Narodno blagostanje

18, октобар 1930.

najvećem razmimoilaženju a partisko-politički u velikom neprijateljstvu. Ako se uzme u obzir da grupe, koje stoje na liniji tako zvane velike koalicije, t. j. za održavanje dobrih odnosa sa Francuskom na prvom mestu, Čine Većinu nemačkog Raihstaga, onda je očigledno da nacionalne socialiste nemaju apsolutno nikakvih kombinacija, da dođu do većine. Istina prave se kombinacije da oni uđu u vladu u koaliciji sa nekoliko grupa. Te kombinacije potiču većinom od ljudi, koji ne bi hteli ni u kom slučaju da budu zajedno sa socijamim demokratima. To je naročito grupa velikih kapitalista. Ali je animoznost prema soc. demokratima znatno popustila, od kako je ova izjavila, da je njezina prva dužnost da spasava demokratiju i parlamentarizam odnosno da spasava postojeći socijalni poredak. Kod tog stanja stvari ima svega dva izlaza: novi izbori ili diktatura.

Vlada g. Brininga sa partijama koje stoje na liniji velike koalicije smatraju za svoju dužnost u Ovom momentu da prihvate kombinaciju koja će omogućiti praу по funkcionisanje državne vlasti. Socijalna demokratija je gotova na najveće žrtve. Smatra se da politika, koju je podržavala velika koalicija u pogledu spoljne politike, ima najveći broj pristalica i zbog toga vlada ima pravo da produži tu politiku i po cenu neparlamentarne vlade. Misli se da će se obrazovati jedna vlada, u kojoj će biti predstavljene stranke koje se nalaze u sredini između levice i desnice, viada sredine. Misli se da na čelu te vlade kao kancelar bude dr. Luter, dosadašnji guverner Rajhsbanke, jedan od najenergičnijih i najsposobnijih ljudi u Nemačkoj. (Dr. Šaht, bivši guverner, koji danas vrši propagandu u Americi, imao bi takođe mnogo šansa s obzirom na njegovu energiju, da nije poslednjih meseci svojim držanjem učinio veliku uslugu reakcionarnim elementima). Pri tome treba imati u vidu jednu vrlo važnu činjenicu, na ime da je teritorijalna podela pojedinih partija veoma nejednaka. Prajska, koja sama čini više nego sve ostale države (po broju stanovnika) potvrdila je na izborima stanje, koje je bilo i pre; dala je većinu socijalnim demokratima i centrumu, dvema strankama koje u koaliciji već odavno vladaju Prajskom. Nezadovoljstvo je u Srednjoj i Južnoj Nemačkoj. Zbog toga se pomišlja da se uništi potpuno autonomija Prajske i sviju ostalih država i obrazuje jedna velika centralna država, a da se Bavarskoj i eventualao Virtembergu, koje pokazuju separatističke tendencije, da home rule, puna autonomija. U tome slučaju bi Rajh kao takav imao istu partisko-političku konstelaciju kao i Prajska, naime centrum sa socijanim demokratima i srednjim elementima imao bi većinu.

Ali i da ne dođe do te mere, o kojoj se ozbiljno govori u berlinskim političkim krugovima u svakom slučaju bi vlada g. Lutera imala da primi odgovornost za poslove u zemlji; njen bi glavni zadatak bio да гаščisti sa nacionalnim socijalistima: ili da ovi pođu jedino mogućim putem u pogledu spoljne politike, a naročito prema Francuskoj, ili da im se objavi rat do istrebljenja. Ljudi na liniji velike koalicije smatraju da je

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 6631

nacionalno-socijalistički pokret rezultat nesrećnog sticaja okolnosti, da narod nije glasao za njih zbog njihovog programa, već zbog privredne krize, zbog toga što su oni lizički vršili veliki pritisak na stanovništvo i najzad što im je neka tajna ruka dala vrlo velike pare za izbore. Smatra se da nacionalne socijaliste sa celim svojim programom i mentalitetom nemaju trajne OSnovice u nemačkom narodu. Smatra se da je nemogućno da se održi jedna stranka koja bi bila tako nejasna, koniuzna u svom programu, kao što je to sa nacionalnim socijalistima. Njihovo bi se gledište moglo da rezimira sa nekoliko reči: Oni traže povratak stanja od pre Rata. Sa tako apsurdnim programom, vele političari, nemogućno je da se održi jedna stranka. To je u ostalom bio razlog zašto njima nije obraćena veća pažnja pre izbora. Smatralo se da nemački narod ne može glasati za jednu stranku, koja neće ni da diskutuje o tome, na koji bi se način mogli da izvedu tako zatucani zahtevi, kao što je obustava reparacija, ispravka granica. Po sebi se razume da su događaji pokazali da su se kapitalističko-buržoaski krugovi u Nemačkoj prevarili: narodi se često pri glasanju vode više osećajem nego razumom. A osećajno |e celokupna koniuzna deklamatorska parola nacionalnih socijalista mnogo bliža narodu, nego diplomatski obziri i taktički filosoiski razlozi. ·

Čeka se i na izbore u Austriji. Ako bi socijalna demokratija dobila većinu, u šta se veruje u Berlinu, onda bi položaj vlade bio mnogo jači prema nacionalnim socijalistima.

Ima političara, koji smatraju, da bi najbolje bilo, da se preda vlada ultranacionalnim elementima, kako bi se njihovi zahtevi stavili pred grubu stvarnost, Osnovna greška njihova leži u ignorisanju Francuske. Ceo svet zna, da je Francuska sa svojim saveznicima dorasla svakoj međunarodnoj situaciji. Nemačka može sa Francuskom ili lepo ili neprijateljski. Nemački narod je toliko propatio za vreme rata, da se ni u kom slučaju ne bi upuštao u nov rat. Niko ne zna tako dobro kao Nemac, da se rat ne može da dobije — u ratu se uvek gubi. Greška ultranacionalista leži u tome, što su zatvorili oči pred stanjem, u koje bi došla Nemačka, . kad bi pokrenula pitanje granica ili obustavila jednostrano reparacije. Ni nacionalne socijaliste ne bi danas reskirale zaplet s Francuskom. Za to ih baš treba pustiti na vlast. To bi bio najbolji argumenat protiv deklamacija, kojima opijaju mladiće i očajnike. Nemačka danas može da vodi samo jednu spoljnu politiku, onu, koju vodi danas. Savez sa Sovjetima je apsurd, jer Ovi pre svega nisu naoružani, drugo oni su pre svega Doljševici pa onda saveznici. U Nemačkoj je danas kapitalizam na vrhuncu razvića., Ni nemačko radništvo ne bi reskiralo današnje nadnice za kolektivističke eksperimente.

Na kratko, Francuska kao glavni međunarodni faktor je saveznica onih nemačkih političara, koji hoće da produže današnje stanje.

Berlin 13. oktobra 1930. V. Bajkić

Dag: a IT O O E O lo i o io o II a E NI BE a O II O II IK O a IE Ia O IU EI IO UO Ca

„ПО 2 А ЕН А JANO Eeee. DOBA Је Ениса

ДАЈЕ. ЗАЈМОВЕ |

на обвезнице Ратне штете по 350'— дин, од комада () са 79, годишње камате без икаквих других трошкова. (

РЕЕСКОНТ У

менице новчаних завода са 8, камахте нето.