Narodno blagostanje

15, новембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

контролом ново створеног института. Нов институт је по-,

вршина на којој ради, по броју филијала и по броју муштерија највећи завод у Северо-Америч. Државама. Иностране везе, које су обе банке имале, само ће се проширити. У Лондону је банка заступљена такође.

a e<====<======= Za 20. decembar 1. g. raspisana je ogromna licitacija za nabavku 1,987.000 kg. žice od bronze, 37.240 kg. žice od bakra, 75.000 komada spojnih cevi od bakra, a 1,174.000 metara telegraiskog kabla, 12.000 metara telefonskog kabla i 36.400 metara podvodnog kabla. Od liferanata se “traži uslovno kredit od dvanaest 20dina za celu sumu s lim, da se za prve iri godine amortizira 25% celoga duga. Kamatna stopa je 7%. Vlada zadržava pravo da celokupno dugovanje pretvori u dugoročni amortizacioni zajam (30 god.). Za ovu licitaciju vlada veliko interesovanje u celokupnoj metalnoj industriji u Evropi i kao da će doći do kartela najvećih evropskih firmi. Sreća je velika što ranije nije izvršena nabavka kablova, jer je u međuvremenu cena bakra pala više od 70%. Izvesni listovi, koji stoje blizu bakarnoj industriji, vele da će literanti vrlo teško da preuzmu obavezu za današnju cenu bakra za nekoliko godina u napred.

Ponovo pokrenuto pitanje kablova.

мн ЈЕ:

Дневни листови су већ саопштили резултат лицитације расписане за 15. октобар т. г. за грађење железничких пру-

Изградња железница и друмова БЕЕН ЕДИ син нешени на основу прописаних техничких и финансиских услова. Како чујемо надлежни органи нису потпуно задо-

га и друмова. Оферти су под-_

Страна 1258

евра иреневваеЕншиар :: SI Na konferencijama održanim od Velike nabavke državnih že- strane ministara, na kojima je

leznica učestvovao i g. Laza Кафуоје__-____ | vići ministar, saobraćaja, 151а———————— kao je poslednji namere kra-

ljevske vlade o izgradnji železničkih pruga i O obilnoj obnovi železničkog materijala. Ekonomsko-finansiski komitet dodelio je ove godine Ministru saobraćaja 10 miliona maraka iz reparacija (135 miliona dinara) što je prema ukupnom iznosu repara=cija i prema potrebama železnica nedovoljno. Iz te sume iZVIšene su poruđbine šina za od prilike 240 miliona dinara (odnosno 18 miliona maraka) ali s tim da se ima poruđbina podeliti na tri godine. Taj plan svakako neće moći da se izvede zbog toga što Nemačka ne homologira reparacione ugovore na duže od godinu dana. Tako možemo računati da je za ovu godinu izvršena porudžbina šina za od prilike 90 miliona dinara. Isto je tako izvršena porudžbina skretnica. Na redu je vozni materijal: normalni i specijalni vagoni. U svetskoj industriji vagona postoji vrlo teška kriza, tražnja je znatno smanjena, industrija je primorana da reducira radništvo i zbog toga se može računati na vrlo povoljne cene. Pošto se ta porudžbina ima izvršiti na ime reparacija i pošto se kod reparacija može računati na konkurs

. samo nemačkih firmi, to postoji opasnost kartela dotičnih radi · isterivanja nesrazmerno visokih cena .Toga radi je već jedanput

вољни исходом лицитације и врло је вероватно да ће се нова. расписати. Један број лицитаната јавио се за изградњу само

појединих пруга, док су следећа четири својим понудама обухватиле све пруге ; Прво француско-српско индустриско друштво Београд— Париз, енглеска група коју претставља Мапелбек Београд, француска група Мол, Рапсе ећ Сје из Лиона, а четврта Зосјеје де ВаНспоПез која ради панчевачки рит и земунски мост. Берлинска фирма Јулиус Бергер јавила се само за пругу Приштина—Пећ, Велес —Прилеп, Битољ =— Врмања и Копривница—Вараждин. Она је између Балканског и Европског рата добила да изради једну од главних пруга, која би ишла од Приштине преко Мердара кроз Јужну Србију. У томе је послу прекинуо рат. Она ради врло велике јавне радове у Турској и сматра се за водећу фирму за друмове у Немачкој. За улице су се јавиле фирме: Друштво за грађење путова из Келна, Зостеће Оепегтаје де5 гоцтез 6с0попидџез, Рам5 и американска Магпез Вгоз, Њујорк. Изгледа да ће у целој ствари можда настати обрт због тога што је између француског друштва Батињол и јулиуса Бергера дошло до споразума о сарадњи у овим пословима. Друштво Батињол изгледа није склоно да прима само велике радова већ тражи савезника; тако оно ради земунски мост у 32једници са великом немачком фирмом Gutehofinungshitte. Берлински лисови јављају да је фирма Јулијус Бергер ступила у заједницу са фирмом Батињол за исушивање панчевачког рита. Тако би се васпоставила заједница у свима јавним радовима у југославији између француског и немачког друштва. Сматра се да ће на новој лицитацији поднети заједничку понуду Батињол—Бергер,

naše Ministarstvo saobraćaja proširilo krug licitanata na celu Evropu, — naravno pod nemogućom pretpostavkom da će se za slučaj da budu jeftiniji nenemački liferanti — poruđbine platiti u gotovu. To je dalo maha ideji da se postigne jedan međuevropski kartel vagonske industrije. Kako čitamo u raznim listoмита baš se ovih dana vode pregovori u Parizu radi formiranja takvoga kartela.

Pored bezbroj drugih mera pro=> tiv uvoza agrarmih proizvoda Čehoslovačka ovih dana predu= zima i mere, koje mogu imati nedogledne rđave posledice za našu narodnu privredu. Ona se naime sprema da spreči uvoz svinja. Zato se osniva naročiti zavod koji će izvesti taj zadatak a koji će verovatno dobiti monopol uvoza, kao što su Nemci pomoću monopola kukuruza uništili uvoz. Od celokupnog našeg izvoza svinja preko 70 kg. težine u 1929. god. otpada na Čehoslovačku 22.5% (40.000 kom.) po količini i 24% (70 mil. din.) po vrednosti. Po drugoj meri mlinovima se naređuje da melju pšenicu, koja je najmanje 75% domaćeg porekla, raž najmanje 95%. Kako je carina na brašno u Čehoslovačkoj tako visoka, da se ne može misliti na uvoz istoga, i kako se novom merom zabranjuje upoireba strane pšenice za više od 25% u mlinovima, to gornja mera znači posrednu zabranu uvoza.

Kako Čehoslovačka izvodi ekonomsku Malu Antantti

рај

Pre izvesnog vremena desili su se izvesni događaji na Pariskoj

berzi u vezi sa srbijanskim predratnim obligacijama: Izvesno vreme nisu se pojavljivale uopšte na kursnoj listi pariske berze, a od skora se pojavljuju ponova samo 4% konverzioni od 1895. Istovremeno je kurs 4%= nih obligacija od 1805 godine pao tako nisko, i ako nije bio nikad (sem za vreme rata). Pre jedno mesec dana beležio je on 97 i time nosio bruto rentu 11%, (odnosno 9% kad se odbije ren-

Relata referremus

тарифа анњцеаи а еа БЕПАНЕИ ЛАРВЕ НАЈ ПТ 2

ВП ННРЕТА ТОРЕ

Љубљана

Телефони: 29-36 = 27-37

Ti а 5 Загрео | еленбургова бр, 7. , 3 ИЕ Р , Заступништво Београд, Кнез Михаклов Венац 13-14 ; У бр. 2 | ШКОДОВКА, Љубљана а ТЕЛЕФОН 5-78 Telerpana ТИКОДА Бесгобл 5 | еле рани) а Ер 5 ШКОДА — Загреб

нзрвђује све пројенте-и шаље на захтев своје стручне жнжињере

Телефон 41-97