Narodno blagostanje

22. новембар 1930.

Најзад Министар више не врши прегледе, пошто ie 0 прешло на банове.

Не морају новинари да познају законе, али за то треба да имају за рачун новчаних завода мало више либерализма. инв егетеи Bugarski ministarski savet одlučio je jednu meru, koja teško da ima primera u istoriji. Država treba da otkupi sve viškove hrane od seljaka novčanicama, koje će biti žigosane i koje neće imati platežnu snagu niti opticajnu sposobhost, već će se moći upotrebljavati samo za plaćanje poreze. Da bi seljaci lakše progutali tu originalnu meru odlučeno je istovremeno da im se plati mnogo veća cena no što je tržišna.

Ova mera pretstavlja jednu sredinu između inilacije i

Bugarska počinje prva da gubi glavu

Er: rzX==KE ==

rekvizicije; inflacije u toliko što se pušta nova novčanica preko

normalnog kontingenta, a rekvizicije u toliko što taj papir nema cirkulacione sposobnosti kao novčanica. Kad se ima u vidu da seljak žigosane novčanice, koje bi pretekle preko njegovog poreskog duga, ne bi uopšte mogao da upotrebi, onda izlazi da je on u toliko jeftinije prodao svoje žito u koliko je veća suma novčanica preko njegovog poreskog duga. On bi dobio ispravu sa kojom ne bi mogao da zadovolji svoje tekuće potrebe. S druge strane država bi nagomilala ogromnu količinu žita, (ako bi mogla da je umagazinira) koju bi morala prodati po pijačnoj ceni. Ako bi bila veća prodajna cena žita no što je iznos sviju plaćenih poreza, onda bi država pri tome napravila

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 143

dobar posao; ali ako bi bilo obrnuto, onda bi pretrpela gubitke za celu tu razliku.

Ekonomsko-politički ova je mera apsurdna. To je isto kao i madžarske bolete.

Ili država ima mogućnosti da iz svojih sredstava Dpomogne seljaku ili ne. U prvom slučaju neka to učini kratkim i nezaobilaznim putem. A njih ima dosta. U protivnom neka ne ostavi stanje kako je, jer kad su u pitanju pare, ne pomaže mađioničarstvo. У вези са нашим написом „На обалама Женевског је: зера“ накнадно јављамо :

При завршетку редакције сазнали смо, да је Немачка изјавила да не прима тезу о преференцијалним царинама, да шта више не мисли да отступи од свог аграрног протекционизма. Како је Немачка после Енглеске највећи увозник аграрних производа у Европи и у исто време највећа индустриска држава то се идеја варшавско-букурешке конференције без Немачке не може уопште да оствари.

Следствено после овакве изјаве немачког делегата грандиозна мисао о преференцијалним царинама постаје свом једне летње ноћи на обалама Висле.

Ми и не сумњамо у то да ни њезини творци нису ништа друго очекивали.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Сматра се да ће понова бити изабран за гувернера Енглеске банке Монтјегу Норман, који њом већ 11 година непрекидно управља.

— Генерални директор Банке за међународне обрачуне Пјер Кенеј налази се у Мадриду ради споразума о стабилизационом плану пезете. Шпањолска располаже великим количинама злата, и зато јој није потребан стабилизациои зајам, као што се то обично узима. Њој је потребно да освоји поверење света и зато ће Шпањолска банка добити од Међународне банке један припремни кредит, који ова у ствари неће користити, али ће служити за подизање страног пове-

„_рења у шпањолски план. Истовремено ће се реформисати статути Шпањолске банке, ради одбацивања великих резерви сребра и преудешавања читавог апарата новчаничне банке на златној подлози. Сва је прилика да ће пезета бити стабилизирана на бази ! фунта —- 40 пезета. Преговори су у току.

— У Вршцу ће се основати градска штедионица.

— Познато је да је телефонску концесију у Румунији добио Морганов Интернешјенел телефон енд телеграф трест. Ових је дана друга Морганова група Електрик бонд енд шер корп. за јаку струју склопила са Букурешком општином уговор о узимању под закуп комуналних електричних и гасних предузећа (Узинеле Комунале С. А.). Са овом концесијом је у вези зајам од 8—10 мил. долара (око 450 до 560 мил. дин.) који ће Морган дати Букурешту. И у овоме случају ће се, као и код телефон треста удео општине у приходима предузећа, који јој припада по румунском закону, употребити на амортизацију зајма. |

— Удружење банака у Београду прославиће 30. новембра т. г. десетогодишњицу свога постанка и рада. Све-

чаност ће се обавити у сали београдске берзе у 11 часова пре подне, а истог дана се приређује и банкет у част гостију. Сутрадан 1. децембра у 10 часова пре подне у сали Извозне банке одржаће се конференција на којој ће се дискутовати питања која тангирају наше банкарство и осигуравајућа друштва, као закон о берзама, о осигуравајућим друштвима, ликвидација аграрне реформе, о пореским дажбинама и другим евентуалним питањима. |

— Pučka banka u Vel. Bečkereku zatražila je prinudno poravnanje van stečaja zbog toga, što ie njezin veliki dužnik ondašnje Deoničarsko društvo za kratku robu, prijavilo vanstečajno poravnanje, nudeći 40%. Više miliona duguje ono Pučkoj banci. Poveriocima je ponuđeno 75% za godinu dana u ratama, bez kamata s tim, da se preostala bančina imovina posle likvidacije stavi na raspoloženje ulagačima.

— Обнародована је протоколација Југословенске привредне задруге и штедионице С. о. |. у Сарајеву. То је бивша Муслиманска штедионица. Задруга ће се поред новчаних послова бавити и набавкама за трговце, своје чланове. Наро= чита ће се пажња обратити на дечију штедњу у широким народним слојевима.

— У Мурској Соботи основана је „Кредитна банка д. д.“. За претседника банке је изабран тамошњи начелник и бански већник Јосип Бенко. Главница банке износи 1.500.000 динара. Тако је Мурска Собота као економско средиште Прекомурја, добила овим други банкарски завод (поред Прекомурске банке д. д.).

— Рајхсбанка ће ускоро емитовати нове новчанице од 10 и 20 марака, а затим од 50 и 100 марака. Новчанице ће бити штампане на бољем папиру и на особит начин челикорезом, што ће знатно отежати фалсификовање. Током сле« деће године ће бити постепено повучен из оптицаја целоку“ пан износ садањих новчаница и замењен новима.