Narodno blagostanje

Страна 754

opasti samo za |, t. |. od 800 na 600 miliona dinara, smanjenje naše devizne zalihe iscrpno je objašnjeno.

Kao što je kod bolesnika najvažnije staviti tačnu diagnozu bolesti, fako se i u ekonomskoj politici mere i

protivmere mogu preduzimati i diskutovati samo pošlo.

se prethodno utvrde svi privredni činioci. Samo je to cilj gornjim redovima.”

IL Kako treba čitati осу bilams? U „Narodnom Blagostanju” analizira зе педе по

se trudimo, u koliko nam podaci stoje na raspoloženju, da objasnimo svaku njegovu veću promenu; ali nikad do danas nismo ni pokušali da dovedemo u vezu Ктеtanje našeg trgovinskog bilansa sa kretanjem metalnog i deviznog stoka kod Narodne banke. Statistika spoline trgovine nemilosrdno se zloupotrebliava od strane eko-

Pre svega smatra se ta statistika za tačnu kao da {e izvod iz trgovačkih knjiga. U knjigovodstvu su brojke apsoluino tačne. U statistici je to izuzetno. Statistika ima svojih organskih nedostataka. Jedni dolaze od nemogućnosti iscrpnog posmatranja, drugi od tehničkih nedostataka sređivanja i obrade materijala. Spolina tr-

govina nije tako tačna kao što su tačne pozicije u knji-.· govodstvu; ona je stalistička Kategorija а to znači, „Dpri- ·

bližna stvarnosti”. Po količinama ona je preciznija, ali kad je reč o „bilansu”, onda se uzima za osnovu samo vrednost. Ova se dobija na dva načina: deklaracijama ili po proceni ili kombinacijom oba metoda. U deklaraciju se stavlja vrednost namerno netačna. To је čoveku urođeno. Procena pak, koja se vrši u centrali periodično ne vodi računa o ogromnim razlikama u kvalitetu između pojedinih proizvoda iste vrste. Ni od najsavršenile statistike spoline treovine ne može se ništa više tražiti do da je tačna u količinama. Što se tiče vrednosti, tu su otstupanja za 10 od sto i kod najsavršenije statistike normalna pojava. Vrednost izvoza od 100 miliona dinara za mesec dana u deset hiljada slučajeva jedanput može da odgovara polpuno ceni po kojoj se dobro kupilo odnosno prodalo. Normalno se vrednost izvoza ili uvoza nalazi negde između 110 i 90 od sto. Na vrednost spoline trgovine od 12 milijardi dinara (uvoza i izvoza zajedno), otstupanje do jedne milijarde vrlo je verovatno. Mi smo uvezli i izvezli za 8 meseca ove godine okruglo 10 milijardi dinara. Statistika pokazuje deficit od 271 milion dinara; međutim niie iskliučen suficit od 200 miHMona dinara ili deficit od 500 miliona dinara.

Pod bilansom plaćanja mi razumemo upoređenje zbita suma, koje je |edna država naplatila od inostranstva sa zbirom isplaćenih suma u toku određene periođe. Razmena dobara vrši se na dva načina: za боtovo i na kredit.

Vrednost robe kupljene ili prodane na kredit ne može uticati na devizne kurseve pre roka plaćanja. Na devizne kurseve utiče samo efektivna ponuda i tražnja u devizama. Zato se reparacije ne računaju u bilans plaćanja. U tome se od nas najviše greši. Mi izvozimo većinom za gotovo, — često uz plaćanje u napred. Ali uvozimo mali deo robe za gotovo, — možda deseti deo. Ostala se roba uzima na kredit, koji varira između mesec dana i devet meseca. ledan deo proteklih rokova prolongira se, naročito sad za vreme privredne depresije, gde proizvođači čine sve moguće koncesije kupcu

ME II _____ ___ _____

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

зато да доди до розја. Сез!о se roba plaća tek posle godinu dana, a jedan deo se uopšte ne plaća: usled stečajeva i prinudnih poravnanja. Neće se pogrešiti ako se kaže, da mi u toku prve polovine tekuće godine plaćamo u glavnom robu povučenu u protekloj i jedan deo

i robe iz tekuće.

Sve i kad bi dakle pasivni saldo trgovinskog bi-

„Лапза za 9 meseca 1930 godine (od 271 milion dinara) i bio matematički tačan, ne bi nam on ništa kazivao o

ап 1 SS 11010 bjilamst plaćanja za isto razdoblje. stanje Narodne banke, pri čemu se najveća pažnja:

obraća krefanju niezinog metalnog i deviznog stoka. Mi:

Čitaocima je poznato da smo mi gotovo jedini list u Jugoslaviji, koji ne komentariše nijednom rečju statistiku naše spoljne trgovine, koja se mesečno objavliuje. Mi te podatke upotrebljavamo u našoj tablici indeksa narodnog blagostanja i fo uvoz kao indikator kupovne snage, a izvoz proizvođačke snage našeg na-

. roda. To је sve što mogu da koriste zbirne cifre vred1 HiOSTGT IDO 1 (0- nosti зрођпе trgovine. nomski neukih ljudi. Mesečni izveštaj o kretanju spoline .

trgovine i njihov saldo na dugačko i na široko зе Коmentariše u štampi. Pri tome se čine dve velike greške.

HT. Misterija bilansa plaćania.

G. A. V. kaže, da je devizni stok Narodne banke funkcija našeg bilansa plaćanja. Drugim rečima, da svaka promena deviznog stoka predstavlia saldo našeg bilansa plačanja. Sledstveno nalazi on, da je odliv deviza iz Narodne banke za 800 mil. din. rezultat pasive trgovinskog bilansa (271,7 mil. din.), kupovine dolarskih papira (300 miliona dinara) i manjka rimesa naših iselienika (228,3 miliona dinara).

Ми ве пе тохето да одто за еф ет, да ргоmena devizne zalihe Narodne banke pretstavlia saldo našeg bilansa plaćanja. Ne prolaze sve devize kroz Narodmu bankt., Ima pre svega deviza, koje se tezauriraju.Omne stu sastavni deo mašeg bilansa plaćania i ako ве пе ројауији и kajigama Narodne banke. U drugoi polovini 1928 godine izvršeno |e begstvo od dinara za 600 miliona dinara. Sve je to išlo mimo devizni stok Narodne banke.

Još se manje možemo da složimo sa računom sg. A. V. Daleko bi nas odvelo kad bismo ređali sve vrsfe novčanih franzakcijia, koje se mogu da pojave u odnosima jedne države s inostranstvom. One su uostalom i suviše dobro poznate: nalaze se u svakom udžbeniku Političke ekonomije. Ko želi da objasni statistički kretanje deviznih kurseva taj treba da poznaje sve pozicije bilansa plaćanja. To najbolie zna g. A. V., o čemu svedoči njegov rad na našem bilansu plaćanja za ranije godine.

Zato nam ie neobiašniivo da se ograničio samo na tri poziciie bilansa plaćania radi obiašnjenja odliva deviza. Mi ćemo navesti nekoliko stavki iz našeg bilansa plaćanja, o kojima g. der A. V. nije vodio računa, a koje samo dokazuju koliko ie teško imati pregled sviju elemenata bilansa plaćania.

1. U toku ove godine zakliučen |e aranžman između naše vlade i predstavnika imalaca naših predratnih obligcacila o valorizaciji. U prvoi godini valorizacija iznosi 55% njihove zlatne vrednosti. Dofle je plaćano u papirnim francima odnosno 20% zlafne vrednosti. Sad se povećava anuitet sa skoro 200%.

2. Istovremeno je ugovoreno da se svi neplaćeni kuponi za poslednjih pet codina imaju takođe platiti u zlatu od prilike sa 40%. Za to bi smo imali da platimo naknadnu sumu koja ide preko 200 miliona dinara. Veći deo te sume već je rezervisan kod naših banaka u Parizu, ali je jedan deo morao biti plaćen iz gotovine, što prestavlja jednu izvanrednu potrebu u devizama.

3. Naši ratni dugovi su sukcesivno regilisavani. Ove godine je regulisan ratni dug prema Francuskoj;

радаре ас н-