Narodno blagostanje

25. октобар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 683

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Zanatiska banka u 1930. god. Na dan 22. o. m. Održana je plenarna sednica upravnog Odbora Zanatske banke, na kojoj je glavni direktor g. Milan Dragić podneo detaljan referat o razvoju bančinom u toku prvih devet meseca 1930 .godine, iz kojeg vadimo najvažnije podatke: na dan 30. septembra 0. 8. uplaćeno je na ime glavnice 19 miliona od strane države a 41.15 miliona od strane privatnih akcionara, dakle svega 60.15 miliona dinara ili procentualno :država 31.58% a privatni 69.42% i ako bi prema zakonskim odredbama odnos morao biti 40% ka 60%. Znatno je porasla tražnja kredita: do 30. septembra traženo je 5299 zajmova sa 103.561 miliona, a odobreno je 4692 zajma u iznosu od 71.74 miliona dinara, dok je u isto vreme prošle godine traženo dinara 88.47 miliona a odobreno je 49.87 milona; prema tome, odobreno je u ovoj godini za 43.8% više. Ukupan plasman je iznosio (kod centrale i glavne filijale) 104.44 miliona dinara, prema 86.69 miliona krajem 1929. godine. To znaći ,da je porastao za devet meseci sa 17.75 miliona prema 16.85 miliona dinara u celoj prošloj godini. Zadrugama je dato :po tekućim računima 16.81 milion, po reeskontu 62 miliona, ukupno 23.01 miliona, odnosno preko 22% celokupnog plasmana. Ulozi iznose na dan 30. septembra 32.36 miliona prema 27.66 miliona na dan 31. decembra 1929. godine; više dakle za 4.70 miliona dinara. Paralelno sa povećanjem volumena poslova porastao je i bruto dobitak za 1.21 milion na 4.08 miliona dinara. Zbog ovako povoljnih rezultata povisiće se dividenda od 7% (koliko je plaćeno u 1929. godini) na 8% ili 14 dinara po akciji. Dalje je odlučeno da se u početku 1931. godine osnuje filijala u Sarajevu i Ljubljani.

— из Суботичке градске штедионице су отпуштени њен досадањи директор Илија Леподат и надкњиговођа јозеф Мајрингер без права на пензију, јер су прегледом установљене извесне неуредности.

— Митропа (средње-европско друштво за спаваћа кола) је преузела већи број акција маџарског путничког биро-а Ибуш, и ступила у управно веће. Већина акција овог маџарског бироа налази се у рукама државе.

— Маџарска привилегована друштва „футура“ и „зЗемаљско централно кредитно друштво“ закључили су преко Мађарске опште кредитне банке у иноземству зајам од 8 мил. долара (448 мил. дин.), који има да служи за финансирање овогодишњег извоза.

— Банк Франсез де л Африк (А. К. 50 мил. фр.) пала је у тешкоће. Да би се осигурао даљи опстанак овоме заводу, чија пословна област лежи у француској средњој Африци, једна група банака, под вођством фирме Бауер, Марешал и Ко, преузела је ову колонијалну банку на зехтев Министра за колоније. Друга колонијална фирма „Омниом Колонијал“, холдинг-друштво за колонијалне вредносне папире, преузеће је од једне групе банака ради санирања. Акцијски капитал је снижен од 18 на 4.5 мил. франака с тиме, да се ускоро повиси поново на 18, а затим на - 50 мил. франака.

— Око Штедионице Савске бановине. У „југословенском Лојду“ од 18. 0. м. читамо, да је коначно ипак дошло до формалног претварања загребачке и осјечке обласне штедионице у заједничку штедионицу Савске бановине. Истовремено читамо, да је бан савске бановине поставио и нов управни одбор, наиме : претседник је бан г. Шиловић, потпредседник његов помоћник г. Стојановић, а чланови су г. г.: Зрелец Петар, начелник Општег оделења банске _ управе у Загребу, Кусић. Јурај, бански инспектор, Др. Гојко Стојановић, бански инсџектор, Душан Благојевић, фин. са-

ветник у Загребу, инж. Драго Томић, пољопр. саветник, Анте Одић, проф. у миру, Загреб и г. Шостарић-Писачић, досадашњи пословни директор штедионице, који је истовремено постављен за главног директора завода. „југословенски Лојд“ надовезује уз овај избор читаву једну јеремијаду, зашто да нису изабрани и претставник привреде и задругарства. Нама је то мало неразумљиво, јер сматрамо, да је у реду, да у један јавно-правни новчани завод уђу државни чиновници; стара је ствар, да се постављају на одговорна места људи од поверења, и г. бан Шиловић је поставио и изабрао у управу банске штедионице оне људе, у које он има поверење. А ко је противу државних предузећа, тај је и противу јавно-правних новчаних установа.

— Према загребачким „Новостима“ картел загребачких новчаних завода снизио је од 1. децембра каматњак на улоге.

— Као што смо већ јавили велики шведски телефонски концерн Ериксон, дошао је под утицај Ивара Кригера. То се види из факта, да је Кригеров најближи сарадник конзул Алстрем, који је својевремено закључио шведски зајам са нашом Краљевином, изабран за претседника управног одбора, а Кригеров агент у шибичним пословима Гренберг за генералног директора.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

__ Нашим читаоцима је познато да Француска није суделовала у аустријском државном зајму, који је пре кратког времена закључен. Разлог је био тај, што бечка општина није регулисала свој 4 од сто инвестициони зајам 1902. год. Управо, овај зајам је већ једном регулисан 1922. год.; валоризирање је било у француским францима на тај начин, да су се круне замениле са францима, а пошто је франак касније пострадао због инфлације, портери су тражили ново регулисање. Коначно ових дана дошло је до споразума, који треба још да одобри, осим бечког градског већа, и аустријски министар финансија, јер изгледа, да ће и држава нешто морати помоћи код отплате. Новим уговором призната је имаоцима 45%-на валоризација. Узимају се у обзир само обвезнице, за које портери могу доказати да су их имали пре рата. За сваких 420 франака номинале издаће се нове обвезнице на 200 златних франака са 40 годишњим трајањем. Каматњак ће бити од 2. јануара 1931. до 2. јнуара 1937. 2 од сто. а даље 4 од сто. У овим преговорима нису били заступани немачки портери. Они су своједобно тужили бечку општину немачком суду и овај им је досудио 100%-ну валоризацију. Наравно да је ова осуда у Аустрији неизвршива. Немачки захтеви су превелики, а бечка општина им не би могла, и кад би хтела, више изићи у сусрет, јер у садањем уговору стоји и клаузула највећег повлашћења, на захтев портера, који су се на тај начин осигурали против евентуалних накнадних преговора између Немаца и бечке општине.

— Francuski budžet za 1930/31 iznosi 50 milijarđe 300 miliona franaka za samu državu a 80 milijardi sa departmanima i opštinama. Za otplatu dugova uvrštena je u državnom budžetu svota od 20,4 milijarde, za narodnu odbranu 12,2 milijarde a za civilne izdatke 17,5 milijardi franaka.

— У Америци се почело са завођењем мера за штедњу, које је Хувер био навестио. Издаци на маринску пешадију снижени су за милион долара (56 мил. дин.). Број морнарских пешака, који је износио 18.000, смањује се за 000. Хувер је дао изјаву да ове године неће искоришћавати свој годишњи одмор, јер и то стоји у његовом програму за уштеду.

- ==