Narodno blagostanje

29. новембар 1930,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

У. Вајс .

|J

Страна 753 |

— YTrgovidski Mbilams, bilans plaćanja, devizni stok i stabilnost džhara —

l. Pismo našeg prijatelja s. dr Al. V.

„Dr. I. Belin u „Politici” od 5. novembra navodi kao glavni uzrok opadanja naše devizne zalihe i pasivitet naše trgovinske bilanse. Ali od početka godine pa do 1. oktobra ova pasiva iznosi samo 271,7 miliona dinara te je prema tome nedovoljna da objasni manjak od 800 mil. dinara. „Narodno Blagostanje” u poslednjim brojevima 43 i 44 navodi kao uzrok ovoga smanjenja deviza kupovinu naših dolarskih papira na strani i ceni ovu kupovinu na 300 mil. dinara.

nje preko mora. Bilansa u našu korist iznosila je nešto oko 15 mil. dolara ili od 700 do 800 miliona dimara godišnje.

Ove godine mnogo manje se sveta: iseljava. Ali u još mnogo većoj razmeri su se smanjile pošiljke naših emigranata, naročito iz Severne Amerike, gde je besposlica zahvatila više od 5 miliona radnika. U prvom redu gube posao obično nekvalitikovani radnici, gde spadaju većim delom naši iseljenici. A i u koliko su uspeli da osnuju preko mora samostalnu egzistenciju,

Kretanje metalne i devizne podloće naše Narodne banke

УТУБМАДЕ ле

| | | З lad š 2 a

A, = Metalno-devizno pokriće po konviencicne!rem lu: Marccrc banke.

B. = Kursna: razlika na kupljenim devizama.

Pa i ako se i ovaj iznos uzme kao tačan, ostaje još | osećaju i oni posledice privredne depresije od koje pati

uvek jedna znatna suma od nekih 228,3 mil. dinara,

koja se nikako ne može objasniti samo povećanjem паših anuiteta po ratnim zajmovima i regulisanjem spora sa porterima srpskih zajmova.

Smatramo, da se zaboravilo na jednu važnu poziciju naše bilanse međunarodnih plaćanja: mnogo novca

ćeo svet.

Ispada, dakle, da smo dvostruko vezani za prilike u Americi. Naši aktivni krajevi, koji imaju pšenice na pretek, ne mogu da je plasiraju zbog konkurencije Amerike. A pasivni krajevi se žale, da je prestala ,,dolarska kiša”, koja je poslednjih. godina mnogima i mnogima

Su nosili sobom naši iseljenici, ali još više se slalo u | olakšala opstanak na krševima Dalmacije.

domovinu od strane našeg življa, koje je našlo zaposle- |

Ako se uzme da će bilansa iseljeničkog „računa”