законо-

давству постоје и друга сретства. Међутим, штрајк је отпочео 15 ов. м., У јутру-

Đanini, kralj telefona kana”, u kome smo referisali

o velikoj reorganizaciji, koja

та прашини ла та. ге је izvedena u Đaninijevom Ve-

likom koncernu sa Transamerika korporejšn na се, 1 заорštili njegovu nameru, da se pojavi u važnijim granama indu-

strije transporta u celome svetu, javljamo, da je ovih dana. osnovan od strane Transamerika Korporejšn u društvu sa Шш- |

raom Teodor Geri komp. jedan veliki telefonski trest pod imenom „General Telephone and Electric Corporation”. Taj trest

postao je fuzioniranjem triju velikih poduzeća i to: Automatic .

Telephone Manulacturing: Co (Liverpool), International Automatic Telephon Co. i Cable Telephone and General Trust

aa = 655 о n | (London). U vezi je s njim ı Čuveni međunarodni koncer:

Associated Telephone and Telegraphe Company. Telefon ima vrlo veliku budućnost; u Americi ima na

svakih pet stanovnika jedan telefon, dok u Evropi na svakih , sto. Znači da postoji još široko polje rada za industriju tele-

fona. Zbog toga i novo stvoreni telefonski trest proširuje polje тада па сео svet, a specijalno na Englesku, Francusku, Belgiju i ft. d. A u pogledu tehnike novi trest ima za cilj automatizi-

ranje telefona. Kako Francuska i Kolumbija stoje pred velikim | nabavkama telefonskog materijala, to će se nov trest pojaviti | kao konkurent. Danas postoje u svetu tri velika telefonska kon- ;

serna: Simens, koji je dobio tu skoro koncesiju telefona u Grčkoj, Erikston koji takođe ima koncesije u mnogo država i najzad Int. Telephone and Telegraphe, koji je dobio koncesiju u Rumuniji i Turskoj. Poslednji pripada Morganovoj grupi. Odmah po osnivanju novoga tresta izvršena je berzanska ofanziva protivu akcija Morganovog tresta sa takvim uspehom, da su akcije pale na 20%. Već se govorilo na Njujorškoj berzi o mogućnosti pada Morganovog tresta.

NE re mer |OCHO OJL HajaKTyeJIHH|HX питања светске привреде је питање руског дампинга. Има већ три године, како Европу занима тај проблем. Особито у новије време Русија је своје деловање појачала и проширила на цео свет.

Дампингом су се досада обично служиле јаке правредне јединице из трговачких разлога: или у циљу осва-

Руски дампинг ради набавка девиза

пр аннвавенвнивненННЕРиеаетаненаВЕне гена.

јања тржишта, као што је то био циљ немачке тешке инду-.

стрије 1914 год. на талијанском тржишту, или ради олакшања домаћег тржишта, што је актуелан случај код немачке- шећерне индустрије.

Руски дампинг је сасвим нова појава на светском тржишту јер су његови узроци доктринарни комунистичкополитички, а' не тржишно-политички, Совјетима је циљ да поремете равнотежу светске привреде, што.;би неминовно изазвало и политичке поремећаје. То је узрок да Совјети робу не само јефтино продају, него је нуде управо на оном тржишту, на којем цене показују најјаче колебање. У Русији има: држава монопол трговине са иностранством. На тај начин јој је врло лако да искористи трговину у политичке циљеве. Руска се роба у великим количинама изненадно појављује тамо, где су цене најслабије. Од назад три године, бомбардује“ Русија светско тржиште на најосетљивијим местима. Руске шибице се појављују на немачком тржишту баш у доба немачких преговора са Кригеровим концерном,

U vezi našega članka pod nae : а || slovom „Dva finansiska veli- ~

БЛАГОСТАЊЕ Страна 665 руски угаљ се јавља у великим количинама на скандинавском тржишту у време преговора Скандинавских држава са пољском индустријом угља ; тако исто појава руске пшенице у Италији, и Америци, мангана у Француској и Америци, феросилиција у Француској, дрвета у Солуну и Њујорку

|увек у моменту кризе цена довољно нам расветљују ци-

"љеве овог дампинга.

Међутим је ових дана пар истакнутих американских привредних стручњака дало изјаве, које зачуђавају свет.

По њиховом мишљењу Русија је приморана да пошто'пото повећа свој извоз, да би њиме платила увоз. Потребне "су јој девизе, које у већој мери може набавити само из"возом. Туризам, који обично доноси свакој држави много | девиза, у данашњој Русији скоро и не постоји.

Русија проводи петогодишњи план индустријализадије, те је њезин извоз веома велик. Она додуше има доста "велике кредите код држава увозница, али ове нису ни у "близу вољне да одрже равнотежу у платном биланцу. Ради тога се Русија појављује на светском тржишту као понуђач, који хоће своју робу безусловно да прода.

У „Народном Благостању“ број 41. изашла је белешка под насловом „Борба против сухог режима у Америци“, | која не одговара фактима. "Она је изишла из пера једнога нашег сарадника, који је од "скора члан редакције и коме није познато да је „Народно ' Благостање“ већ раније о томе писало, износећи потпуно противне чињенице. Њега су импресионирале вести о непре·кидној борби, коју води демократска странка противу сувог "режима у Америци. Ништа није природније но појава да опозиција све више преноси тежиште борбе на питање сувог режима. У питању је једна од најелементарнијих људских страсти. Човек воли да пије алкохолно пиће. Алкохолна пића имају, као што је познато, дејство да рђаво расположење претварају у добро, песимизам у оптимизам; она распаљују машту, а кад год је у реалност непријатна, свет радо прибегава фантазији. Као што је хришћанска вера банкротирала са својим строгим прописима о сексуалном моралу, тако исто је тешко ратовати против једне особине човечанства, која долази одмах после сексуалног нагона. Демократска странка покушава искоришћавајући · једну од најодвратнијих људских страсти, да створи изборну платформу и придобије већину бирача. Она је уосталом те и раније радила, само мање жустро и мање енергично. Али је успех био минималан.

Они који пишу о забрани употребе алкохола у Америци и не замишљају колико је то далекосежна и замашна мера; колико је то био велики потхват једне републиканске владе. Само се у земљама са великим централним ауторитетом, у апсолутистичким монархијама, може замислити таква једна мера, која ратује против једне од најраспрострањенијих слабости људских.

Грандиозна је и од светско-историског значаја борба Америке против алкохола. Хиљадама година су моралисте ваговарале и наговарале народ да се мане алкохолног пића; има више од столећа како природне науке и хигијене тако исто енергично ратују против њега; лекари неуморно доказују штетност употребе алкохолних пића, — па све то без успеха. Ми ћемо другом приликом указати на огромну економску корист од престанка употребе алкохолних пића. То је један од главних разлога што су Американци друго нешто од свију народа на кугли земљиној, нарочито у еконемском погледу и као грађани. | Ми не можемо предвидети како ће се развијати питање сухог режима као предмет једне очајне партиско-поли-

| Искуство за забраном

| алкохола у Америци