Narodno blagostanje

8, новембар 1930, НАРОДНО

од рефакције за себе, а произвођачу ипак оборити цену на ниво светскога тржишта. Ако се жели да се помогне произвођачу, онда се то може учинити само мерама, које су наперене на произвођача. Сретства којим се данас помажу произвођачи житарица од стране државе — јер смањење подвоза је жртва од стране општости, — многобројне су. Имају се обићи трговци, посредници и шпедитери.

а Neočekivani obrt na patla-

mentarnim izborima u Nemač-

Posle Nemačke, Amerika

se, kao što znamo, ekonomskim prilikama, odnosno privrednom depresijom. Postavljena je teza i ako nije dovoljno obrazložena, da narod, kad mu rđavo ide, glasa protiv vlade. Sociologija će morati da se pozabavi ovim interesantnim pitanjem, jer izgleda da u njemu ima dosta tačnog, — i ako ide u

ве усне не = ===

мавеиешсараенас

koj u septembru objašnjava ,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 711. prilog marksizma. — To potvrđuje rezultat izbora za predstavničku kuću i senat u Americi. Po jednom vrlo mudrom pravilu Amerika obnavlja parlament sukcesivno, sa po jednom {rećinom. Na poslednjim izborima demokrati su odneli takvu pobedu, da je vrlo mogućno da Huver ostane u manjini u Senatu i Pretstavničkoj kući. Neki to objašnjavaju držanjem Huvera u

| pitanju zabrane alkohola. To nije tačno, jer to je staro pitanje.

i Mnogo je verovatnije objašnjenje da je zaoštrena privredna

kriza, „čiji je obim veći no što se to u Evropi zna, uzrok da

narod glasa protiv vladajuće stranke.

! Za Evropu bi mnogo bolje bilo da pre deset godina nije pobedila republikanska stranka, sa svojom zatucanom politikom izolacije prema Evropi. Ali danas kad je Huver postao

· pionirem svetskoga mira, s oduševljenjem i sa neiscrpnim sre-

· stvima, može lako da bude šteta za svetsku situaciju, ako republikanci budu pali s vlasti.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

МОМСАК5ТУО

—- Сенатор Креспи, досадањи претседник Банка Комерћиале Италијана, отступио је. На његово место ступа досадањи потпредседник банке сенатор Конти, водећа личност у талијанској електричној индустрији. За потпредседника су изабрани (осим досадањег другог потпредседника) гроф Пареа, претседник и делегат фирме Монте Катини, инжињер Донегани, и сенатор инжињер Пуризели, водећа личност у грађевинарству.

— Диа д. д. за шумску производњу, основано 1923. г. повећава главницу од ! на 2 мил. дин.

— Банка Адам, једна од највећих париских приватних банака, која стоји у блиском односу са Банком Устрик, пала је под стечај. Претседник владе Тардије је сместа конферисао са петорицом претставника најглавнијих банака, гувернером Француск банке и Министром финансија и закључио да се ликвидатору пале банке из државне касе даду сретства за исплату прве рате улагачима и осталим повериоцима.

— Румунска банка Централа кооператива снизила је свој каматњак на кредите привредним задругама на 9 од сто. Оне задруге, које се обавежу да ће давати пољопривредницима кредите уз каматњак, који не прелази 12 одсто, снизиће каматњак на 7 од сто. Познато је да држава суделује у капиталу ове банке уз 60 од сто. — Нигде у свету сељаци не плаћају задругама овако високу камату.

— Повољан положај на швајцарском тржишту капитала омогућује швајцарским јавно-и приватноправним

установама да своје зајмове, добивене уз 5—6% конвер-

тирају у јефтиније уз просечно 4%. Ових дана емитован је зајам града Цириха у износу од 25 мил. франака, 4% и 98.25% емисиони курс (без биљеговних такса); зајам ће служити за конверзију 5%-ног зајма од 25 мил. франака 1918. године. Фрајбуршко електрично друштво у Швајцарској емитује ових дана 4%-ни зајам од 15 мил. фр. уз 98% емисиони курс. Овај ће послужити за конверзију 6%-ног зајма у истом износу од 1921. године. Кантон '"Јесин емитује Аф-ни зајам од 5 мил. фр. уз 98% емисиони курс, за конверзију 6%-ног зајма од 6 мил. фр. Кантон Солотурн емитује 4%-ни зајам од 7 мил. ради конверзије 4“ | ф-ног зајма из 1913. год. Емисиони курс је 97.75%. Светска фабрика сијалица Н. Ф. Филипе Ајнхофен, Холандска емитује 25 годишњи 5%-ни зајам од 30.000 форинти уз курс 99.5%.

— Пољска банка је ових дана понова приступила

ограничењу меничних кредита. Отсада ће се на редисконт узимати само менице са трајањем до 75 дана и са најмање 3 потписа. Исправност потписа ће се најстрожије испитивати. Пролонгације више неће бити. Ове мере су изазвале оправдану узнемиреност у банкарским круговима Пољске.

JAVNE FINANSIJE

— Дански државни буњет за 1931./32. год показује вишак од око 400 мил. дин. Предвиђени приходи износе 5376 мил. дин. расходи 4976 мил.

— Дунавска бановина одобрила је кредит од 40.000 динара за међународну изложбу живинарства која ће се одржати у Новом Саду од 27 новембра до 4 децембра т. г.

— Банска управа у Сплиту вотирала је 60.000 динара за пошумљивање Љубушког котара.

— Француска је категорично одбила да плаћа своје ратне дугове Енглеској у злату.

— У Лондону је прошле недеље отворен упис држ. благајничких бонова у износу од 40 мил. стерлинга (10.800 мил. дин.). Уписано је око 62 мил. али је одобрено само 40 мил. Ових дана ће бити емитовано нових 40 мил. фунта.

— Министарство финансија донело је решење да се зетској, приморској и врбаској банској управи исплати по 10 милиона динара за покриће вишкова расхода над приходима. Ово је по други пут што се тим банским управама даје по 10 мил. динара.

— Кинеска влада ће ових дана закључити понова унутарњи зајам од 50 мил. долара (2806 мил. дин.) уз 9.6 од сто на 25. година. Као залога служиће повећани државни приходи од царина. !. јануара идуће године ступа на снагу нова царинска тарифа, која још није објављена. Влада је изјавила да ће зајам бити утрошен на репарирање штете учињене грађанским ратом ; вероватније је, да ће овај зајам послужити за умиривање владиних трупа, које се буне.

—- Амерички државни секретар Стимсон изјавио је да Америка посматра питање савезничких дугова потпуно одвојено од питања репарација. У случају да савезници одобре Немачкој мораторијум, Америка нема намере да савезницима одобри мораторијум за њихове дугове.

— Рајх је решио да повиси гарантију за руске трговинске кредите од 60 на 70 од сто. Од тога отпада на Рајх 40 од сто, а на провинције 30 од сто.

— У вези са нашом нотицом о ковању француског сребрног новца од 10 и 20 франака и замену за новчанице у