Narodno blagostanje

22, новембар 1930.

По тачки 1. одлуке Београдске берзе од 28. октобра код промпт послова у закључницу ће ући поред курсне вредности продатих папира и износ камате од исплаћеног купона до закључног дана, кад је обављена купопродаја. При томе се узима да месец има 30 дана као што је узанс у банкарским кредитним операцијама. За послове који се не ликвидирају на берзи, узанси прописују обавезу за продавца да купцу преда истовремено и обрачун из кога ће се јасно видети не само цена папира већ и износ протекле камате.

Неоспорно да није лака ствар за свакога да израчуна износ камате од дана исплате купона па до дана закључења посла. Али то није ни потребно. На Београдској берзи може се добити књижица, у којој су тачно израчунате камате за све хартије од вредности са непромењеним каматњаком и то за сваки дан посебице. Сви су рачуни у тој књижици потпуно тачни и они разрешавају сваког од рачунања.

Код терминских послова у горњој објави каже се погрешно, да се месец има рачунати 29 дана. У ствари месец се рачуна 30 и 31 дан, али се, због ликвидације последњи дан уопште не узима у рачун при израчунавању камате. Ликвидације код терминских послова претпоставља губитак на камати за један дан у месецу — што лежи у природи манипулације.

На крају да покажемо на једном примеру, како ће изгледати курсеви и обрачун после 1. децембра на Београдској берзи. Узећемо за то курсеве, од 18. новембра о. г. Тог дана је Ратна штета бележила 449,25 а 7 од сто Инвестициони зајам 86,25. Како је до тога дана протекла камата код Ратне штете износила 20 динара, то значи да би тога дана по новим узансима курс бележио 429,25 а при продаји би продавац имао унети још 20 динара камате. А 7 од сто Инвестициони зајам износио би тога дана 85,01 пошто камата до тог дана износи 1,24 динара.

На београдској берзи су у току ове недеље девизе биле чвршће, и како у Загребу, тако и у Београду обрт девизама био јачи но уобичајено. Свега је трговано за 34.3 милиона динара, од тога највише у девизи Лондон (8,1 милиона), Њујорк (7 милиона) „Цирих (5,7 милиона), Праг (5 милиона) и т. Д.

На ефектном тржишту ситуација је следећа: Рента ратне штете нотира 448.50 до 449—— и 448.50 а завршава недељу код курса од 448.875. Обрт је у промпт роби 1.6 милиона, у терминима 680 хиљада, дакле укупно 2.29 милиона динара. 4 од сто Аграрци трговани су по 52.50 за 69 хиљада динара, 6 од сто Беглучке обвезнице нотирају 72 до 72.75 (мали пораст), обрт 160 хиљада динара. 7 од сто Инвестипиони зајам пао је од 88 (14. о. м.) на 72 (18. о. м.) а обрт је износио 70 хиљада. 7 од сто Блер тргован је по 81.75 до 82 код обрта од 1.62 милиона динара. 7 од сто доларске 06везнице Државне хипотекарне банке чвршће су : од 81.75 на дан 14. о. м. порасле су на 82.375 (20. о. м.) а трговано је свега за 600 хиљада динара. 8 од сто Блер био је непромел њено на 91.75, код обрта од 470 хиљада динара.

Акције Народне банке су у порасту. 14. о. м. трговане су по 8060.— а 20. о. м. 8105.— динара. Обрт је био 250 хиљада динара. Осим тога тргована је и Извозна банка, по 690.—

На њујоршкој берзи наши су доларски папири нотирали како следи:

на дан 7% Блер .8% Блер 7%8Д.Х.Б. 15. новембра 80.50—81.50. 89.75—90.50. 81—81.25 18. новембра 80.50—81.25. 90——–91.—80.—81.19. новембра 80.50—81.50 - 90———91— 80.—.81.20. новембра 3025—31.25 908 ol _ 8082

21, новембра 80.50—81.50. 90——-91.— 80.—81.—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 751

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. Promet je intenzivan. Prošle nedelje iznosio je oko 70 miliona dinara, što već davno nije bio slučaj. A i prvih dana ove nedelje promet je još uvek jak. Narodna banka intervenira dnevno sa najmanje 5 miliona dinara , a mnogo puta i sa većim iznosima. Kursevi gotovo svih deviza su u stalnom porastu. Oni su u porastu u Zirichu, a kako smo mi sa Zirichom u stalnoj relaciji, to se taj ziriški porast odrazuje i na našoj berzi. Upravo taj porast kursa pojedinih deviza deluje na pojačanje obrta u devizama.

Tržište akcijama. Promet je još uvek intenzivan. Naročito u akcijama industrijskih poduzeća. Prednjače Trbovlje i Osječka šećerana. U Trbovlju na pojedinom sastanku promet zna izneti i 2—900 komada. Ove godine zagrebačka berza imaće veći promet u akcijama industrijskih poduzeća nego prošle. Za novčane zavode nije još utvrđeno. Situacija u dionicama Jugoslavenske i Jugoslavenske Union banke primirila se je i promet je sveden na uobičajeni nivo. Borba koja se je vodila oko rušenja kurseva, napuštena je.

Opšte jugoslavensko bankarsko društvo otvara 1. јаnuara filijalu u Ljubljani, a Jugoslavenska Union banka ju je otvorila u Pančevu.

Tržište državnim papirima. Potražnja za 7% investicionim zajmom prestala je i prestao je svaki promet. Kod Ratne štete retko da se kojeg dana obavi posao za pola miliona dinara nominale. Kod dolarskih papira promet je mnogo veći nego kod dinarskih iako se ovdje opaža nešto slabiji interes. Ipak se na pojedinom sastanku može zaključiti po 10.000 dolara. Privatni promet zna biti mnogo veći. Neki zavodi idu za time da na berzi naprave jedan-dva zaključka uz visoke kurseve, kako bi onda svojim komitentima mogli kasnije ponuditi uz nešto jeftiniji kurs i tako ih prisiliti da svoju potrebu za dolarskim papirima pokrivaju van berze. Bilo bi skroz krivo interes za naše dolarske papire prosuđivati samo po zaključcima koji su učinjeni na našim berzama.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Неколико констатација : на дан 12. о. м. нотирала је чикашка берза 72 цента за бушел пшенице, што је на тој берзи досада најнижи курс овог столећа ; после тога курс се мало опоравио, до 73,80, а 19. о. м. нотира 73.12. Овај стабилитет само има да се припише поновним интервенцијама полузваничног грен-корпорајшен. Винипешка берза не подлежи утицајима интервенције; она је истога дана, кад је пшеница на чикашшкој берзи нотирала 72 цента, регистирала курс од 65.80 за бушел ; три дана доцније, 15. о. мес. курс је износио само још 58.70, а последња вест коју имамо. од 19. о. м. јавља курс од 59.12.

На руске понуде се светско тржиште почело навикавати; и ако су Совјети у овој недељи утоварили преко 250 хиљада тона, они више не узбуђују ; њихово место је преузела Аустралија, из које долазе алармантне вести да је принос жетве био од стране владе много потцењен, и да премаша октобарску процену за преко 500 хиљада тона. Укуина производња Аустралије сада се цени на 5.8 милиона тона, што према прошлој години значи повећање за 2,4 милиона односно за 70 од сто. Уз то је жетва у овој години раније дозрела тако, да се већ обављају продаје нове робе.

Ситуација се на светском тржишту дакле знатно погоршала и интересантно је напоменути да је службена интервенција у Сједињеним Северо-Америчким Државама у току последње недеље покупила 20 милиона бушела (15 милиона долара) са успехом, да је чикашки берзански курс остао стабилан недељу дана...

Европска тржишта пшеницом веома су мирна а тако исто и наша домаћа: и у овој недељи је код нас Привилеговано Извозничко Друштво било једини купац који је пла-