Narodno blagostanje

Страна 710

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 45"

Већ се по други пут по разним европским дневним и стручним листовима нуде наше државне железнице у закуп. Нама пријатељски расположен париски лист „Итогтаноп“ јавља, свакако по једном извору из Немачке да наша влада намерава да да под закуп наше железнице једном акционарском друштву, које би било формирано по угледу на немачко друштво за железнице Рајха, с тим да 40% акција задржи влада. Ново основано друштво имало би да плати држави извесну цену која још није утврђена и да се обавеже да изврши програм изградње нових пруга.

Ко то

колпортира наше државне жељезнице по

Истовремено. „Сагебе де Lausanne“ јавља да је једна финансијска група белонско-швајцарска поднела понуду нашој влади за преузимање експлоатације наших државних железница за 75 година, с тим да у накнади за то да 7 милијарди динара бескаматни зајам.

То су све по нашем уверењу фантастичне вести, које немају никакве везе са стварношћу. Данас се железнице нигде не дају у закуп. Стране компаније су склоне да експлоатишу железнице по колонијалном систему, а то данас ве трпе ни колоније. Мала Србија је 1889, године прекршила уловор о закупу са једном француском фирмом, која је имала право да експлоатише наше државне железнице, због тога што се није држала уговора. Истерала је из земље и узела железнице у своје руке — у пркос најенергичнијем протесту француске. владе. То је урадила мала, слаба и нејака Србија. Железнице нису објект за компензације, за набавку зајма.

Управни одбор париске берзе искључио је из трговања на њој неколико хартија од вредности чију већину има париска приватна банка Устрик и компанија. Захваљујући једној необичној пракси у Франдуској у погледу инсолвенције, банка још није предала кључеве суду али се сматра за инсолвентну. Она је повукла за собом и пад банке Адам која је постојала 146 година и има 52.000 муштерија. Већину њених акција има банка Устрик. Према најновијим вестима изгледа да се љуља и банка Сен-Фал у Паризу која је у ствари посестрима истоимене банке у Њујорку али засебно подузеће, такође у вези с банком Устрик. Укупна пасива банке Устрик и компанија и њезиних најближих афилијација и холдинг друштава међ које нарочито долазе Екстансион и Халфра износе 1 и по милијарду франака од чега је истина један део међусобно дуговање иначе највећи део разноврсним повериоцима и приватницима. На иницијативу Министра финансија банка Адам ће бити спасена, јер је пет великих париских банака дало потребан капитал да се исплате повериоци. Ми потпуно разумемо држање Министра финансија, а то ће разумети и наши читаоци, ако се сећају шта смо писали о банци Устрик у првим бројевима „Народног Благостања“ у 1929. години. За оне пак који се не сећају ми ћемо поновити, да смо указали на то да банка Устрик и компанија носи име свог главног сопственика Устрика и да је она у ствари експозитура талијанске индустрије. Устрик је у фамилијарним везама са из-

Банкарски крахови у Паризу. весним водећим личностима талијанске индустрије, а специјално Сниа Вискоза. Банка Устрик је показала такву експанзију после стабилизације француског франка да је то било нечувено у историји француског банкарства а у тој има збиља доста примера неурачунљивости у експанцији банкарских подузећа при чему сећамо читаоце на Бонтуа. Главни посао банке Устрик састоји се у куповању често по врло високу цену акција разних француских предузећа тако да се може рећи да је банка била нека врста холдинга. У тој слепој јурњави за акцијама она је комбиновала један портфељ који је врло шарен. У њему се налазе и акције првокласних индустриских предузећа као што је аутомобилско предузеће Пежо, затим чувени концерн обуће Раул Ерлих, затим осигуравајуће друштво Унион Ви, и т. д. али се у њезином портфељу налазе акције једнога предузећа Екстансион које не вреде ни једне паре а исто тако и Холдинга Холфра. Као што смо ми посматрајући ствар са стране констатовали да тако вратоломно развиће неће моћи добро да се сврши тако су наравно париски банкари одавно били на чисто с тим да пословна политика банке Устрик носи огромне ризике. Због тога има много месеца како париске банке немају никакве пословне везе са банком Устрик и предузећима, које она патронизира, Устрик не пада због имобилизације јер у Паризу има довољно пара, већ искључиво због шпекулације са хартијама од вредности. Одбор кулисе на берзи париској одлучио је да пролонгира све закључке терминсек бачке Устрик којима је рок био октобра и дао на знање да може преко берзе да изврши ликвидацију ако за то има могућности. Тиме је спречено, да папири којима је он шпекулирао не падну тако ниско да би свако спасење било искључено. Међутим изгледа да Устрик неће моћи да преузме све своје закључке за ултимо октобар који износе 50-60 милиона франака. На тај начин ће мешетари и чланови париске кулисе да претрпе цео тај губитак пошто је главни ангажман према њима. А свавако да ће бити губитака и ван берзе услед дуговања банке Устрик. Кад имамо у виду порекло и везе банке Устрик онда је сасвим појамно што Министар финансија г. Рено није нашао за потребно да га спасава, док је банку Адам као што рекосмо спречио да не падне под стечај. Међутим, банка Устрик затворила је шалтере.

У неким загребачким листовима јавља се како се у извесним полу-службеним круговима породила велика брига око тога шта да се ради са нашим вишком житарица, пошто извоз слабо напредује и да се појавила идеја да би се извоз могао фаворизирати спуштањем подвозних ставова у свима правцима. Ми мислимо да ова вест не одговара стварности и више због самога листа, који ју је донео, желимо да се вратимо на то питање о коме смо већ једанпут писали. Спуштање подвозног става користи ономе ко извози робу. То је мислимо тако исто јасно као што је јасно да је зими зима, а лети врућина. Житарице не извозе сељаци већ трговци, било обични било привилегисани. Спуштањем подвозних ставова треба трговац да дође у могућност да при истој непромењеној цени за житарице добије могућност да извезе робу. Међутим ми немамо никакву гарантију да трговац неће узети целокупну корист

Докле ћемо се објашњавати #

Бели невина в-нанинпнлнннивининининининнницин=-азпшннининннијнинхивни тоне нео ово сан кисесно се о сав сссававек

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

Доларске 79, Облигације Пржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селшгмаћк Облигације Државног Спољног Зајма од 1922,

2:/; 9, Обвезнице Ратне Шете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

Доларске 7'/, и 87,

ЛОМБАРДУЈЕ "аааили

о 55 У о

године (лика КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ

Мит ита апанланвананнаваанинаннашеинванлнлванванининанкинвиниванинининтихиитнинннанавининанниниинанаинатинкививавунећ