Narodno blagostanje

18. новембар 1930,

купила делики део светског злата још много пре него што је ико и помишљао на отплату ратних дугова. | Она је чак почела да враћа Европи злато још много пре него што је ова почела да плаћа своје ратне дугове. Америка је до краја 1927. године дала злата Европи 200 пута више но што је од ње примила. И данас је промет злата између Европе и Америке за последњу пасиван. У 1930. години укупни ануитет ратних дугова Америци износи свега 200 милиона долара. То је једна багатела и према економ“ ској снази свију дужних савезника а и према циркулацији злата између Европе.и Америке. Америка је у току 1930. године дала само Немачкој на име зајмова много више.

Ето колико је бесмислено тврђење г. Кајоа да су савезнички дугови Америци један од узрока светске привредне депресије.

3. Г. Кајо сматра да је смањење репарација у натури јанговим планом такође један од узрока светске привредне депресије. Истина је да се Јанговим планом репарације у натури постепено смањују да се после 10 година потпуно изгубе. Истина је и то да је то највећа грешка Јанговог плана те је сасвим разумљиво да се баш у самој Француској све више буне духови против те одредбе. Та је одредба, дошла под притиском Енглеске која је веровала да Бе она да заузме она тржишта којима је до сада доминирала Немачка репарацијама у натури. Али у овој 1930. го-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 121

дини укупан износ репарација у натури није ништа мањи него што је био у последњој години Дозовог плана.

Репарације у натури функционишу у 1930. години као што су функционисали у 1929, те не може јангов план да донесе никакву промену у стању светске привреде.

Најкарактеристичнија особина старости је повраћање у успомене млађих година. Стар човек отврдне за савремене утиске и цео његов дух и његово знање крећу се у границама онога, што је научио и сазнао у млађим годинама. То је очигледно код г. Кајоа. Израз „велико испаштање“, која је употребио као наслов свога чланка, такође није оригиналност : то је била његова крилатица, кад је дошао за министра финансија 1924. године као нада целокупне француске демократије. Он је тада поднео низ законских пројеката с експозеом, у коме је прва и последња реч била : „Дошло је време великог испаштања“. Француски парламент није имао разумевања за сентименталност г. Кајоа, одбацио је његове пројекте и послао га кући, с тим да врло вероватно никад више не буде министар финансија.

Овим чланком г. Кајо се враћа још мало даље у прошлост. Њега је Државни Суд ослободио одговорности за велеиздају, за коју је био оптужен у сред рата, Али он није ни у санаторијуму „Чапје“ заборавио своје старе љубави : централну Европу, јер његов чланак није ништа друго до пледоаје за њих.

On revient toujours a ses prčmiers amours!

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— У последње време проносе се вести како ће се Филијал Прашке Кредитне Банке у Београду фузионирати са београдском Филијалом југословенске Удружене Банке.

Овлашћени смо од наше Централе у Прагу да такзе вести категорички демантујемо, јер исте немају никаквог основа. Једна таква фузија се не замишља нити се никад замишљала нити је икад било са Југословенском Удруженом Банком у томе правну преговарано.

Дирекција Филијала Прашке Кредитне Банке у Београду.

— Промет Поштанске Штедионице у 1930. години Штедња је у октобру веома напредовала: приступило је 4852 нових улагача, тако да сада има код Пошт. Штедио. нице 118.436 улагача. Свота улога порасла је са осам и по милиона динара, тако да улози на штедњу износе крајем октобра динара 192.680.353,66.

У октобру је отворено .123 чековна рачуна. Сада има 18.977 чековних рачуна код Паштанске штедионице у Београду и код њених подружница у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу.

Чековни промет у месецу октобру износио је динара 6,210.523.375.30. •

На свима чековним рачунима уложена је свота од дин. 874.658.630.04.

Укупни улози на штедњу и по чековним рачунима износе преко милијарду динара.

— Norveška banka je snizila diskontni 4 па 4%.

— Новчани заводи у Загребу снизили су провизију на купњу и продају девиза и то са 3 на А о ако купња или

продаја премашује износ од 35.000 динра, а за мање са 4 на 39)

кататјак od

00'

— Najveće nemačko reosiguravajuće društvo Miinchener Hiickversicherungsgeselischaft slavi ovih dana pedesetogo= dišnjicu. Ovo društvo je dosta stradalo u novije vreme usled pada nekoliko većih osiguravajućih društava u Nemačkoj, ali ima ogroman međunarodni posao reosiguranja i stoji čvrsto kao grad. 1 naša osiguravajuća društva ustupaju njemu jedan deo reosiguranja.

__ Ових дана ће Совјетска државна банка одаслати већи квантум злата у Турску. Обавештени кругови тврде да се овде ради о злату, којим Совјети суделују у оснивању Турске државне банке. Совјетска државна банка ће одаслатм и једног свога заступника код Турске банке.

— Француски Министар финансија поднео је пројекат закона, један о заштити улагача, који се у главном односи на Холдинг друштво и инвестмент-трестове, а други о заштити облигационера, који регулише емисионе услове и од“ ређује права и дужности портера. Ова вест је учинила по» вољан утисак на париској берзи.

_— Nemački savez bankovnih uprava sazvao je 18. i. m. konferenciju radi pregovora око bankarske tarife, koja ističe 31. decembra 1930. god. Opšta bankarska tarifa je donesena 1920. god. i od tada je 13 puta produžena,

— Ulozi na štednju kod nemačkih štedionica su porasli od 10.004 mil. maraka (136.209 mil. din.) na 10.148 mil.

— Za predsednika berlinske berze izabran je Dr. Eduard Mosler, član uprave Deutsche Bank- und Diskontogesellschaft.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

__ Turski ministar finansija je, kao odgovor na коти nike Dette Ottomane, izjavio da privredna kriza ne dopušta Turskoj potpuno vršenje službe isplate dugova. Stoga će on tražiti reviziju ugovora iz 1928. god. Pregovori oko plaćanja su odloženi na neizvesno vreme, jer se turska vlada potpuno razilazi u mišljenju sa svojim poveriocima, To je i razlog da je fran=