Narodno blagostanje
Страна 144
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— У пољском државном буџету за 1930./31. год. приходи износе 2890 а расходи 2886 мил. злота (17.918 односно 17.893 мил. дин.).
— Бугарска народна банка, Бугарска пољопривредна банка и Бугарска Централна задружна банка су се изјавиле приправним да Софијској општини даду зајам од 300 мил. лева (око 100 мил. дин.). ,
— Белгијски зајам од 1320 мил. франака (2930.4 мил. дин.) ће половицом децембра емитовати један францускобелгијски банковни конзорциум уз 4 и по до 5 од сто. Пласираће се у Швајцарској, Француској и Белгији.
— Талијански буџет показује у прва четири месеца дефицит од 729 мил. лира (око 2180 мил. дин.). Ради тога ће влада завести строгу штедњу а да не би морала пове-
ћавати пореза, смањиће од 1. ХИП, плате државним чинов- |
ницима за 12 од сто до 25 од сто; закон о томе је хитно објављен.
— У Чехословачкој је поднет предлог закона, којим се влада овлашћује да закључи зајам од 150 мил. круна (око 250 мил. дин.), који ће служити за ублажавање последица привредне кризе.
— Пољска је влада закључила са Кригером шибични зајам од 32,400.000 долара (око 1815.4 мил. дин.) уз 93 од сто емисиони курс. Кригеру је продужена концесија монопола шибица до 1965 год. Како смо већ јавили — за 30 година.
— У последње време је наступило затишје у преговорима Турске са предратним повериоцима. Обадве стране стоје непопустљиво на свом становишту. Турска је у свом новом буџету вотирала 7 и по мил. турских лира (око 1750 мил. дин.) за отплату дуга Дете Отомане, дакле трећину суме предвиђене париским уговором. То је максимум, који је Турска спремна да плати. При дебати о отплаћивању велики део је био зато да се дуг уопште поништи, јер је неправедно, да само Турска сноси дугове, које остале државе, наследнице предратне Турске, не плаћају (специјално Југославија). Међутим у владиној околини све више преовладава мишљење да би боље било одједном у готовом откупити све титре од поверилаца, уз паметне услове. За ове би било боље да се реше папира који би лако могли постати без вредности, а Турска би се решила море. Говори се да ће Турска почети у Америци преговоре за један зајам од 20 мил. фунти стерлинга (5.400 мил. дин.) од чега би по исплати обавеза (ако се узме исплатни курс испод паритета) преостало око 3 мил. фунти стерлинга, што би се инвестирало у продуктивна предузећа. Каматњак би био нешто око 6 од сто, емисиони курс 95 од сто, а исплатио би се за 25 година. Турска би као залогу дала извесне државне приходе (у првом реду приходе од царинарница Стамбул, Галата и Хајдар паша, које су сада у рукама Дете Отомане, али би постале слободне исплатом дуга). Са преговорима доводи се у везу садањи боравак америчког државног потсекретара трговине Клајна у Ангори. Исплатом дуга и узимањем америчког зајма Турска хоће да се еманципује од досадањих политичких утицаја. Питање је да ли је оваква исплата правно могућа, а и иначе је обично банкротство.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__ II _ DA
— У прошлом броју смо јавили о читавом низу швајцарских емисија конверзионих зајмова, који су омогућени обиљем капитала у Швајцарској. Ових дана и град Берн емитује зајам од 25 мил. франака (275 мил. дин.) уз 4 од сто F 9715 од сто емисиони курс, рок 1. децембар 1948. год. Зајам ће послужити за конверзију 5 од сто-ног зајма из 1915. год. у износу од 18.643.000. франака.
— Ројал Шел компанија ће 7. јануара 1931. год. давати 10%-ну интеримску дивиденду.
— Према саопштењу Управе држ. монопола овогодишња берба дувана износиће око 16 и по милиона кг. Садиоца ј= било 68.000. Откуп је отпочео. Управа монопола предузела је мере за изградњу нових магацина за смештај и сређивање сировог дувана. Сада се зидају магацини у Струмици, Радовишту и Куманову, који ће бити готови у току идуће године.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Пољски трговачки кругови су протестовали против ческих царина на свиње. |
— Борба Чехословачке против привредне депресије. Пошто се Чехословачка све више изолује високим царинама, не преостаје јој ништа друго него да обрати што већу пажњу унутарњем тржишту. Влада енергично ради на снижењу ни- _ воа цена, да би појачала куповну снагу унутарњег потрошача. Досада је снижена цена хлебу, пециву, месу и кобасичарским производима. Министарство за исхрану је поднело пројекат закона о промени свога назива у Министарство за | потрошачку привреду, да тиме нагласи своју задаћу. Поднесен је низ законских пројеката : о контроли цена, о градњи тржница, о стварању покрајинских потрошачких саветодавних одбора и њихове централе у Прагу, затим о стварању Привредног саветодавног већа потрошачких задруга, које ће бројати 50 чланова. Контрола млека ће се пооштриту, новим законом, тако исто и бутера. Заинтересовани се боје да ова два последња пројекта не штете пољопривреди наместо да јој користе.
— На овогодишњој конференцији претставника југословенских берза, решено је питање коначног изједначења посебних узанса за трговину житарицама.
Кукуруз се може лиферовати без бонификације ако садржи највише 2 од сто дефектних зрна. Ако садржи више од 2 од сто, продавац је дужан за од 2—3 од сто дати 1 од сто, од 3—4 од сто 2 од сто, за од 4—5 од сто 3 од сто од куповне цене. Ако је дефектних зрна више од 5 од сто, купац може да одбије робу. За вештачким путем сушени кукуруз усвојено је да не сме садржавати више од 14 од сто влаге. За сваки вешак влаге купцу припада нарочито предвиђена бонификација. Ако је влаге више од 16 од сто, купац може да одбије пријем робе.
Генерални типови брашна утврђују се приликом прве мељавине од нове жетве. То ће чинити нарочита комисија стручњака. Остало је као нерешено питање берзанско судских такса.
— Мађарском парламенту је поднесен пројект закона о регулисању трговинских и саобраћајних односа са појединим државама. Овај закон ће заменити садањи из 1928. г. о овлашћењу владе, који истиче концем децембра. Новим
овошаршсвувшпирипвошиппошппоипиновнновипшнинонив—апапесваниртпивипинниннивипнпицаовип ипивиновиннпипинвививнининипицпош ва
ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА
У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ
Доларске 77, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селитман
ЛОМБАРДУЈЕ "лосљаим
па
“ 76
Доларске 7%, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године ЏЊлодраЊу | 2:/; 9/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ
меваваинвнинантивининиааваинининаниниипоривннннвианнининининниниининнниннониннаннвивнинвининновопшаннинввнининонвцининнин